Da posao ne postane pakao

Želja za prosperitetom i životom u izobilju je sjajna, ali uslovi u kojima posao znači stres, brigu i konstantan nemir rađaju samo želju za otkazom. U čemu grešite i šta treba da menjate već danas?

Ljudi često poput hrčka zaglave u rutini vrteći svoj točak navike. U toj kolotečini oni pristaju na dodatne radne sate, stalno očekuju povišicu ili unapređenje, odlažu obaveze i glume žrtve. Kada takav stil života postane navika i nešto sasvim normalno, počinje pravi pakao. Frustracija i nezadovoljstvo koje se gomila, samo su jedan od okidača za korak koji postaje neminovan – otkaz.

Zato ne gurajte probleme pod tepih – ovo je šest navika sa kojima je vreme da se konačno oprostite (www.forbes.com).

Nema više odustajanja! Jedna od najvećih slabosti leži upravo u odustajanju – same prepreke često nisu ispred vas, nego u vama. Ne kažu slučajno da je čovek najbliži ostvarenju cilja baš kada poželi od njega da odustane. To dodatno zrno truda je presudno i ono vas čini borcem. Zamislite na trenutak da trčite maraton od pet kilometara. Pucanj je označio start. Krenuli ste ushićeni, jer danas obarate lični rekord. Prvi kilometar niste ni osetili, dolazi drugi, treći, a sa njim i umor. Pri četvrtom razmišljate šta vam je to trebalo, zadihani i na ivici snage očajnički pogledom tražite finish liniju – liniju koja deli gubitnike od pobednika. Na kojoj strani linije želite da budete?… Ne zaboravite, uvek je prerano za odustajanje.

Ne odlažite obaveze – sutra će vas sačekati dvostruko više posla. Svi manje ili više odlažu obaveze. Nije poznato kojim mehanizmom se zaključuje da je lakše spremiti radni sto, skuvati kafu ili brisati tastaturu, nego se latiti posla. Odlaganje ili odugovlačenje obaveza može značiti dve stvari – ili se plašite promene koja će nastati ili stvari radite iz pogrešnih razloga. Odlaganjem obaveza ne samo da ostavljate utisak nepouzdane osobe, već i gomilate stres i brigu u već dovoljno 'zabiberen' život. Ovo je navika kojoj je definitivno vreme da kažete zbogom. Za početak, podelite obaveze na niz malih, lako izvodljivih koraka. Često je obim posla i nemogućnost da se sagleda krajnji cilj izvor frustracija, zato uživajte u svakoj maloj pobedi. Tad će život postati jednostavniji, a perspektiva jasnija.

Ne glumite žrtvu. Bežanjem od odgovornosti i traženjem krivca u drugima, ništa nećete rešiti. Ako ne uživate u poslu koji radite, vi ste za to odgovorni. Birajući da ostanete na mestu gde niste dobro plaćeni ili da radite nešto što vas ne ispunjava, birate da budete žrtva. Ako vam je tako najlakše, a svaki dobronamerni savet sasečete sa ’ja ne mogu’ ili ’ja ne smem’ u problemu ste. Umesto toga, hrabro se suočite sa obavezama i naučite da preuzimate odgovornost za sve svoje uspehe i neuspehe, prave i pogrešne odluke, dobar ili loš izbor partnera ili prijatelja. Biti žrtva je navika, a izgovora je million. Niko nije toliko bezvredan da bi mu život prošao u kajanju i nezadovoljstvu. Potrebno je malo truda da spoznate svoje potencijale. Ne zaboravite, volja rađa načine, a prvi korak je da utišate svog najvećeg kritičara – sebe.

Ne udovoljavajte svima i svemu. Koliko puta ste glasno želeli da kažete ’NE’, a umesto toga ste samo slegli ramenima i klimnuli glavom u znak odobravanja? Strah od gubitka popularnosti, posledica koje odbijanje može doneti, i etikete zabušanta čine ovu reč teškom za reći. Zapamtite, svaki put kada kažete ’da’ nečemu u čemu ne uživate, vi zapravo kažete ’ne’ nečemu što volite. ’Da’ dodatnim radnim satima je ’ne’ druženju sa prijateljima i porodicom, ’ne’ vožnji biciklom ili trčanju. Zašto onda pristajete na pravila koja vam ne prijaju? Zato što ’ne’ nije odraz pristojnosti? Od malena vas uče da je to odlika nepristojnih, nekog ko ne želi da sarađuje, ko je lenj, solista i neprijatan. Ali, zapravo reći ’NE’ znači da imate kontrolu, da upravljate svojim vremenom i životom, da ste odgovorni i, najvažnije, svesni prioriteta.

Ne očekujte previše. Duboko ste iznervirani i razočarani, jer niste dobili očekivano unapređenje i onu povišicu koju zaslužujete? Izjedate se iznutra, a istina je da nikad niste ni tražili veću platu i bolje uslove rada. Velike kompanije veoma retko samoinicijativno dodeljuju unapređenja, a ako čekate da nadređeni osete da ste spremni za višu poziciju proći će godine i godine vašeg staža. Ne očekujte da vam direktor čita misli, on će znati šta vam je potrebno onda kada mu vi to i kažete. U suprotnom može samo pogrešno da protumači vaše ćutanje. Zato očekujte, ali na sopstveni rizik.

Ne izbegavajte obaveze. Na putu ka uspehu mnogo je prepreka koje treba preskočiti. Mnogo dosadnih i napornih obaveza koje ne mogu da se delegiraju, koje čekaju vašu realizaciju. Umesto da ih izbegavate, stisnite zube i uklonite svaku stavku koja vas deli od konačnog cilja. Uspeli ste da iscrpni i obimni izveštaj privedete kraju? Neka vam to bude vetar u leđa – podsticaj koji vas vodi napred. Niko nije rekao da je uspeh lak, on zahteva stalan trud i odricanja. Zahteva da budite predani, odvažni i energični.

Međunarodno ’priznanje’

Da li ste znali da se stalno odlaganje izvršenja obaveza svrstava u bolest koja je kao fenomen toliko raspostranjena da je dobila i svoj datum obeležavanja? Tako je 26. mart proglašen za Međunarodni dan prokrastinacije. 

Tekst je u celosti preuzet iz BIZLife magazina