Privredni ‘titani’ na redovnoj infuziji
Analiza BIZLife pokazuje da deset preduzeća pod državnom kapom zapošljava čak 114.000 ljudi, što je skoro polovina svih zaposlenih u državnim odnosno javnim firmama. Iste ove firme napravile su prošle godine gubitke od 52,5 milijardi dinara, što je 90 odsto svih gubitaka celokupne privrede. Njihovi dugogodišnji gubici stigli su do 2,5 milijarde evra, a to znači da je ovih deset državnih preduzeća 'pojelo' 40 odsto sopstvenog kapitala
Uz rekonstrukciju, nove ministre, strane stručnjake, Srbija je, kako i dolikuje, ušla u novi proces priča o reformama. Kao jedan od najvećih dometa ovih promena najavljeno je prebrojavanje onih kojima država svakog meseca isplaćuje platu, kao i uvid u poslovanje preduzeća kojima gazduje ista ta država. Ne samo što je samo po sebi apsurd, već se kako se zahuktavala priča o ličnim kartama javnih preduzeća, ispostavilo da je 'razotkrivanje' države preteško i za nju samu, koja je stvorila svako od tih 550.000 radnih mesta sa koliko se licitira. Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima ali… Nijedna, ama baš nijedna od oko 650 firmi (ne računajući lokal) kojima upravlja ili je vlasnik država, to nije učinila. Tačnije, nijedna nije dostavila precizne podatke, pa se tako poprilično izanđala povika o uvidima, izveštajima i kontroli u državnim firmama, pretvorila u istinsku tragikomediju. Za zainteresovanog posmatrača, a to bi trebalo da je svaki poreski obveznik ove zemlje, to je više tragedija, jer je konačno obelodanjeno da je 'car go' i da država nema nikakvu kontrolu nad sopstvenim firmama.
Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i najjača politička figura u Srbiji, rekao je da se javna preduzeća ponašaju kao 'država u državi', a slično je konstatovao i Saša Radulović, ministar privrede, koji je prvi u javnost izašao sa pričom o 'anamnezi državnih i javnih firmi', a retoriku je naročito zaoštrio posle isteka roka za dostavljanje ličnih karata, krajem septembra.
„Nisu dostavili podatke koje bi trebalo da imaju u malom prstu. Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije. Preduzeća su spremna da, kada gube, od države uzimaju novac, ali ne i da joj dostave podatke kako se taj novac troši, kakvi se ugovori i s kim ih sklapaju, kome su sponzori, koliki su bonusi i kome ih dele“, rekao je Radulović.
Na dan kada se ovaj broj BIZLife magazina nađe na kioscima, ističe i drugi rok za dostavu traženih podataka, a tri dana ranije situacija je bila sledeća:
Nijedno od 803 preduzeća od kojih su traženi podaci nije dostavilo potpune informacija, deo nije dostavio ništa, dok, kako se izražavaju u Ministarstvu privrede, 'sa delom preduzeća ne postoji zadovoljavajuća saradnja'.
Konačno, zaključak mladog ministra finansija Lazara Krstića nakon uvida u javne finansije, odnosno poslovanje državih i javnih preduzeča, prilično je slikovit:
„Ne kontrolišemo ni gde trošimo ni koliko trošimo, a godinama trošimo više nego što zarađujemo i javni dug, odnosno deficit je posledica toga. Nisam siguran da bismo u svojoj kući isto radili. Trenutno trećina budžeta odlazi na penzije, četvrtina na plate u javnom sektoru, a deset odsto se troši na subvencije. To vam je kao motor koji radi da bi stajao u mestu, a sve manje novca se ima za rezervne delove. To je neodrživo“, zaključio je nedavno Krstić.
Ako ovom Nišliji ništa ne može da se zameri zbog ovakvog stanja, jer zaista nije kumovao niti jednom zapošljavaju u javnom sektoru, ponašanje 'starih' predstavnika Vlade je u najmanju ruku cinično. Na čelu dva najveća javna preduzeća, Elektroprivrede Srbije i Železnica Srbije su kadrovi Srpske napredne stranke. Telekomom koji se ne vodi kao javno preduzeće, ali je firma u državnom vlasništvu, takođe šefuje kadar koji je birao SNS. Na čelu Pošte Srbije je Milan Krkobabić (PUPS), Socijalistička partija Srbije godinama je upravljala Galenikom, Srbijagasom, Putevima Srbije, Dunav osiguranjem…
„Inicijativa naprednjaka o departizaciji javnih funkcija u Srbiji činila je značajan deo predizborne kampanje najmoćnije političke partije, ali glasno najavljivana departizacija sada se tiho pretvara u svoju suprotnost“, rekao je nedavno Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podsećajući da se Zakon o izboru direktora preko konkursa ne poštuje, o čemu je IZLife, takođe, pisao.
Njegov kolega Vladimir Goati, predsednik Transparentosti Srbija, kaže da se partijski kadrovi nalaze na svim funkcijama iznad izvršilačkih, 'iznad onih koji brišu pod i kuvaju kafu'.
Uostalom, posle promene vlasti u Beogradu, čija su lokalna preduzeća poslovala sa golemim gubicima, jedna od gorućih tema, pored izbora za novog gradonačelnika, jeste i izbor novih direktora u ovim firmama, iako je u međuvremenu usvojen zakon koji podrazumeva izbor direktora na konkursima. Bez zakona ili sa manipulisanim zakonom – za obične građane i zaposlene nema razlike. Procene govore da je više od 10.000 radnih mesta koja mogu da se dobiju isključivo uz člansku kartu partije.
Nenadić ide i dalje od ovog broja i tvrdi da je članska karta jedina šansa za uspeh u Srbiji, ali ipak vidi šansu za promenu i to u tragičnoj situaciji srpskih javnih finansija.
„Hteli, ne hteli, moraće da štede. Javna preduzeća se pominju kao mesta koje će da budu na tapetu aktuelne vlade i videćemo da li će kroz te uštede doći do rešenja makar dela partijskog zapošljavanja.“
Za Nenadića, ključno je partijsko zapošljavanje, za građane poslovanje, a za samu državu ove dve pojave trebalo bi da su neodvojive. Zbirno, teško je doći do podataka o poslovanju ovih kompanija, jer kako smo videli, nema pojedinačnih podataka, ali je Fiskalni savet sredinom prošle godine uradio analizu. kojom ćemo se poslužiti.
Tako se procenjuje da milijardu evra godišnje ostanu u gubitku javna republička preduzeća, preduzeća čiji je osnivač država, firme koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i lokalna javna preduzeća. Ukupno, njih je oko 1.300 i to su zapravo firme u kojima država ima glavnu reč i čiji je na kraju krajeva ona glavni vlasnik, ali i 'donator' kad ustreba subvencija, novac za povezivanje radnog staža, tolerisanje neplaćanja obaveza, izdavanje garancija.
Samo su lani javna preduzeća ostala u gubitku od 570 miliona evra, što je manjak sedam puta veći nego godinu ranije i čini više od 85 odsto gubitaka cele privrede (privredna društva). Pritom su garancije na kraju 2011. izdate javnim i velikim državnim preduzećima dostigle neverovatnih 1,7 milijardi evra, a samo u 2010. i 2011. država je otplatila 150 miliona evra duga ovih preduzeća. U istom periodu samo su Železnice Srbije i rudnik Resavica, koji primaju direktne subvencije od države, primili 435 miliona evra. Na kraju 2011. akumulirani dug javnih preduzeća prema državi i drugim javnim preduzećima procenjuje se na oko 360 miliona evra.
Izjava Vladimira Goatija iz Transparentnosti Srbija sada zvuči sasvim tačna. „Javna preduzeća su rupa bez dna. Tek posle nekoliko godina se saznaje da su sredstva koja dobijaju neproduktivno trošena, a država je tu zakazala i ponaša se kao 'neka dobrovoljna neprinudna organizacija'“, rekao je Goati kad se zahuktala priča o ličnim kartama.
Trebalo je iste da predaju i firme iz nadležnosti Agencije za privatizaciju, gde je nešto manje od 600 preduzeća koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Godišnje, oni prave gubitke oko 400 miliona evra, a procenjuje se da njihovi dugovi prema državi i javnim preduzećima u republici i na lokalu iznose oko 1,5 milijardi evra što je pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To je skoro duplo više nego što Srbija odvaja godišnje za investicije. Ove firme dobijaju subvencije preko Fonda za razvoj, a samo za povezivanje radnog staža država je u 2010. i 2011. dala 360 miliona evra.
Kako su se pobrojane firme odnosile prema zahtevu države da dostave lične karte, najkonkretnije?
„Od 615 privrednih subjekata koji su u ingerenciji Agencije za privatizaciju i od 35 javnih preduzeća, dobili smo veoma škrte podatke, nijedna lična karta nije potpuna, iako su se tražile informacije koje su inače zakonska obaveza. Od 216 preduzeća nismo dobili nikakvu sliku, 114 je dalo nezadovoljavajuće karte, 49 je kooperativno, ali su podaci loši, dok tek 46 ima približno potrebne podatke. Od 153 ostala preduzeća u Agenciji, 17 ne želi nikakvu saradnju, osam je dalo nezadovoljavajuće informacije, jedno sarađuje, ali sa lošim podacima, dok je 127 približno ispunilo zahteve” , izvestio je do detalja ministar privrede najavljujući da će 15. oktobra biti pozvani investitori za ulazak u kompanije u restrukturiranju, kojih je 179 i takođe su u portfelju Agencije za privatizaciju. Samo ove firme državu koštaju godišnje oko 700 miliona evra.
Međutim, ni tu nije kraj. Poreski obveznici nadoknađuju i gubitke u lokalnim javnim preduzećima, kojih je oko 645, a u njima radi 70.000 ljudi. Do podataka o njihovom poslovanju nije uspeo da dođe ni Fiskalni savet koji je prošle godine objavio analizu o radu svih pobrojanih firmi, a kojom smo se poslužili u tekstu. Ipak, poznato je da im godišnje lokalne samouprave daju oko 225 miliona evra subvencija i da u zbiru ove firme rade sa gubicima.
Tekst je u celosti preuzet iz novog broja magazina BIZLife
