Prvi vetroparkovi u Srbiji možda već krajem godine
U Srbiji bi do kraja godine mogla da počne izgradnja prvih vetroparkova, sa ciljem da u narednih nekoliko godina omoguće proizvodnju 10 odsto ukupnih energetskih potreba zemlje, saopštilo je danas Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA).
"Blizu smo početka izgradnje prvog vetroparka u Srbiji i ukoliko se saradnja sa Ministarstvom energetike nastavi kao u poslednjih nekoliko meseci, prve barže sa turbinama će uskoro Dunavom stići u luku Pančevo", rekla je predstavnica SEWEA Ana Brnabić.
Kako je dodala, u udruženju SEWEA se još uvek nadaju da će izgradnja prvih vetroparkova početi u četvrtom kvartalu ove godine, "što zavisi od toga da li će banke biti zadovoljne Ugovorom o otkupu električne energije koji Ministarstvo usvoji, izmenama Zakona o energetici i sekundarnom legislativom koja se tiče priključenja elektrana".
Ona je istakla da članice SEWEA žele da u narednih tri do pet godina u Srbiji izgrade vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata (trenutno su u razvoju projekti kapaciteta oko 700 megavata), što bi značilo
ulaganje veće od milijardu evra.
Govoreći i o ekonomskom značaju vetroparkova, ona je navela da su članice SEWEA do danas u Srbiju direktno uložile oko 15 miliona evra, a da njihova izgradnja još nije ni počela.
"Čak 90 odsto ovog novca završio je u našoj ekonomiji kroz angažman lokalnih firmi na izradi tehničke dokumentacije za vetroparkove, dalekovode i puteve, geotehnickih istraživanja i elaborata, kupovinu zemlje, dozvole, administrativne takse, zapošljavanje ljudi, monitoring ptica i slepih miševa i izrade Studija o proceni uticaja na životnu sredinu", rekla je Brnabićeva.
Kako je dodala, "u energetskom smislu, najveći značaj vetroparkova je što se čak 70 odsto električne energije proizvodi u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz najskuplji".
Podsetila je da Srbija ima značajan potencijal u oblasti energije vetra, koji je najveći na području južnog Banata i u istočnom delu zemlje, ali i da je "na samom začelju Evrope, kao zemlja u kojoj se ni jedan megavat struje ne proizvodi iz vetra".
Brnabićeva je kazala da u regionu najviše struje iz energije vetra dobija Rumunija, potom Bugarska, Mađarska i Hrvatska, dok u Crnoj Gori postoje projekti za vetroparkove koji su krenuli sa izgradnjom.
Članice SEWEA, američka firma Continental Wind partners, belgijska kompanija Electrawinds, belgijsko-holandska kompanija Windvision, rusko-srpska kompanija NIS Energowind i italijansko-srpska komapnija MK Fintel wind, kako je navela, smatraju da je Srbija u oblasti zakonodavstva koje se odnosi na obnovljive izvore energije ipak napredovala usvajanjem niza uredbi koje su "ključne za investicicije".
"Država u direktnim razgovorima sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija (EBRD-a, IFC-a i OPIC-a) radi na modelu Ugovora o otkupu električne energije (PPA) i to je najbolji način da se dođe do ugovora koji bi obezbedio finansiranje multimilionskih projekata kakvi su vetroparkovi", ocenila je Brnabićeva.
