Uskoro lista proizvoda za koje će se od EU tražiti zaštita
Ministarstvo poljoprivrede Srbije će do kraja januara sastaviti listu poljoprivrednih proizvoda za koje će od EU zatražiti produžavanje carinske zaštite nakon 2014. godine, rekao je državni sekretar u Ministarstvu Danilo Golubović. Reč je pre svega o proizvodima iz oblasti voćarstva i klanične industrije, a odgovor Evropske komisije da li je moguće prihvatiti taj zahtev očekuje se krajem januara.
Usvajanje srpskog zahteva će, međutim, biti vrlo teško budući da to nije pitanje pregovora u oblasti poljoprivrede već revizije celokupnog Prelaznog trgovinskog sporazuma i ponovnih pregovora sa svim članica, rekao je Golubović.
Golubović je za portal EurAktiv Srbija rekao da će Ministarstvo poljoprivrede do kraja januara pripremiti listu i da je reč pre svega o proizvodima iz oblasti voćarstva i klanične industrije poput svinjskog mesa, a za koje dosad nije ostvaren značajniji izvoz u EU.
„To su pre svega proizvodi na nivou nulte (carinske) zaštite i za koje ćemo statistički da utvrdimo da imaju problem u slučaju da budu izloženi konkurenciji iz EU“, rekao je Golubović.
On je istakao da spisak koji će Ministarstvo napraviti neće sadržati previše proizvoda već da će biti realan. Kako je rekao, Evropska komisija će na sastanku pododbora za poljoprivredu krajem januara odgovoriti da li je moguće prihvatiti zahtev Srbije o produžavanju carinske zaštite pojedinih proizvoda od 2014. godine.
Golubović je ocenio da će usvajanje srpskog zahteva „biti vrlo teško“ budući da to nije pitanje pregovora u oblasti poljoprivrede već revizije celokupnog Prelaznog trgovinskog sporazuma i ponovnih pregovora sa svim članica koje bi tom prilikom mogle da postave nove uslove Srbiji.
„Ministar Knežević je na sastanku sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom izneo inicijativu. Nadamo se da ćemo u određenom stepenu naići na razumevanje Evropske komisije i naći način da to i administrativno i praktično bude najmanje komplikovano“, kazao je Golubović za EurAktiv.
Od 2001. godine kada je EU dozvolila bescarinski izvoz srpskih proizvoda na tržište EU, Srbija je iskoristila samo 20% te mogućnosti, naglasio je on. To je, kako je rekao, „naša krivica“ a ne Unije jer Srbija dosad nije uspela da uspostavi odgovarajuće standarde proizvodnje i kontrole hrane koji su uslov za izvoz na evropsko tržište.
Komentarišući izvoz proizvoda koji je ograničen kvotama, Golubović je ocenio da je u izvozu šećera postignut „sjajni rezultat“, a da je u 2012. godini Srbija prvi put ispunila kvotu za izvoz vina na tržište EU.
„Činjenica je da kvotu za baby beef očajno slabo koristimo i to moramo značajno da promenimo“, rekao je Golubović dodajući da je novi zakon o podsticajima poljoprivredi predvideo izdvajanje značajnih sredstava za stočarstvo.
U Srbiji pet klanica ima dozvolu za izvoz goveđeg mesa u EU. Međutim, Srbija izveze samo desetak procenata od kvote za izvoz govedine u EU od 8.700 tona dok svinjetinu ne može da izvozi zbog svinjske kuge.
Zaštita nekih proizvoda i posle 2014.
Srbija je prilikom potpisivanja Prelaznog trgovinskog sporazuma dogovorila šestogodišnji period postepenog snižavanja i ukidanja carina na uvoz poljoprivrednih i industrijskih proizvoda iz EU koji ističe 1. januara 2014. godine, ali će i po isteku tog perioda za neke najosetljivije poljoprivredne proizvode ostati određeni nivo carinske zaštite pri uvozu u Srbiju.
Nakon 2014. godine proizvodi kao što su šećer, suncokretovo ulje i cigarete biće na sistemu pune carinske zaštite do ulaska Srbije EU. Za ostale proizvode će se naplaćivati nulta carina i snižene carinske stope ili će uvoznici plaćati sniženu posebnu dažbinu ili sniženu sezonsku dažbinu. Reč je o proizvodima koje Srbija inače proizvodi i koje želi da zaštiti od uvoza iz EU.
„Biće zaštićeni meso, mleko i mlečni proizvodi uključujući sireve, krompir, živinska, jaja, deo voće i povrće. I sve je to zadržano na nivou pune ili snižene carinske stope“, naveo je Golubović za EurAktiv.
Vlada Srbije je krajem 2012. donela uredbu kojom je odredila posebne dažbine za 55 tarifnih oznaka za poljoprivredne proizvode. Reč je o dažbinama koje plaća uvoznik, a koje su se u prethodnih pet godina takođe postepeno snižavale u skladu sa Prelaznim trgovinskim sporazumom, kao i carinske stope na uvoz iz EU. Prosečan nivo posebnih dažbina u 2013. biće 9,1 dinar po kilogramu.
Treći vid zaštite domaćih poljoprivrednih proizvoda su sezonske carine koje važe u određenom delu godine i uvode se u momentu kad je značajan uvoznički udar, pre svega na domaće povrtarstvo, objasnio je Golubović.
„Sezonska carina se po automatizmu aktivira u određenom periodu godine kad je proizvodnja u povrtarstvu ugrožena konkurencijom iz EU. I lepa vest je što je ona ostala do stupanja Srbije u EU“, pojasnio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
Prema njegovim rečima, Srbija je jedina zemlja koja je u Prelaznom trgovinskom sporazumu dobila mogućnost da zadrži određene sezonske carine na poljoprovredne proizvode.
U slučaju prekomernog uvoza i vanredne situacije, Vladi Srbije je na raspolaganju i mera zabrane pojedinih poljoprivrednih proizvoda. Međutim, taj mehanizam se može aktivirati tek kad Evropska komisija uz priložene materijalne i statističke dokaze, da saglasnost na zabranu izvoza pojedinih artikala iz Srbije.
