Srbija u stagflaciji = Nezaposlenost + inflacija

„Srbija ove godine prolazi fazu „stagflacije“, stagnaciju kombinovanu sa inflacijom, dakle, visoku nezaposlenost plus visoku inflaciju“.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici dr. Danica Drakulić ocenjuje da u 2012, pored nepovoljnih kretanja, kao što su negativne stope rasta, povećanja tekućeg deficita, rast stope nezaposlenosti, povećanje javnog duga, inflacija nastavlja da se ubrzava, a da je taj trend naročito pokrenut u drugom kvartalu.

Prema Drakulićevoj, na porast inflacije je uticala oštra depresijacija dinara, kao i značajna fiskalna ekspanzija u predizborno vreme, uz izraženu veliku nesigurnost vezanu za formiranje nove Vlade Srbije.

Profesorka napominje da je u julu stopa inflacije prešla gornju granicu koju je ciljala Narodna banke Srbije (NBS), te dolazi do povećanja međugodišnje stope inflacije.

Drakulić je ocenila da je inflacija u čitavom tranzicijskom razdoblju, od 2001, uz otklanjanje cenovnih dispariteta, bila u konstantnom padu, i kretala se uglavnom ispod 10 odsto. Prema mišljenju Drakulićeve, i pored čvrste monetarne politike i držanja inflacije u umerenim okvirima, izuzev 2004. i 2005. godine, inflacija u Srbiji je na najvišem nivou od svih zemalja u regionu i u Evropskoj uniji (EU).

Drakulić smatra da je pored kontrolisane inflacije, ključna komponenta monetarne politike u Srbiji devizni kurs, za koji smatra da je u početnim godinama tranzicije uspešno stabilizovan. „Međutim, u situaciji kada je domaća inflacija bila mnogo veća nego u zapadnim privredama, došlo je do realne apresijacije dinara. Naglo je smanjena konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima,“ objasnila je profesorka.

Tako, po Drakulićevoj, u 2007. i 2008. dolazi do značajnog jačanja domaće valute u odnosu na evro, „što je bilo štetno i nerealno po privredu“.

Danica Drakulić je precizirala da je trend rasta dinara štetio izvozu, budući da visok kurs dinara stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz, sa opasnošću ubrzanja inflacije. „Inflacija se povećala zbog povećanog priliva novca u obliku evra i drugih stranih valuta. Od kraja 2008, početkom krize, nastavlja se trend depresijacije dinara i vrednost domaće valute je do kraja avgusta ove godine realno oslabila prema evru za oko osam odsto, dok je od 2002. do 2012. vrednost dinara u odnosu na evro prepolovljena,“ zaključila je profesorka Drakulić.