Sofija uslovljava Južni tok nižom cenom gasa?
Vlada Bugarske je ovlastila ministra ekonomije, energetike i turizma Delijana Dobreva da odobri da „Bugarski energetski holding“ (BEH) usvoji konačni investicioni sporazum za projekat gasovoda „Južni tok“ na teritoriji te države, ali u zamenu za niže cene ruskih isporuka gasa.
Ministar Dobrev će dati „zeleno svetlo“ kompaniji BEH da sa ruskim „Gaspromom“ investira 3,3 milijarde evra (4,2 milijarde dolara) u izgradnju bugarske deonice „Južnog toka“, navedeno je u sredu u saopštenju u Sofiji. Vlada je, međutim, postavila uslov, a to je „potpisivanje novog sporazuma o isporukama ruskog gasa Bugarskoj od 2013. koji će odgovarati bugarskoj gasnoj kompaniji ‘Bulgargaz’ po svim ključnim pitanjima“.
Vlada Bugarske već odavno nastoji da pregovore o svom učešću u „Južnom toku“ iskoristi za obezbeđivanje nižih cena gasa koji će isporučivati „Gasprom“ pošto u 2013. isteknu važeći sporazumi, ali to do sada nikada nije javno priznala, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Očekuje se da izvršni direktor „Gasproma“ Aleksej Miler doputuje u petak u Sofiju radi potpisivanja investicionog sporazuma za „Južni tok“, kao i novog šestogodišnjeg sporazuma sa BEH o isporukama ruskog gasa.
BEH i „Gasprom“ su u novembru 2010. osnovali zajedničko preduzeće za planiranje, izgradnju i eksploataciju 540 kilometara duge bugarske deonice gasovoda „Južni tok“ koji treba da transportuje ruski gas u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.
Investicioni sporazum će omogućiti „Gaspromu“ da pomogne BEH u finansiranju bugarske deonice pa BEH neće ustupi svoje akcije „Gaspromu“ u zamenu za njegovo učešće u finansiranju, o čemu se nedavno špekulisalo u bugarskim medijima.
Potpuna zavisnost
Bugarska u potpunosti zavisi od ruskog gasa koji se isporučuje preko Ukrajine. Ta zemlja godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa (m3) koji sada kupuje po ceni od 472 dolara (370 evra) za 1.000 m3.
Parametri finalnog investicionog sporazuma za „Južni tok“ između Gasproma i BEH uključuju glavnu liniju gasovoda na bugarskoj teritoriji u dužini od 540 kilometara (km), sa ogrankom od 59 kma do mesta Provadija u severoistočnoj Bugarskoj, tri kompresorske stanice – u Varni, Lozenu i Rašovu, ukupnog tehničkog kapaciteta od 63 milijarde m3 gasa godišnje.
Ukupna cena izgradnje tog projekta u Bugarskoj iznosi 3,309 milijardi evra, prenela je bugarska agrencija BTA.
Desetine milijardi kubika
Studija izvodljivosti za bugarsku deonicu „Južnog toka“ završena je u oktobru 2010. Projekat predviđa da gasovod „Južni tok“, u dužini od 3.600 km ide kopnenim putem, od nalazišta gasa u Rusiji do ruskog dela crnomorske obale, u okolini grada Novorosijska. Nakon toga gasovod ide po dnu Crnog mora, u dužini od 900 km, do bugarske obale, a zatim kopneninim putem ka granici Srbije.
Ceo projekat trebalo bi u prvoj fazi, do kraja 2015, da osigura godišnji transport oko 32 do 33 milijarde m3 prirodnog gasa do potrošača u južnoj Evropi, a dve godine kasnije, kada bude pušten u rad i drugi cevovod, dvostruko veću količinu tog energenta.
U gradnju „Južnog toka“ biće uloženo, prema najnovijim procenama, oko 24 milijarde evra. Jedan krak „Južnog toka“ trebalo bi da ide ka Grčkoj i Italiji.
Čvorište u Srbiji
Kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće oko 40 milijardi m3 gasa godišnje, a očekuje se da će u njoj biti čvorište za snabdevanje regiona gasom, ka Republici Srpskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, a možda i dalje.
Projekat trase „Južnog toka“ kroz Srbiju je najveći investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra.
Akcionari „Južnog toka“ su ruski „Gasprom“ koji ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću, a drugu polovinu poseduju italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF.
