Ostvario san da bude svoj gazda
Roditelji Saše Miloševića iz Troponja kod Svilajnca svoj radni vek proveli su u Parizu, a Saša se posle tri godine vratio u zavičaj da bi se bavio poljoprivredom. Kaže da se nije pokajao, jer ako se radi kao u inostranstvu može isto i da se zaradi.
Njihova osmočlana porodica jedna je od najbrojnijih u opštini u kojoj se svi bave poljoprivredom i svako ima svoj deo posla.
– Imamo 18 hektara zemlje na kojoj uzgajamo kukuruz, pšenicu i ostale kulture namenjene tovu bikova, kojim smo počeli da se bavimo 1996. godine. Trenutno imamo 27 bikova. Računica je prosta. Tele kupimo za 550 evra, a bikove prodamo od 1.300 do 1.500 evra. Znači, 30 teladi platimo 17.000 do 18.000 evra, a bikove prodamo za 42.000 do 45.000 evra. U inostranstvu za 1.000 evra radiš od jutra do mraka. Ako toliko radiš i ovde, isto možeš da zaradiš. I sada sam svoj gazda – kaže Saša za „Politiku“.
On još kaže da poljoprivreda nije tako teška kao što se priča, a ako domaćinstvo ima sve potrebne poljoprivredne mašine, sve može brzo da uradi. Za brigu o bikovima, na primer, potrebno mu je po dva sata dnevno.
– Mogu ja da tovim i po 100 komada, ali nemam kome da ih prodam. Da nije nakupaca iz Oreovice, propali bismo. Srećom, oni plaćaju grla odmah po preuzimanju. Mislim da bi država trebalo da nastavi da plaća po 100 evra po biku, kao što je radila dve godine – ocenjuje Saša.
O bikovima brine i Sašin osamdesetogodišnji deda Dragoljub.
– Mnogo je bilo bolje kada su postojale zadruge. Ovako svako pokušava da ti zakine. Posebno je teško onima koji tove po dva-tri bika. Samo se muče. Bez dvadesetak se ne isplati – dodaje deda Dragoljub.
Inače, ovu brojnu porodicu čine još Sašina supruga Svetlana, njihova kćerka Saša i sin Filip, otac Radosav, majka Mirjana, koji su se 2000. godine vratili iz Francuske, i baba Mica.
