Za rekonstrukciju Manasije 76 miliona dinara
Stručnjaci smatraju da jedno od najlepših srpskih srednjovekovnih zdanja, manastir Manasija, koji se nalazi na preliminarnoj listi UNESCO-a, ima najviše šansi da postane spomenik svetske baštine. Poslednjih godina radovi su intenzivirani, završena su arheološka istraživanja u delu porte, a rekonstrukcija bedema biće nastavljena i ove godine.
Započela je i obnova trpezarije u kojoj je nekada bila prepisivačka škola. To je najveća srednjovekovna trpezarija kod nas – imala je trem duž obe fasade i mogla da primi veliki broj ljudi. Radovi na delimičnoj obnovi započeti su prošle godine. Obnovljeni su svi prozorski okviri o kojima su sačuvani podaci, a planirani su i restauratorski radovi, čak je moguće stavljanje te građevine pod krov kako bi dobila svoju namenu. Ali tek posle ozbiljne analize stručnjaka.
– Poslednjih nekoliko godina Manasija se planski rekonstruiše, i za to je do sada utrošeno 76 miliona dinara – kaže Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe. – Za rekonstrukciju bedema ove godine će biti izdvojeno 12 miliona dinara, za obnovu trpezarije četiri miliona, dok će za arheologiju biti dato milion ili dva, što će zavisiti od rezultata iskopavanja i istraživanja. Najvažnije je da je konzervacija crkve završena, i sada predstoji obnova fresaka. Ministarstvo podržava ono što je zajednički cilj, a to je stavljanje još jednog spomenika na listu UNESCO-a.
Manastirski kompleks obnovljen je tako da je u odnosu na stanje od pre 2008. skoro neprepoznatljiv.
Crkva posvećena Svetoj trojici promenila je izgled onog trenutka kada je uklonjena oltarska pregrada iz 19. veka i postavljena nova, kamena, koja po tipu odgovara originalnoj. Freske koje su bile zaklonjene u oltaru sada su se pojavile, tako da je ceo hram dobio svoju izvornu punoću. Ikone sa starog ikonostasa su konzervirane, restaurirane i izložene u priprati. Posle istraživanja, pod crkve je obnovljen, kao i celokupan nameštaj.
– Ono što Manasiju izdavaja od drugih srednjovekovnih manastira je upravo utvrđenje – objašnjava Gordana Simić. – Koncipirana je kao manastir koji može da se samoodbrani. Svi srednjovekovni manastiri u Srbiji su imali neku zaštitu, ali je Manasija građena baš kao manastir tvrđava. Sve kule su, uglavnom, povezane bedemima, tako da se kroz svaku moglo proći, što je manastirskom naselju obezbeđivalo kontinuiranu odbranu. Za utvrđenje su karakteristični i odbrambeni balkoni, takozvane mašikule, i ima ih 139.
Za ovo utvrđenje karakteristične su dve linije odbrane. Ispred bedema i kula postojao je spoljni odbrambeni zid, a između se nalazio rov preko koga se drvenim mostom prilazilo do manastirske kapije. U poslednje tri godine urađene su obe ulazne kule, jedna šestougona i bedem spoljnog zida.
– Manasija predstavlja spoj crkvene i vojne arhitekture, a takvih spomenika nema mnogo ni u svetu – kaže Popović. – Ovakav sistem odbrane začet je u Kruševcu, primenjen u Beogradu, a do punog izražaja došao je u Manasiji, da bi se posle pojavio i u Smederevu. Ovaj je sistem zanimljiv i stručnjacima i laicima.
