Predstava „Zoran Đinđić“ – za slobodu mišljenja

Upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović izjavio je danas da je predstava „Zoran Đinđić“, koja će premijerno biti izvedena 18. maja, izraz slobode mišljenja, ali i građanske i umetničke hrabrosti i da je upravo zbog toga važan čin za ovo pozorište.

Predstava je autorski projekat gostujućeg reditelja Olivera Frljića, a učesnici su glumci Feđa Stojanović, Branislav Trifunović, Ivan Jevtović, Vladislav Mihailović, Tanja Petrović, Milan Marić, Miloš Timotijević i Tamara Krcunović. Dramaturg je Branislava Ilić, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Sandra Dekanić, kompozitor Irena Popović.

Mladenović je na konferenciji za novinare istakao da je sloboda umetničkog izraza nešto što definiše pozorište već dve i po hiljade godina i da umetnici imaju potrebu da javno kažu neke stvari.

Predstava „Zoran Đinđić“, rekao je on, izraz je naše velike potrebe da iznova, nakon protesta 1995/96. godine i nakon 5. oktobra, uspostavimo čin građanske hrabrosti i nezavisnog mišljenja. „Razočaravajući se u proces demokratizacije, odustajući da sami nešto glasno kažemo, došli smo do toga da je jedino mišljenje ono koje nude politčke partije, za svoj račun i interes, kao javno mišljenje“. „U tom smislu ova predstava, provokativna i hrabra, upravo ponovo uspostavlja to smelo građansko mišljenje. U ovom trenutku, sem njene nesumnjive umetničke hrabrosti i vrednosti, to jeste njen najznačajniji uspeh što se Ateljea tiče“, izjavio je upravnik.

Frljić, koji je rođen u Bosni, a radi u celom eks-ju regionu, već je režirao u Ateljeu i to izuzetno uspešnu predstavu „Otac na služzbenom putu“. On je zahvalio tom teatru što se odlučio za njegov novi projekat koji, kako je ocenio, traži puno hrabrosti. „Predstavu sam radio kao neko ko nije bio tu kada su se neke stvari događale. O njima znam posredno. To je prednost, nisam ostrašćen, ne ulazim u podele“, rekao je on.

Primetivši da postoje dve paradigme o Đinđiću – jedna negatorska i pljuvačka, a druga glorifikatorska, izjavio je da je u radu na predstavi pokušao da zaobiđe obe i da progovori scenskim jezikom.

Predstava kreće od Đinđića, ali, kako je najavio autor, govori i o srbijanskom društvu danas, o različitim hipotekama koje to društvo nosi, a jedna od njih je velika hipoteka ubistva premijera koje nije razrešeno, osim na nivou neposrednih izvršilaca. “To je sramota za jedno društvo, bilo oni Bosna, Hrvatska ili Srbija. Ova predstava je jedna vrsta podsećanja i indstitucijama i građanima“, rekao je on dodajući da što je društvo više depolitizirano tim više je potrebno političko pozorište.

Aludirajući na svoje angažovane i vrlo oštre predstave u regionu, Frljić je rekao kako je poznato da je on „veliki izdajnik“ i da u Srbiji tu etiketu još nije dobio, ali možda hoće sa ovom predstavom.

Doajen našeg glumišta Feđa Stojanović izjavio je da je to vrsta predstave koja udara pravo u stomak, ali da je ponosan što učestvuje. „Mnoge kolege su odbile. Nisu pokazali hrabrost ili su pokazali neznanje“, dodao je on. Trifunović je rekao da ne pamti toliko pažnje, a i pritisaka povodom neke predstave. „Ogromno je interesovanje, zašto to radimo, da li smemo tako nešto. To je već pokazatelj koliko nam je to potrebno“, izjavio je on.

Svi glumci su ocenili projekat kao veoma uzbudljiv, ističući da jedva čekaju kontakt sa publikom. U predstavi nema klasičnih likova, već situacija u kojima se suprotstavljaju ideološke pozicije, a sve funkcioniše kao antički hor i kolektivna drama koja, po mišljenju autora, bolje nego individualna drama odražava kompleksnost problema.