„Budimka“ isplativija od „Fruktala“
Odahnulo je selo požeškog i užičkog kraja: ovdašnja „Budimka“, oslonac voćara i povrtara u otkupu i preradi, staje na noge. Nekada u svetu poznata robna marka ponovo je na dobrom glasu. No sav taj napredak, zabeležen uz državnu pomoć posle raskida loše privatizacije, dovodi se u pitanje zbog zaostalih milionskih dugova. Fabrika je, upozoravaju iz „Budimke“, na prekretnici: ili napred uz veću proizvodnju i više zaposlenih, ili nazad ka poslovnim teškoćama.
Dve godine je prošlo otkada se ova požeška firma oslobodila stega neuspele privatizacije, zbog koje su pogoni stali, a radnici i na ulicama protestovali. Imala je „Budimka“ sreću da je država, prihvativši se većinskog vlasništva, tada „ne pusti niz vodu“, stala je uz nju odlukom o restrukturiranju. Ministarstva ekonomije i finansija su uložila i pomogla joj da oživi proizvodnju, isplaćuje plate, da se dobri sokovi, kompot i džem sa imenom „budimka“ vrate na tržište.
Vredelo je, na rafovima prodavnica širom Srbije opet su se pojavili proizvodi požeške fabrike. U vodeće megamarkete, ipak, nisu stigli jer tek oporavljena firma nema toliko obrta da ih zarobi dugim i neizvesnim rokovima plaćanja. Izabrali su saradnju sa manjim trgovinama koje redovnije izmiruju obaveze, priča za „Politiku“ Rade Tanasković, privremeni zastupnik državnog kapitala u „Budimki“.
– „Budimka“ sada otkupljuje i prerađuje voće i povrće, uposlen je 121 radnik, oko 1.500 poljoprivrednika sa ovog područja prodaje nam svoje proizvode. Recimo, uz ostalo voće u prošloj godini otkupljeno je preko 10.000 tona jabuke, i to one za industrijsku preradu koja bi voćarima sigurno istrulila. U ovoj godini već je otkupljeno bezmalo 1.700 tona. Izvoz nam raste, tri puta se povećao lane u odnosu na pretprošlu godinu, posle dve decenije fabrika je napravila koncentrat od maline i uspešno ga izvezla u EU. Uspeli smo i da investiramo: rekonstruisali hladnjaču, remontovali tetrapak liniju, obnovili infrastrukturu, u krugu fabrike zasadili voćnjake. Nije pokrenuta flaširnica, deo pogona za preradu povrća ni farma, klanica i prerada mesa, a u toku je rešavanje problema sa industrijskim otpadom. Bude li novih ulaganja, oživeće i ti delovi, biće zaposleno oko 200 novih radnika, jer „Budimka“ stotpostotno koristi domaću sirovinu, oživljava na hiljade seoskih domaćinstava i potrebna je zajednici – ističe Tanasković.
I sve bi to bilo dobro da nije velikog duga zaostalog iz lošeg perioda, mahom prema radnicima, zbog koga dosadašnja davanja države mogu biti obesmišljena. Reč je o sumi od oko 570 miliona dinara, koju u ovom trenutku, bude li razumevanja države, mogu, zahvaljujući tome što su se radnici odrekli kamata i dela ranijih iznosa, da otkupe za svega 150 miliona. – U Vladi Srbije postoji zainteresovanost da nam pomognu, ali još čekamo. Na verbalnu podršku i razumevanje smo naišli u Ministarstvu poljoprivrede, no ništa konkretno nije ostvareno. Govorim da bi se dokapitalizacija nesumnjivo vratila kroz uvećanu vrednost fabrike, a to bi se materijalizovalo prilikom buduće prodaje „Budimke“. Preostaje nam da vidimo da li će vlada prepoznati značaj jedinog industrijskog kapaciteta za preradu voća, povrća i mesa u jugozapadnoj Srbiji. Eto, mene je fascinirala suma koju su naši privrednici dali za kupovinu „Fruktala“ iz Slovenije, a smatram da je „Budimka“ znatno isplativija – sumira Rade Tanasković.
