Vladimiru Dunjiću uručena nagrada „Momo Kapor“
Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” 10. aprila je na svečanosti u Skupštini grada Beograda uručila nagradu “Momo Kapor” slikaru Vladimiru Dunjiću.
Zadužbina nagradu dodeljuje svake godine, naizmenično za književnost i slikarstvo, a prvi laureat bio je prošle godine Emir Kustirica, koji je nagradu dobio za roman “Smrt je neprovjerena glasina”. Žiri,koji su činili muzejski savetnik i likovni kritičar Ljubica Miljković, slikar i likovni pedagog Miloš Šobajić i likovni kritičar Nikola Kusovac, naveo je da je Dunjić za tri decenije plodnog rada potvrdio da je umetnik vredan pažnje i da ga njegov rad izdvaja u red važnih i kredibilnih umetnika, te da je i sam Kapor imao samo reči hvale za njegov rad.
U obrazloženju su naveli da je Dunjićevo slikarstvo estetikom i slikarskim postupkom blisko stavovima ikonopisaca i živopisaca i da na to upućuje uverljivost izražajnih sredstava kojima definiše i deformiše prostor, kao i način na koji određuje tačku posmatranja i kako rešava probleme svetlosti.
Dunjić se zahvalio na nagradi i lepim rečima, navodeći da mu je posebno drago što je poneo nagradu koja nosi Kaporovo ime.
“On je, kao stvaralac i čovek, bio veoma retka pojava u našoj sredini. Bio je ono što ja nikada nisam, a što bih voleo da jesam. Kad samo pomislim gde je sve putovao, koga je video i šta je sve pretočio u svoja dela, osetim se pomalo kao Emanuel Kant koji je otprilike otišao najdalje 40 kilometara od svog rodnog mesta”, rekao je Dunjić, kome je nagradu uručio pesnik i predsednik Upravnog odbora Zadužbine Matija Bećković.
Kaporova supruga Ljiljana, rekla je da je Kapor čitavog života stvarao na dva koloseka – književnosti i slikarstvu i da je pred kraj života rekao da mu je žao što nije više slikao.
Zadužbina je na svečanosti u Skupštini grada uručila gradonačelniku Beograda Draganu Ðilasu jedno od najboljih Kaporovih dela – portret Zuke Džumhura, kao poklon glavnom gradu. Dodeljujući Beogradu sliku iz privatne kolekcije, Kaporova supruga je istakla da joj je čast što ima mogućnost da pokloni jednu od najboljih i najdražih Kaporovih slika, koja je svedočanstvo o iskrenom prijateljstvu i svedok jednog trena života Beograda, koji je bio zajednička kuća i Kapora i Zuke Džumhura.
“Nadam se da je prelepa zgrada Starog dvora pravo mesto gde će Zuko i Moma nastaviti svoje davne, nedovršene razgovore”, rekla je Kapor.
