Borhesova udovica tuži književnika Pabla Kačađijana za plagijat „Alefa“

Udovica slavnog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa, Marija Kodama tužila je književnika Pabla Kačađijana za plagijat Borhesove najslavnije pripovetke „Alef“. Ovaj književnik mlađe generacije nedavno je objavio knjigu „Narasli Alef“, u kojoj je iskoristio Borhesovih 4.000 reči iz originalnog „Alefa“ i dodao još 5.600 svojih reči da bi napisao „sopstvenu priču“.
 
– Borhesov tekst je netaknut, sačuvan u izvornoj verziji, ali je pomešan sa mojim – zapisao je Kačađijan u uvodnoj napomeni „Naraslog Alefa“, otvoreno govoreći šta je njegovo, a šta je „pozajmio“.
 
Postupak ovog Borhesovog literarnog potomka, po mnogima predstavlja svojevrsni omaž onome što je proslavilo Borhesa. Naime, autor „Maštarija“ duboko je verovao da sve, pa i celokupna svetska biblioteka može postati deo sopstvene priče. Ipak, Borhesova udovica smatra da je i dalje reč o plagijatu.
 
Ovaj najnoviji slučaj tužbe oko plagijata pokrenuo je burne rasprave o tome gde prestaje tuđe a počinje sopstveno delo. Mada su brojni latinoamerički pisci stali na stranu autora „Naraslog Alefa“, udovica Kodama ne odustaje od tužbe. Zbog krađe autorstva Pablu Kačađijanu preti zatvorska kazna od šest godina.
 
– Verujemo da će sud prepoznati da nije reč o povredi autorskih prava već o odi Borhesovom geniju – brani se Kačađijan. 


„Pozajmljivali“ su Borhesa mnogi književnici, neki su preuzimali njegove metafore, osoben pripovedački stil, drugi junake, a treći i samog autora. Tako je pisac Alvaro Menen Desleal 1962. napisao pripovetku „Borhesov prolog“ u kojoj je pomešao citate slavnog pisca iz prologa za različite knjige, a imena autora koje Borhes hvali zamenio je svojim. Borhesu se, kažu, dopao ovaj šaljivi uvodnik pa je dodatno promovisao knjigu govoreći da „možda jeste, možda nije njegova“.