Lisovolik: Srbija treba da iskoristi dobijanje statusa kandidata
Šef kancelarije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je danas da Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavljanaju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata.
Lisovolik je istakao, na Kopaonik biznis forumu, da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju ne samo lake, već i teške mere, pa će tako efekat tih reformi biti veoma veliki.
Strukturne reforme sprovedene do sada bile su nedovoljne da se reše problemi privrede, naglasio je Lisovolik i dodao da bi trebalo napraviti dobru ravnotežu između javnog i privatnog sektora. Prema rečima Lisovolika, javni sektor u Srbiji troši previše, a udeo privatnog sektora u izvozu i štednji je i dalje vrlo nizak. On je naveo i da je potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, a to pre svega, podrazumeva reforme na rashodnoj strani budžeta.
Lisovolik je podsetio da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograničenja i da nije nizak, u poređenju sa državama regiona, među kojima Mađarska i Poljska imaju visok nivo javnog duga, dok zemlje kao što su Rumunija i Bugarska imaju niži javni dug.
On je naglasio i da bi Srbija trebala da provede reformu penzionog sistema, pošto penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je skoro jedan prema jedan. Lisovolik je napomenuo i da je u Srbiji učešće penzija u bruto domaćem proizvodu jedno od najviših u regionu i da je veće jedino u Italiji i Ukrajini.
Šoškić: Za stabilan kurs važna konkurenta privreda
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je danas da zemlje koje imaju nedovoljno konkuretnu i uvozno orijentisanu privredu ne mogu na srednji i dugi rok imati stabilnan devizni kurs, bez obzira na to kakva im je centralna banka i kolike su im devizne rezerve.
Šoškić je na Kopaonik biznis forumu ukazao da nekonkurentne privrede godinama troše više nego što proizvode, odlažu strukturne reforme i ne privlače dovoljno stranih direktnih investicija, niti ispoljavaju reformske napore.
Pod reformskim naporima podrazumeva se i aktivan aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, objasnio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, činjenica da je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU jeste dobra vest, a sve dobre vesti imaju dobre posledice na tržištu, pa i na deviznom. Šoškić je podsetio da je u poslednja dva meseca, dinar prema evru oslabio 4,4 odsto, što je niže u poređenju sa drugim valutama koje su u istom režimu flukturirajućeg deviznog kursa. Guverner je podsetio da rast kursa dinara prema evru odgovara neto uvoznicima i deviznim dužnicima, dok slabljenje domaće valute odgovara najzdravijem delu privrede, odnosno neto izvoznicima koji koriste domaći repromaterijal, ali su manjina u srpskoj privredi.
Šoškić je istakao da je u režimu fluktuirajucjeg deviznog kursa moguće otkloniti valutni rizik istrumentima kao što su terminski ugovori koje privreda ne koristi dovoljno pod izgovorom da je to skupo i komplikovano. On je napomenuo i da NBS na deviznom tržištu interveniše adekvatno dogovorenom okviru koji je zemlja usvojila za sprovođenje monetarne politike.
Odgovarajući pojedinim zagovornicima uvođenja fiksnog kursa u Srbiji, Šoškić je podsetio da su svi pokušaji fiksiranja kursa u Srbiji do sada bili neuspešni i dodao da u takvom režimu kursa postoji rizik da davizne rezerve budu potrošene.
On je naglasio i da održavanje fiksnog kursa zahteva bolne mere i naveo primer da je Estonija u tome uspela, ali da je morala da smanji plate zaposlenima u javnom sektoru za 20 odsto.
Brefor: Strukturne reforme pokretač domaćeg rasta
Srbija ne može sebi dozvoliti sitne pomake, neophodne su strukturne reforme koji će biti pokretač domaćeg ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu, ocenio je danas šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor.
“Svestan sam da sprovođenje ovih reformi ne predstavlja lak zadatak, ali to jeste jedini put napred. I Srbiji i Evropi su očigledno potrebni hrabri državnici”, istakao je on na Kopaonik biznis forumu.
Prema Breforu, reforme koje se odnose na javna preduzeća treba da budu glavni nosilac modela rasta posle krize. “Poboljšanja ne moraju nužno da potiču od privatizacije, ali gotovo sigurno treba da potiču od depolitizacije, boljeg upravljanja, transparentnosti i odgovornosti, povecane produktivnosti”, rekao je on.
Brefor je naglasio da glavni pokretači izvoza i novog modela privrednog rasta u Srbiji treba da budu inovacije, agrar, energetika i industrija. On smatra da snažno treba podsticati razvoj trgovine, unaprediti klimu za poslovanje i smanjiti državne subvencije i birokratiju.
Brefor je podsetio da je Svetska banka okončala studiju o novom modelu rasta Srbije zasnovanog na izvozu.
