Najstariji filmski studio na svetu puni 100 godina

Najstariji veliki filmski studio na svetu, čuveni Babelsberg pokraj Berlina, proslaviće ovog vikenda svoj 100. rođendan.

Studio je preživeo naciste i komuniste i sada koristi legendarni status koji ima među filmskim velikanima, kao što je Kventin Tarantino, kako bi se izborio sa konkurencijom iz Londona, Praga ili Budimpešte. Marlena Ditrih prolazila je između kulisa ovog studija, gde je 1926. snimljen „Metropolis“ i gde je Alfred Hičkok počinjao svoju karijeru.

„Svi ljudi iz Holivuda kažu ‘Kakva istorija, čast je ovde raditi’ bez obzira na to da li je reč o Tomu Henksu ili Tarantinu koji zna sve filmove koji su ovde snimljeni“, rekao je AFP-u Ejke Vulf, PR studija uoči centralne proslave 12. februara.

Henks je upravo završio snimanje filma „Cloud Atlas“ koga sa budžetom od oko 100 miliona dolara producenti nazivaju najskupljim filmom koji je Nemačka producirala. Tarantino je, pak, sa ljubavlju rekonstruisao pariski bioskop samo da bi da digao u vazduh u svom filmu „Prokletnici“ sa sve Hitlerom u njemu.

Britanski srcelomac Klajv Oven napravio je švajcarski sir od replike njujorškog Gugenhajma u pucnjavi za film „The International“.

„Berlin je veoma privlačan za kreativne tipove – na odličnoj je lokaciji i jeftiniji je od na primer Londona“, objašnjava izvršni direktor studija Čarli Vebken.

Za 12. februar kada je 1912. počeo rad na filmu „Totentanz“ (Ples mrtvih) isplaniran je niz aktivnosti, od žurki sa filmskih zvezdama, do izložbi i predstavljanja knjiga.

Na filmskom festivalu u Berlinu, koji traje od 9. do 19. februara, biće prikazana i retrospektiva Babelsbergovih najvećih hitova, a slični događaji su u planu i u Kanu, Los Anđelesu, Njujorku i Londonu. Jedan deo studija zove se studio Marlene Ditrih u čast glumice koja je svetsku slavu stekla filmom „Plavi anđeo“.

„To su hodnici sa drvenim podom po kome je Marlena zaista hodala. Ostavili smo ih takve zbog istorijskog momenta“, objašnjava Vebken.

Zlatno doba studija završilo se kada sa dolaskom nacista i kada je Jozef Gebels preuzeo vođstvo studija. Babelsberg je tada postao filmska fabrika koji je proizvodio antisemitsku propagandu. Posle rata, komunisti – koji su takođe shvatili kolika je moć filma – preuzeli su kontrolu nad studijom.

„Uvek nam podmeću našu istoriju, jer je film medij koji najbolje možete da koristite kada se suočavate sa prošlošću, a to je i dalje veliko pitanje u Nemačkoj“, kaže Vebken.

Posle pada Berlinskog zida, Babelsberg je preživeo nekoliko inkarnacija pre spektakularnog povratka 2004. godine sa Vebkenom i njegovim partnerom Kristofom Fišerom na čelu.

Babelsberg se prostire na 25.000 kvadratnih metara. Proteklih nekoliko godina u studiju je snimljeno više od 3.000 filmova.