Ruka u gipsu utiče na promene u mozgu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ruka u gipsu utiče na promene u mozgu

    Ljudi koji slome ruku izloženi su promenama u anatomiji mozga, ali i u moždanoj aktivnosti i to u roku od samo 16 dana, otkrili su švajcarski naučnici.

    Iako desnoruke osobe mogu da se osjećaju bespomoćno ako im je desna ruka u gipsu, mozak brzo reaguje i ‘kompenzuje gubitak’ – anatomski se prilagođava ‘situaciji’ i povećava aktivnost druge strane tela.

    ‘Rezultati pokazuju da se mozak brzo adaptira na potrebe za promenama’, rekao je dr. Niki Langer.

    Naučnici su na Odeljenju za urgentnu hirurgiju i traumatologiju u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu demonstrirali kako je mozak izložen značajnim anatomskim promenama u određenim delovima kada pacijenti koriste samo levu ruku. To se događa unutar 16 dana posle povrede.

    Naime, leva strana mozga gubi nešto na debljini a područja na desnoj strani mozga to kompenzuju ‘rastom’. Time se veštine poput fine motorike značajno ‘popravljaju’ u ruci koja je zdrava a koju pacijent inače manje koristi.

    Za studiju koju je vodio profesor Luc Janke uzeto je 10 volontera – dešnjaka sa slomljenom desnom rukom. Svi oni su pregledani gotovo odmah nakon povrede. Sa rukom u gipsu ili longeti, bili su osuđeni na korišćenje leve ruke za aktivnosti kao što su jelo, pranje zuba, pisanje i slično.

    Svi oni su dva puta išli na magnetnu rezonancu mozga. Prvi put 48 sati nakon povrede i drugi put 16 dana nakon što je ruka imobilisana. Na osnovu nalaza MRI-a neuropsiholozi su analizirali sivu i belu moždanu materiju svih volontera. Izračunali su debljinu moždane kore i vrednosti kortikospinalnog trakta i izmerili motoričke sposobnosti u levoj ruci.

    ‘U kratkom vremenskom periodu imobilizacija desne ruke promenila je u kojim dijelovima mozga se kontroliše osetljivost i motorika’, objasnio je dr. Langer.

    Siva i bela moždana materija smanjile su se u desnoj hemisferi mozga zaduženom za motoriku a povećale su se u delu koji kontroliše inače inferiornu levu ruku.

    Nakon što su proučili rezultate dr. Langer je zaključio kako bi ‘povređeni ekstremiteti trebalo da budu imobilisani što je kraće moguće, tj. ne više od onoga koliko je to neophodno jer imobilizacija ima negativne efekte i na mozak, tj. moždanu aktivnost i veličinu dela mozga koji kontroliše povređenu ruku’.

    Istraživački tim nije pratio volontere posle skidanja gipsa, ali dr. Langer kaže kako pretpostavlja da nastale promene traju samo dok je ruka imobilisana i još kratko vrijeme posle toga. Naučnici veruju da će rezultati ove studije biti značajni i za lečenje moždanog tako što će se imobilisati ruka ili noga na strani tela koja nije zahvaćena, što je ključno za oporavak bolesne strane.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE