Srbi ne kupuju preko interneta

U Srbiji čak 81 odsto ljudi nikada nije kupovalo preko interneta, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Brojke ne čude jer čak polovina stanovnika „svetsku mrežu“ ne koristi uopšte, dok onih 42 odsto korisnika većinom vreme provode na socijalnim mrežama poput Facebook-a.
 
Pozitivni trendovi, ipak, postoje. Povećava se broj onih koji krstare internetom, a sudeći prema tvrdnjama vlasnika portala na kojima se može kupovati „iz fotelje“ raste i promet, suprotno od kretanja ukupnog prometa u trgovini na malo.

I dok klasični trgovci kukaju, iako svake godine beleže milionske dobitke, a svako poskupljenje pravdaju rastom troškova, njihove „internet“ kolege ne kriju da je im je sektor profitabilan. Tu biznis šansu mnogi žele da iskoriste pa je u poslednje vreme primetan porast broja sajtova na kojima se može kupovati, a vlasnici se trude da klijente privuku interesantnim konceptima, grupnom kupovinom, aukcijama, sniženjima…

Prema procenama ljudi iz industrije, strane investicije u ovoj oblasti dostigle su dva miliona evra. Učešće elektronske trgovine u Srbiji u bruto domaćem proizvodu je, ipak, još na nivou statističke greške. U Danskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji i do 7,2 odsto BDP-a stvori se zahvaljujući privrednim aktivnostima na internetu, pokazuje istraživanje Bostonske konsultantske grupe.

Ovdašnji potrošači nemaju naviku da kupuju preko interneta, a loša iskustva, posebno sa dužinom trajanja isporuke, dodatno ih odbija, kaže Duško Marjanović, vlasnik portala PolaCene.rs. S druge strane, kaže on za NIN, loši servisi e-benkinga i odsustvo PejPala (PayPal), takođe su kočničari razvoja.

„Zbog svega toga elektronska trgovina u Srbiji je još uvek na dosta nižem nivou u odnosu na pojedine zemlje u našem okruženju, pre svih na Rumuniju i Hrvatsku“, kaže Marjanović.

Vladimir Nikolić, direktor portala Limundo kaže da je prirodno da ljudi odbijaju ono što im je nepoznato, ali da se edukacijom, koja je sada loša, te barijere prevazilaze. Ipak, u ovom sektoru rastu i promet i strane investicije, a profitabilnost postaje sve realnija. „U poslednje dve godine broj korisnika e-trgovine je skočio 50 odsto. Oni najčešće kupuju tehniku, računare, knjige i odeću“, ističe on.

Igor Radanović, direktor e-prodaje portala nonstopshop.rs, koji nudi više od 10.000 artikala, kaže da tražnja za određenim proizvodima zavisi od sezone. Pred Novu godinu pored nezaobilaznih rekvizita, jelki i ukrasa, pazare se parfemi, knjige, nakit, u jesen i proleće obuća, a leti patike, bazeni, naočare, oprema za kampovanje i roštilj.

Nikolić navodi da veliki broj starijih kupuje onlajn jer im je tako udobnije i zabavnije, a Marjanović precizira da su najčešći potrošači na portalu kojim on upravlja – žene. One ostvare čak 75 odsto ukupnog prometa u toj virtuelnoj prodavnici. Među najpopularnijim je koncept grupne trgovine pa trenutno u Srbiji posluje oko 30 takvih portala. Konkurencija je sve oštrija. Nekoliko onlajn prodavnica iz regiona najavljuje nastup na ovdašnjem tržištu tokom iduće godine.

„Sve je veća gužva. Potencijala ima još dosta i u narednih nekoliko godina se očekuje velika ekspanzija ovog tržišta“, kaže Radinović.
Kad ćemo dostići bar Hrvatsku i Rumuniju zavisiće, kaže on, od povećanja broja korisnika interneta, kvaliteta ponude na onlajn sajtovima, nivoa usluge i od finansijskog stanja na tržištu. „Srpsko tržište je siromašno i u stalnim turbulencijama koje remete prodaju kako u klasičnim prodavnicama tako i na internetu“, naglašava on.

Ukupni prihod od elektronske trgovine u svetu će ove godine, prema prognozama Dži Pi Morgan (J. P. Morgan), biti 680 milijardi dolara što je 18,9 odsto više nego godinu dana ranije. Samo će u Americi prihod porasti 13,2 odsto i dostići 187 milijardi dolara. Dži Pi Morgan procenjuje da će do 2013. prihod u toj oblasti biti 963 milijarde dolara.

Osnovna prednost kupovine preko interneta je udobnost. Zagovornici elektronske trgovine kažu da potrošači mogu proveriti cene, detaljno se upoznati sa karakteristikama proizvoda, pročitati iskustva drugih korisnika i bez gubljenja vremena u obilaženju prodavnica i čekanja u redovima, kupiti proizvode koji im trebaju. Osnovna prednost su, prema njihovom mišljenju, povoljnije cene.

„Neretko su proizvodi znatno jeftiniji nego u klasičnim maloprodajnim objektima jer su troškovi poslovanja niži. Kupovati preko interneta sa jedne strane štedi vreme a sa druge štedi novac što je i slogan naše internet prodavnice“, kaže Radinović.

Kada se kupuje preko interneta u inostranstvu neretko je isporuka skuplja od samog proizvoda. Ukoliko se na to dodaju i carine koje su se plaćale na robu skuplju od 25 evra, troškovi su toliki da se u inostranstvu kupovalo samo u nuždi. Krajem septembra ta granica podignuta je na 70 evra što bi donekle moglo povećati porudžbine „preko grane“.

Razvoju elektronske trgovine bi, slažu se sagovornici NIN-a, značajno doprineo i dolazak PayPala jer bi se promet sigurno povećao. Narodna banka Srbije tvrdi da nema nikakvih prepreka da ta kompanija otpočne poslovanje u Srbiji. Sada se čeka njihov odgovor. _
Mnoge potrošače od kupovine preko interneta odbijaju moguće prevare. Kupci se najčešće žale na isporučivanje robe neadekvatnog kvaliteta, kažu u Asocijaciji potrošača Srbije (APOS). Trgovci na početku nisu rado reagovali na reklamacije.

Jovanka Nikolić iz APOS-a kaže za NIN da potrošači nekada dobiju robu koja nije u skladu sa njihovim očekivanjima ili se jednostavno predomisle. Zakon im, objašnjava ona, dozvoljava da robu vrate.

Nikolićeva savetuje potrošače da provere sajt na kojem kupuju i da li postoje svi podaci o pravnom licu na portalu. „Problemi najčešće nastaju na aukcijskim prodajama jer su tamo prodavci fizička lica i njihov bonitet ne mogu da provere“, kaže ona.

Zbog toga je, prema njenim rečima, jako važno da potrošač od portala na kojem kupuje uvek dobije obrazac za jednostrani raskid ugovora jer bez obrazloženja može da ga raskine u roku od 14 dana od narudžbe ili sedam od dana isporuke.

Igor Radinović, direktor e-prodaje portala NonStopShop.rs, preporučuje da se kupuje isključivo na poznatim portalima. On tvrdi da je kupovina u domaćim onlajn prodavnicama bezbednija nego u klasičnim, jer se „virtuelni“ prodavci više trude da uvaže reklamacije potrošača.

„Naši potrošači su potpuno sigurni da će naručene proizvode dobiti po naručenim cenama. Kada se dogodi bilo kakva sporna situacija da je nešto neispravno, pošiljka se zamenjuje novom sve o našem trošku. Štaviše, ako se proizvod ne sviđa potrošaču ili ne odgovara njegovim potrebama, može ga vratiti, nakon čega će mu biti vraćen novac ili u istom iznosu može uzeti nešto drugo“, objašnjava on.