Srbi postali tabletomani
Stanovnici Srbije podigli su u prvoj polovini ove godine na recept, o trošku osiguranja, čak 4,3 miliona kutija lekova više nego u istom periodu prošle godine! Tako su samo za terapiju iz zdravstvene kase, iako su pri nabavkama lekova ”obaranjem” cena postignute značajne uštede, potrošili 2,25 milijardi dinara više.
Analiza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pokazuje da u međuvremenu nismo postali bolesniji: lekove o trošku osiguranja u prvih šest meseci ove godine podizao je isti broj osiguranika kao i lane. To je na godišnjem nivou oko 4,1 milion ljudi. A, da li smo postali tabletomani, lekari se još ”spore”. Zasad je, kažu, izvesno jedino da stanovnici Srbije, kad iz ordinacije izađu bez bar jednog recepta, ne računaju da su bili kod lekara, pa se tog ”pravila”, izgleda, drže i doktori.
Činjenica je da potrošnja lekova raste, ali neke statistike pokazuju da i u zemljama EU gotovo 50 odsto pacijenata podigne, ali ne pije lekove koje im je lekar propisao – kaže za ”Novosti” dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije. – U Srbiji se još ne razmišlja na tu temu, a jako je važno da se utvrdi šta se zapravo dešava sa svim tim lekovima koje pacijenti podignu, ne samo zbog troškova terapije, nego i zbog eventualnih posledica na zdravlje zbog prekomerne upotrebe lekova.
Dr Tatjana Radosavljević veruje da bi uvođenje reda u sistem smanjilo potrošnju, ali kaže da bi paralelno trebalo uraditi i sociološko-zdravstvenu studiju i analizirati da li smo kao nacija, generalno, bolesniji.
Najveće procentualno povećanje potrošnje imamo u grupi H, gde su lekovi protiv gljivičnih oboljenja, kažu u RZZO. Ti lekovi se, inače, ne troše mnogo, ali je ove godine izdato 763.000 kutija, ili čak za 102 posto više nego u prvoj polovini prošle godine, kada je podignuto 370.000 kutija.
Gledano u procentima, na drugom, ali, realno, prema broju izdatih kutija i troškovima ove terapije na prvom mestu su lekovi za kardiovaskularne bolesti, koje su u Srbiji i najmasovnije. U prvih šest meseci ove godine izdato je čak 1,5 miliona kutija ovih medikamenata više nego u prvoj polovini prošle godine!
Značajan skok zabeležen je i u grupi A, gde su lekovi za poremećaje metabolizma i insulini. Potrošnja je povećana za 900.000 pakovanja, što je rast za 13,4 odsto. Poslednja analiza pokazuje da i dalje raste potrošnja lekova za bolesti centralnog nervnog sistema. Taj trend je prisutan već gotovo dve decenije.
Samo je iz grupe anksiolitika (bensedin, dijazepam, lorazepam, bromazepam, leksilijum i ksalol) izdato pola miliona kutija lekova više, ističu u RZZO. Lane je u prvoj polovini godine izdato 6,01 milion pakovanja anksiolitika, a ove godine 6,6 miliona!
