Ortopedija „Banjica“ još čeka majstore
Pre tačno pet decenija obavljena je prva operacija u Institutu za ortopedske-hirurške bolesti „Banjica“, a neki delovi ove zdravstvene ustanove od tada nisu renovirani. Bez obzira što su uslovi u kojima rade često daleko od idealnih, direktor Slobodan Slavković tvrdi da zaposleni ulažu ogroman napor da prime sve pacijente. Prošle godine je pregledano više od 96.000 ljudi, a hospitalizovano je oko 10.000. Lekari su uradili 9.267 operacija.
Osim redovnog angažovanja na najtežim slučajevima ortopedskih bolesti, ova bolnica dežurna je za hitne slučajeve za celu Srbiju ponedeljkom i četvrtkom. Nadležni sada razmatraju uvođenje trećeg dana dežurstva subotom, ali direktor smatra da bi to bio veliki udarac za „Banjicu“.
Mi saniramo najteže povrede i zbog toga što smo specijalizovani za komplikovane bolesti ne smemo biti opterećeni hitnim slučajevima koje mogu da zbrinu i druge ustanove, objašnjava dr Slavković. Od 1992. godine bavimo se spiralnom hirurgijom kičmenog stuba i od kada je ovo odeljenje otvoreno radi bez prestanka 24 časa. Imamo sedam operacionih sala sa starom tehnikom i infrastrukturom, ali u takvim uslovima uradimo između 30 i 35 operacija dnevno. Dešava se da danima nijedan od naših 520 kreveta nije slobodan.
U godini jubileja, zaposleni i pacijenti, iščekuju početak uređenja odeljenja intenzivne nege.
– Dobili smo od Ministarstva zdravlja 45,5 miliona dinara za adaptaciju odeljenja i sale. Sada imamo problem sa tenderom jer nam se javilo pet firmi, ali one za taj posao traže od 53 do 67 miliona. U pregovorima smo da spuste cenu i nadamo se da će rekonstrukcija početi tokom novembra. To će nam mnogo značiti, jer trenutno raspolažemo sa 13 ležajeva na ovom odeljenju, a mi tamo dnevno zbrinemo između 17 i 20 pacijenata. Teško je i objasniti kako se zaposleni snalaze da ih sve smeste, kaže Slavković.
U ovoj bolnici strepe i od predstojeće zime, jer grejnu sezonu ne dočekuju spremno. Ceo institut greje kotlarnica na mazut stara 40 godina, koja se često kvari, a i troši mnogo goriva.
Na ovaj sistem povezana je i kuhinja u kojoj se dnevno sprema 1.600 obroka, kao i kompletna sterilizacija i vešeraj, navodi direktor. Pred svaku grejnu sezonu krpimo i trudimo se da kotao izdrži opterećenje. Novi bi koštao najmanje sedam miliona dinara, a tražili smo od grada da nam dozvole besplatan priključak. Nadamo se da ćemo to uskoro rešiti.
Kada se u operacionim salama ekipe smenjuju jedna za drugom, brzo propadaju oprema i potrošni materijal. Dr Slavković računa da bi samo za elektromotore za testere i burgije bilo potrebno najmanje 22 miliona dinara. Bolnica za sve te izdatke nema sredstava.
