Italijani i Nemci grade centar za otkup povrća u Leskovcu
Leskovački povrtari neće više kuburiti sa plasmanom voća i povrća i neće ih više ucenjivati takovani izvozni dileri, nego će sve svoje količine uskoro moći da prodaju na jednom mestu – u distributivnom centru na takozvanoj zelenoj zoni na severu Leskovca.
Gradnju ove u Srbiji jedinstvene agroberze u početoj fazi finansiraju EU, Švajcarci, Amerikanci i srpska preduzeća i vlada, a još pet stranih i domaćih investitora, među kojima su Italijani i Nemci, zainteresovano je za izgradnju prerađivačkih pogona odakle će leskovački proizvodi odlaziti u svet.
Zelena zona Sever, gde će se na jednom mestu susresti ponuda i tražnja, stacionirana je na 100 hektara plodnih, ali napuštenih oranica, koje je država Srbija pre godinu dana ustupila na korišćenje Leskovcu baš zbog realizacije ovog strateškog projekta. Nalazi se između železničkog koridora 10 i magistralnog puta M1.
Prvu pažnju projekat je privukao EPS-u, koji je na toj lokaciji izgradio trafo-stanicu velike snage, uloživši 50 miliona dinara.
Za gradnju infrastrukture zainteresovali su se i stranci, pa je tako pre neki dan iz programa PROGRES, koji finansira EU i Švajcarska, Leskovac dobio 458.000 EUR, a nešto ranije i 50 miliona dinara iz srpskog programa podrške građevinskoj industriji. Projekat je ušao i u program američke agencije USAID, pa se i odatle očekuje pomoć za kompletairanje puteva vodovodne i kanalizacione mreže.
– U razgovoru sa stranim i domaćim investitorima dobijam uveravanja da je leskovačka zelena zona zapravo najperspektivnija radna zona u Srbiji – kaže gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, idejni tvorac ovog projekta koji se sa tom idejom nosi više od decenije.
Ova berza voća i povrća biće napravljena po ugledu na holandske berze. Pored distributivnog centra, čiji će akcionari, kako se planira biti zapravo udruženi najnapredniji leskovački poljoprivrednici, a okolo će se nalazati pogoni za preradu i sortiranje. Investitori, uglavnom iz Nemačke i Italije, koji su već sada rezervisali 20 hektara dobiće besplatno zemljište i njihova obaveza je samo plaćanje i komunalno opremanje objekata.
– Jedna domaća kompanija koja posluje sa inostranim patnerom zainteresovana je za pogon u kome će se proizvoditi voćne torte, druga, na primer, želi preradu voća, treća otkup i sortiranje za izvoz na rusko tržište i tako dalje. Naš krajni cilj je da napravimo mesto gde će se susretati ponuda i tražnja, uspostavljanje agroberze. Namera nam je i da većinski vlasnici Zelene zone budu proizvođači, da oni upravljau poljoprivrednom tržnicom, a kada imate dobru ideju, ne izostane ni podrška sa strane – ocenjuje gradonačelnik Kocić.
Radovi na izgradnji infrastrukture će početi ovih dana jer je izabran izvođač, a gradonačelnik ne želi da postavlja rokove za početak rada agroberze. S druge strane poljoprivrednici su nestrpljivi.
– Ideja je fantastična, ali mislim da neko veoma iskusan i stručan treba da nas predvodi. Tek tada se neće dešavati da naš paradajz dileri kupuju po pet dinara za kilogram i za nekoliko puta veću cenu izvoze u Rusiju i Izrael. Ukoliko se sa tim ne požuri, ja ću na svom digitalizovanom stakleniku od hektara uskoro proizvoditi korov – priča Radomir Stanković iz Stajkovca koji na nekoliko hektara proizvodi povrće i koji tvrdi da bi samo leksovački kraj mogao paradajzom da podmiri rusko tržište.
– Predsednik lokalnog udruženja povrtara Jovica Stojković i Navalina veli da je u iščekivanju jednog takvog projekta napravio sopstvenu hladnjaču i magacinski prostor.
– To nije problem jer ću ih povezati u sistem zelene zone čim počne da radi – priča čovek koji na oko pet hektara uzgaja povrće.
U skladu sa opredeljenjem da je poljoprivreda strateška grana Leskovca, gradske vlasti organizuje seminare i edukacije za poljoprivrednike, agrarni fond povećavaju iz godine u godinu i daju u povoljan zakup zemljište kako bi se ukrupnili posedi za proizvodnju povrća.
Česi finansiraju izgradnju centra za agrorazvoj Peštera
Više donatora kreira centar za agrorazvoj Peštera koji će biti lociran u Sjenici, a čija izgradnja i opremanja iznose oko 950.000 EUR. Realizacijom ovog projekat planirano je poboljšanje uslova za proizvodnju, skladištenje i distribuciju poznatih pešterskih proizvoda.
Donatori su regionalna agencija za ekonomski razvoj Sandžaka (SEDA) uz pomoć Vlade Češke sa 540.000 EUR, EU i Vlada Švajcarske sa 221.000 evra, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja sa 100.000 EUR i opštine Sjenica, Tutin i Novi Pazar sa ukupno oko 90.000 EUR. Opština Sjenica je već dala parcelu u centru grada za izgradnju ovog centra, u okviru koga će biti i edukativni centar za lokalne farmere. Samir Kačapor, direktor SEDE, kaže da će Češka razvojna agencija finansirati u okviru ovog centra i akreditovanu laboratoriju.
– Očekujemo da centar zvanično počne sa radom sredinom naredne godine, a da tokom 2013. plasiramo pešterske proizvode širom Evrope. Izgradnjom centra za agrorazvoj Peštera želimo da uspostavimo ravnotežu između regiona u Srbiji i da rešimo makar neke od problema naših farmera, kao što su čuvanje mleka i obrada zemljišta – kaže Kačapor. On ističe da će kroz taj projekat biti otvoreno oko 50 novih radnih mesta, kao i da će on rešiti mnoge ekonomske probleme u ovom kraju.
