11 mlrd. RSD – ceh koji ćemo svi platiti za CHF kredite

Skupštini Srbije je dostavljen Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima kojim je predviđeno da trošak republičkog budžeta za njegovo sprovođenje bude 11.686.680.000 dinara.

Predlog tog leks specijalisa je u utorak usvojila Vlada i posledila ga parlamentu na usvajanje po hitnom postupku.

Predloženo je da preostali deo duga kredita u švajcarcima bude konvertovan u evre i da taj iznos bude umanjen za 38 odsto, a da godišnja kamatna stopa za dalju otplatu ne bude veća od četiri odsto.

Novac za sporovođenje tog zakona, kako je predložila Vada Srbije, biće obezbeđen emitovanjem obveznica u skladu sa tržišnim uslovima.

U 2019. godini za te potrebe iz budžeta neće biti izdvajana sredstva, a u periodu od 2020. do 2023. godine biće potrebno do 389.556.000 dinara po godinama za troškove kamate.

Kako je predloženo, u 2024. godini planiraće se u budžetu iznos do 10.128.456.000 dinara, radi izmirenja troškova kamate (do 389.556.000 dinara) i otplate glavnice (do 9.738.900.000 dinara).

„Cilj je da se na jednoobrazan i socijalno prihvatljiv način razreši otvoreno pitanje kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Dodatni cilj ovog zakona je i rasterećenje sudova i smanjenje troškova sudskih postupaka, imajući u vidu sudsku praksu i stavove Evropskog suda pravde, Evropskog suda za ljudska prava kao i praksu domaćih sudova“, navela je Vlada Srbije u obrazloženju leks specijalisa.

TS: Leks specijalis odraziće se i na cene nekretnina

Organizacija Transparentnost Srbija (deo Transparency International) upozorila je da je odluka Vlade Srbije da usvoji leks specijalis u vezi sa kreditima u švajcarskim francima, kako bi se on potom, po hitnom postupku, našao u skupštinskoj proceduri, u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi i preporukama Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO).

„Pregovori koje je Ministarstvo finansija vodilo sa udruženjima korisnika ovih kredita i bankama ni u kom slučaju se ne mogu smatrati valjanom zamenom za javnu raspravu. Odsustvo javne rasprave se ne može pravdati ni time što, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, zakonski tekst predstavlja kompromisno rešenje izmedju nekoliko zainteresovanih strana – udruženja, banaka, i države“, navodi se u saopštenju TS.

Ocenjeno je da će se, „pored legitimnih interesa dužnika koji su u nevolji zbog porasta vrednosti franka, i banaka koje su im davale kredite“, leks specijalis izvesno odraziti na interese drugih građana, kroz izdvajanje oko 100 miliona evra iz budžeta, na kreditnu politiku banaka, cene na tržištu nekretnina i na brojne druge načine.

TS je ukazala da su na taj način građani lišeni mogućnosti da svojim predlozima utiču na odredbe zakona.

„Pravila o javnim raspravama iz Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade, što bi trebalo da obavezuje i Ministarstvo finansija, nalažu da se organizuje javna rasprava u pripremi novih zakona. Ovakve rasprave se bez izuzetka moraju organizovati kada se zakonom ‘bitno menja pravni režim u jednoj oblasti’, kao i onda kada se ‘uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost’. Očigledno je da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona bila obavezna po oba kriterijuma, i da se ona morala obaviti pre nego što je tekst iznet pred Vladu“, istakla je TS.

Ta organizacija je podsetila da je GRECO još 2015. obavezala Srbiju da „razvije pravila o javnim raspravama i unapredi njihovu primenu u praksi“.

„Srbija ovu preporuku nije ispunila ni posle gotovo četiri godine. Naprotiv, u martovskom izveštaju sa plenarne sednice ovog tela, izmedju ostalog se ističe da ‘nisu uvedene nikakve zaštitne mere kako bi se ograničila upotreba hitnog postupka’. Upućivanje ovog predloga zakona u Skupštinu bez prethodno sprovedene javne rasprave i zahtev da se o problemu starom deceniju raspravlja po hitnom postupku, predstavljaju pokazatelj da Srbija neće ispuniti preporuke GREKO ni u trećem dobijenom roku – do kraja 2019. godine“, upozorila je Transparenost Srbija.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay