Piše: Zorica Stevanović

Investitor treba da odluči da li je takozvani risk averse investitor (koji ne voli rizik) ili risk lover investitor (koji voli rizik) i da se prema tome sačini njegov portfolio u odnosu na odnos rizika i prinosa, kao i njegovog ukupnog finansijskog položaja.

Hartije od vrednosti, berza, investicioni fondovi, grafikoni, rast cena, pad cena, tržište u medvedu, tržište u biku, kriptovalute – svi ovi pojmovi mogu biti zbunjujući i zastrašujući, a u suštini je sve to trgovina, ponuda i tražnja specifične robe.

Berza i finansijski instrumenti su nastali davno, u 16. veku, u vreme velikih putovanja jedrenjacima i otkrivanja novih svetova, kada je bilo teško obezbediti finansiranje tih poduhvata sa potpuno neizvesnim ishodom. Zato se u lukama, u kafanama prikupljao novac, u zamenu za novac dobila bi se hartija od vrednosti sa obećanjem da će, ako putovanje bude uspešno i ako roba koja bude doneta i prodata, taj investitor dobiti deo profita. Tako se delio rizik finansiranja putovanja, a pojedinačni rizik se svodio na mogućnost samog investitora. Međutim, putovanja su bila duga, neki investitori nisu mogli da čekaju povratak moreplovaca, pa su te hartije prodavali drugim investitorima.

Nije se mnogo promenilo ni do danas – neko ima višak novca, želi da ga uloži, nekome nedostaje sredstava da zatvori finansijsku konstrukciju, obraća se (emituje neki finansijski instrument) javnosti, prikuplja sredstva, a zauzvrat se obavezuje da daje kamatu (obveznice, komercijalni zapisi i drugi), dividendu (akcije) i mogućnost dalje prodaje i ostvarivanje razlike u ceni.

Nekada se u lukama, u kafanama prikupljao novac, u zamenu za novac dobila bi se hartija od vrednosti sa obećanjem da će taj investitor dobiti deo profita.

Danas postoji nebrojeno finansijskih instrumenata u koje se može ulagati, može se trgovati preko platformi, van berze, na berzi, tako da je potencijalnim investitorima teško da se opredele u koji instrument uložiti višak novca.

Stalno ponavljam „višak” jer je bitno da investitor prihvati da rizik uvek postoji. Iako savremeni mehanizmi pokušavaju da zaštite investitora, nikada zaštita ne može biti potpuna. Stoga, svaki investitor mora da preračuna da li bi mu značajniji gubitak bitno poremetio finansijske planove.

Zato postoje ovlašćene banke, brokersko-dilerska društva, fondovi, brokeri, investicioni savetnici, portfolio menadžeri, koji se profesionalno bave trgovanjem i koji imaju znanje, resurse informacija, softvere koji prate kretanja na tržištu i koji investitorima pomažu u opredeljivanju u šta uložiti i na koji način.

Motiv investitora je da održi vrednost svog novca i da ostvari prinos. Prinos zavisi od vrste instrumenta u koji ulaže, tako kod akcija to mogu biti dividenda i razlika u ceni – razlika između kupovne i prodajne cene. Nekada emitenti ne isplaćuju dividendu, nego celokupni profit ulažu u dalji razvoj kompanije, ali se očekuje i veća razlika u ceni. Obveznice, komercijalni zapisi, blagajnički zapisi obično podrazumevaju isplatu kamate, ali se i njima može trgovati pre dospeća i, eventualno, ostvariti razlika u ceni. Opcije su izvedeni instrumenti i one zavise od kretanja cene, indeksa ili drugih vrednosti sa kojima su povezane. Kupuju se za određeni iznos koji je jednak i najvišem riziku, a ukoliko je kupac „pogodio” tendenciju kretanja cene, indeksa ili druge vrednosti, dobija i razliku u ceni onako kako je opcionim ugovorom dogovoreno.

Praćenje berze

Fjučersi obezbeđuju da se određena roba kupi po unapred dogovorenoj ceni, te ukoliko se ostvari rast cene te robe, investitor zarađuje na razlici u ceni. Često se ugovaraju za poljoprivredne proizvode, na robnim berzama, s obzirom na vremenski raspored poljoprivrednih ciklusa. Izvedeni instrumenti, derivati – stalno se kreiraju.Investitor treba da odluči da li je takozvani risk averse investitor (koji ne voli rizik) ili risk lover investitor (koji voli rizik) i da se prema tome sačini njegov portfolio u odnosu na odnos rizika i prinosa, kao i njegovog ukupnog finansijskog položaja. Takođe je bitno da li je investitor takozvani špekulant (to nije pejorativno značenje), koji brzo kupuje i prodaje i ostvaruje razlike u cenama, ili je to investitor koji ide na duge staze i želi u budućnosti da nešto tim sredstvima ostvari. Primer je ulaganje za školovanje deteta – roditelji postepeno ulažu višak sredstava da, kada dete dođe do upisa, vrednost uloženih sredstava i svi dotadašnji prinosi budu za to dovoljni.

Danas je vrlo lak pristup tržištima, preko platformi, preko elektronske komunikacije sa bankama, brokersko-dilerskim društvima, investicionim fondovima. Može se trgovati na domaćem tržištu i na stranim tržištima, ali je, svakako, dobro da se investitor obrati stručnjacima u ovoj oblasti kako bi umanjio rizike, koji svako tržište i svaki instrument prate. Na internet stranici Komisije za hartije od vrednosti (Komisija) nalaze se liste sa kontaktima preko kojih se mogu dobiti sve potrebne informacije.

Počeli smo sa istorijom, da završimo sa trenutnim dešavanjima. Srbija je jedna od zemalja koje su regulisale pitanje digitalne imovine. Na osnovu tih propisa, Komisija je, krajem maja ove godine, odobrila objavljivanje belog papira za inicijalnu ponudu, izdavanje prvog digitalnog tokena, koji je sličan prospektu za izdavanje hartija od vrednosti i sadrži bitne podatke i elemente na osnovu kojih investitor može doneti odluku o investiranju.