Zašto je EMPATIJA prema zaposlenima važna i kako utiče na efikasnost?
U martu 2023. godine, Fortune je objavio priču pod naslovom „Efikasnost je unutra. Da li je empatija van?
Prva polovina šaljivog naslova odnosila se na Marka Zakerberga, koji je nedavno izjavio da će njegova kompanija Meta ući u „godinu efikasnosti“. Kako se 2023. završava, možemo videti na šta je mislio. Samo tehnološki sektor je izgubio skoro četvrt miliona radnih mesta. Ljudi koji su bili pošteđeni su ipak izgubili gomilu pogodnosti, od zamrzavanja jajnih ćelija do besplatnih ručkova.
Pandemija je izazvala dramatične promene u kulturi i rukovodstvu. U svetlu rasprostranjenih problema mentalnog zdravlja, činilo se da su se organizacije širom sveta dublje posvetile svojim zaposlenima – eksperimentišući sa više empatijskih politika kako bi osigurale da se ljudi osećaju kao da se čuju i vide. Radnicima je dato više slobode i fleksibilnosti. Kompanije su investirale u usluge mentalnog zdravlja, inicijative za obuku u „mekim veštinama“ kako bi lideri bili empatičniji.
Posao, efikasnost (Unsplash)
Da li su ovi empatičniji dani bili samo blesak? Ekonomski padovi uzrokuju da ljudi i organizacije stežu kaiš. Nažalost, oni takođe imaju tendenciju da zatežu naše umove — čineći ljude krutim, konkurentnim i kratkovidim. U Google-u su ljudi otpuštani putem e-pošte, a mnogi su to saznali tek kada nisu mogli da uđu u svoje poslovne zgrade. U Meti, radnici su snažno ohrabreni da se vrate u kancelariju, uprkos ranijim obećanjima da će dugoročno moći da rade na daljinu, i iako su se mnogi najviši rukovodioci pridružili sastancima virtuelno iz Evrope i Njujorka.
Da li smo empatični?
Dramaturg Bertolt Breht je jednom napisao: „Prvo dolazi pun stomak, pa etika“. Čini se da su lideri napravili isti izbor kada je u pitanju empatija – u redu je kada su kompanije pune, nedostupne kada treba da budu efikasne. Da bi sačuvali krajnji rezultat, oni su se distancirali od svojih ljudi. Radnici su to primetili.
U poslednjoj deceniji, Businessolver je merio percepciju empatije zaposlenih. 2022. godine, više od 90% HR profesionalaca smatralo je da je njihova organizacija empatična. U 2023. taj broj je iznosio 68%, što je najveći pad koji je Businessolver ikada primetio. U drugom velikom istraživanju, EY je otkrio da više od polovine zaposlenih smatra da posvećenost njihove organizacije empatiji nije iskrena.
Kompromis između empatije i efikasnosti je intuitivan. Čini se da je postao nedostižan za mnoge kompanije u ovim strogim vremenima. I skoro je savršeno nazadan. Decenije istraživanja pokazuju da empatija podržava sposobnost organizacije da radi efikasno.
Loša vest je da lideri koji prihvataju lažnu dihotomiju prave velike, neiznuđene greške sa svojom radnom snagom. Zaposleni koji smatraju da njihovim kompanijama nedostaje empatije osećaju se gore. Veća je verovatnoća da će pregoreti i osećaće se pod stresom. Oni prijavljuju veći cinizam i manje poverenje prema svojim kolegama.
Ali oni takođe rade slabije. Neempatična radna mesta smanjuju angažovanje, kreativno preuzimanje rizika i inovacije. Napušteni od svojih lidera, radnici uzvraćaju uslugu, sa mnogo verovatnije da će „ tiho dati otkaz“.
Posao, zaposleni, šef (Freepik)
Nedostatak empatije takođe može dovesti do staromodne vrste odustajanja. Takođe je veća verovatnoća da će otići. Velika anketa zaposlenih koji su napustili posao tokom „epidemije otkaza“ pokazala je da je 54% kao primarni uzrok navelo nedostatak empatije od strane svojih pretpostavljenih. Konačno, u okrutnim sredinama, kolege se pretvaraju u konkurente. Uljudnost opada i „ skrivanje znanja “ raste, jer ljudi čuvaju informacije za sebe kako bi napredovali.
Ovo je sve, naravno, suprotno od efikasnog. Radna mesta napreduju kada su kolege tu jedni za druge i zajedno postižu stvari koje niko od njih ne bi mogao sam. Fokusirajući se na krajnji rezultat umesto na svoje ljude, lideri gube dobre zaposlene.
Prednosti empatije
Dobra vest je da će lideri koji zadrže svoju posvećenost empatiji verovatno iskusiti „kooperativnu prednost“, posebno kada druge organizacije čine neempatične greške. Kada se ljudi osećaju da ih njihovi lideri vide, čuju i razumeju, osećaju se bolje na poslu i više su mu posvećeni. Takođe je veća verovatnoća da će rizikovati i inovirati, kao i da dele znanje, veštine i podršku jedni sa drugima.
Ako su neempatična radna mesta definisana trenjem, empatična su više poput brzih vozova – koji se brzo i glatko kreću ka svojim ciljevima, piše Fast Company.
Često lideri mešaju saosećanje sa „ljubaznošću“, izbegavajući da kažu bilo šta što povređuje osećanja drugih. Ali istraživanje otkriva da zaposleni žude za direktnim povratnim informacijama koje ih izazivaju da rastu, ako ih daje neko ko očigledno ima na umu njihov najbolji interes i potencijal. Empatija čak pomaže i prilikom smanjenja broja zaposlenih. Kada se otpuštanja tretiraju sa saosećanjem i jasnoćom, manje je verovatno da će otpušteni radnici osećati da im je učinjena nepravda, a veća je verovatnoća da će „preživeli“ ostati angažovani na poslu.
U potrazi za efikasnošću, mnogi lideri su odustali od samih kvaliteta koji omogućavaju ljudima da napreduju. Nadamo se da će se 2024. godine više probuditi činjenica da empatija ne samo da pomaže organizacijama da se osećaju dobro, već je i ključna da rade dobro.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Freepik
