Dr Dejan Ilić: Što je nekad nafta bila za Kuvajt, litijum sutra može da bude za Srbiju

Pojedine zemlje govore o litijumu kao belom zlatu ali ne zbog toga što je on toliko važan za proizvodnju baterija, već zbog njegovog strateškog značaja, kaže u intervjuu za Odrzime.rs, prof. dr Dejan Ilić, tvorac moderne mikro litijum-jonske baterije. On posebno ističe to da će litijum-jonske baterije bar još 100 godina biti najbolje rešenje za mobilne sisteme na električni pogon, jer dovoljno efikasna, pouzdana ali i bezbedna sirovinska zamena za litijum trenutno ne postoji.

Tokom svoje naučne i poslovne karijere razvijali ste baterije za najrazličitiju moguću primenu, od medicine, preko svih prenosivih uređaja, do automobila. Imajući u vidu da se sve te industrije ili branše i dalje nezaustavljivo razvijaju, možemo li zamisliti budućnost civilizacije bez baterija, odnosno tehnologije koja omogućuje skladištenje energije?

U biti čoveka je da bude pokretan. Sve što je pokretno i sve što možete da mobilišete da biste bili pokretni vezano je za baterije. Danas ako radite od kuće ili u firmi, potrebna vam je energija, kako stacionarna tako i prenosiva. Za primenu ili olakšavanje života ljudi, baterija je postala neophodna. Ja ne mislim da je telefon najneophodniji ali ako nemate bateriju, nećete imati mobilnog telefona. Sa druge strane, da biste proizveli sve ono što je potrebno za čovečiji život, potrebna vama je energija, a da biste koristili te uređaje, opet vam je potrebna baterija. Svoj radni vek proveo sam na interesantnom polju nauke i tehnike i vi ne možete ni da zamislite gde sve baterija može da se primenjuje, a za mene je bilo najviše interesantno to što sam imao priliku da dođem u dodir sa svim tim industrijama koje su pitale proizvođače baterija, da li možete da napravite takvu i takvu bateriju, za tu i tu primenu? To je bila moja sreća da sam se odlučio za tu branšu koja je iz ugla elektrohemije možda i konzervativna u odnosu na industriju čipova ali je beskonačno kreativna u odnosu na sve ostale industrije, koje sam ja upoznao preko baterija.

Da li su takozvani pametni gradovi, koji se umnogome oslanjaju na tehnologiju koju ste vi razvijali, samo utopistička želja ili sigurna budućnost?

Smart city postaje realnost ali ako vi uzurpirate gradove i pretvorite ih u video-igricu, onda ništa niste napravili, ubili ste socijalni život stanara tog pametnog grada. I ja sam zaista protiv toga. A gde je granica u svemu tome? Pa tu granicu će svaka kultura da odredi sama. Ja se sećam kada je došao internet i kada je Amazon počeo online da prodaje samo knjige. I ja sam tada počeo da naručujem knjige na taj način, a do tada sam sa suprugom i detetom prošetao do knjižare, ispričao se i zajedno smo doživeli nešto, znači imali smo socijalni život. Sada sednemo ispred ekrana, za pet minuta naručimo knjigu i gotovo. Znači tu se traži balans. Recimo, u nemačkom društvu knjižare nisu izumrle iako se pričalo da će do toga sigurno doći, jer se svaka knjiga može skinuti sa interneta. Zato mislim da će svaka sredina i kultura odreti svoju granicu u tome, kada upozna i pozitivnu i negativnu stranu tog elektronskog načina života u pametnim gradovima.

Deo ste nacionalnog tima koji je svojevremeno dobio zadatak da sprovede ambiciozan plan razvoja i upotrebe električnih automobila na drumovima širom Nemačke. Imajući u vidu da jedna pedantna, organizovana i sistematična Nemačka nije uspela da ostvari ciljeve u zadatim rokovima, šta onda mi možemo očekivati, a ni izbliza ne posedujemo takvu radnu etiku i disciplinu? Očigledno je problem u nečem drugom?

Nemci su bili ambiciozni da za 5 godina stvore drugačiju atmosferu, oslanjajući se na raspoloženje u 2012. i 2013. godini, koje su bile sjajne godine bez poteškoća i potresa u industriji i tržištu uopšte. Oni su krenuli od toga da 50% stanovništva, kao svoj drugi automobil u porodici, želi da ima malo električno vozilo, koje će biti povoljnije, lakše će se parkirati i naravno emitovati manje izduvnih gasova. Tu se pre svega mislio na emitovanje azotnih oksida koji su mnogo veći zagađivači vazduha od ugljen-dioksida. I tu je došlo do kašnjenja. Fabrika prototipa automobila je napravljena, još 2012. je izdvojeno 7 milijardi evra za motore, tu su skoro svi posao uradili na vreme. U baterije je uloženo dve i po milijarde evra ali smo mi tu kasnili, u dva segmenta, cena i bezbednost ali smo to kasnije prevazišli. Međutim, u međuvremenu je došlo do jedne velike promene u automobilskoj industriji. Gotovo svi veći proizvođači u Nemačkoj su tržištu ponudili male automobile sa dizel motorima od tri litre. Vožnja takvog automobila, na pređenih 100 kilometara, vas košta isto koliko i sa električnim pogonom ali takav mali dizel automobil je skoro tri puta jeftiniji od električnog. Zbog takve ponude podelilo se i mišljenje naroda u Nemačkoj, koji su videli da mogu da uštede novac. To je bila ta prekretnica koja je usporila projekat.

Litijum je danas predmet brojnih razgovora i različitih mišljenja, ali čini se da se bez tog metala trenutno ne može zamisliti proizvodnja baterija, pa je onda i takozvana e-mobilnost gotovo nemoguća. Šta kaže elektrohemija, imamo li neku dobru zamenu za taj metal?

Kod baterija nemamo to da jedna tehnologija smenjuje drugu, nego se samo nadovezuju jedna na drugu, međutim, litijum-jonske baterije će još 100 godina da budu u prednosti u odnosu na klasične baterije i sisteme, a tom sve zavisi od primene, međutim kada je reč o sistemima na električni pogon, litijum-jonske baterije će još 150 godina biti najbolje rešenje. Za sada nema ničega što daje toliko energije, što pruža određenu sigurnost i da je toliko jeftino. Svi ostali sistemi koji konkurišu litijumu imaju dve negativne odlike, uglavnom nemaju jačinu od 3,7 volta, a ako je imaju problem im je punjenje. To je ili suviše sporo ili nesigurno. Kad pričamo o elektromobilima to je jedna stvar, a kad pričamo o kamionima na električni pogon, ja mislim da će i za to i dalje dominantan da bude litijum, jer je, po meni, vodonik mnogo nesigurniji kao pogonsko gorivo, u odnosu na baterije. Kod jednog udesa takozvani „safety efect“ uma odlučujuću ulogu. Ali, na primer, za autobuse gde su boce vodonika instalirane na krovu, to je sasvim u redu. Dakle, u zavisnosti od primene, litijum će negde i dalje da bude dominantan, a negde će biti zamenjen.

Zašto litijum ima ogromnu stratešku ulogu?  

Ja znam jedno, pojedine zemlje govore o litijumu kao belom zlatu ali ne zbog toga što je on toliko važan za proizvodnju baterija. Osim velike primene u industriji stakla i keramike, proizvodnji kvarcnih delova, pa čak i čipova, litijum ima ogromnu stratešku ulogu. Mi uopšte ne govorimo o litijumu kao strateškom materijalu za naoružanje i generalno u vojnoj industriji. Od ukupne proizvodnje litijuma u prošloj godini, samo 30 posto je otišlo na baterije, keramiku i staklo, a sve ostalo je otišlo u drugu primenu, odnosno u vojnu i kosmičku tehnologiju. Sve legure koje imaju čvrstinu i lakoću zapravo predstavljaju izbalansiranu mešavinu različitih metala, kao što je na primer litijum-aluminijum. Njemu može da se dodaje volfram ili titanijum, a sve to tehnološki napredne zemlje veoma dobro znaju. Drugo, sva jedinjenja koja mogu da se dobiju od litijuma, a to su litijum-hidroksid i litijum-karbonat, su toliko poznata i jednostavna za dobijanje, jer manje treba energije za njihovo dobijanje u odnosu na druga jedinjenja i zato će još dugo da imaju prednost. Dakle, da bi me naš narod dobro razumeo, ono što je nekad nafta bila Kuvajt, litijum može da bude za Srbiju.

Ko je Dejan Ilić?

Svetski priznati naučnik, inovator, univerzitetski profesor, istaknuti privrednik i naučni savetnik nemačke države, prof. dr Dejan Ilić, rođen je 27. jula 1957. godine u Smederevu. Za kreaciju mikrobaterije i smart kartice 2005. godine osvojio je nagradu za životno delo Svetskog udruženja hemičara, a Varta Mikrobateri proglašena je za najuspešnije preduzeće u Nemačkoj. Kompanija Ari je pod rukovodstvom profesora Ilića do sada dobila 13 svetskih priznanja za svoje proizvode. Među njima su i tri Oskara za razna dostignuća. Poslednji i najznačajniji je Oskar za tehničko dostignuće 2008. godine. Reč je o proizvodu Arimaks koji se primenjuje u filmskoj industriji ali i u medicini, automobilskoj industriji, kod sigurnosnih sistema itd. Kao konsultant nemačke vlade, prof. dr Dejan Ilić predvodi i naučni tim koji realizuje projekat „Elektromobiliti“, posebno usmeren na nanomaterijale i elektroniku za akumulatore, koje će koristiti elektromobili.

Izvor: BIZLife

Foto: Odrzime.rs