Kultura rekreacije i bavljenja amaterskim sportom u poslednjih 15 godina u Srbiji doživela je eksploziju. Da li su se i kako kompanije promenile usled toga?

Trend zdravih životnih stilova, vežbanja, dugovečnosti, organskih i bio proizvoda, trčanja, vožnje bicikla, pametnih satova, gedžeta i aplikacija za sport i fitnes, suplementacije, biohakinga… Koliko smo samo novih koncepata uveli u govor u poslednjih nekoliko godina!

Na koji način je ovaj očigledan trend, sastavljen od niza manjih trendova, pratio i angažman biznis zajednice i kompanija u Srbiji prema zaposlenima?

Tipičan direktor socijalističkog preduzeća vs. moderni korporativni „C-Level” direktor

Ako bismo zamislili stereotipnog šefa iz SFRJ, to bi bio čovek koji je pušio (u kancelariji), imao vrstan bife jakih destilata, koje bi poslužio na poslovnom sastanku. On je voleo da organizuje poslovne proslave sa obilnim obrocima, u kojima se i jelo i pilo uz muziku i veselje. Verovatno da se nije opterećivao kalorijskim deficitom, nije razmišljao o maratonu koji će istrčati pre posla, niti o protokolu hladnih kupki Vima Hofa kako bi izgradio rezilijentnost i uspeo da postigne balans između posla i privatnog života.

Današnji šefovi, ili barem jedan deo njih, veoma paze na svoj izgled i vode aktivan životni stil.

Promene kod autoriteta su još vidljivije u politici. Razlike između klasičnog političara 90-ih i modernog mladog političara – očigledne su. Savremeni ministar verovatnije je da ima sportski hobi nego njegov prethodnik. Budući ministar će još više biti aktivan, kao i budući šef.

Kada odgovornost za vođenje kompanija i organizacija imaju lideri koji brinu o svom zdravlju i svojoj fizičkoj formi, očekivali bismo da se menja i „politika”, tj. poslovna kultura, kao i odnos prema fizičkoj aktivnosti uz implementaciju kroz neki od aspekata poslovanja: CSR, emloyee branding, briga o zaposlenima, radno vreme i slično. To je tema inicijative „Active Friendly Company”.

Indikatori razvoja korporativne sportske kulture

Prvi „Belgrade Business Run” organizovali smo 2016. godine za 300 kolega i koleginica i 47 kompanija. Sada, devet godina kasnije, u četiri grada učestvuje oko 15.000 zaposlenih iz više od 700 kompanija – svake godine. Šta se krije iza ovog rasta i šta nam to govori o korporativnoj sportskoj kulturi?

Dakle, dva parametra koja smo pratili oslikavaju očigledan razvoj korporativne sportske scene:

broj kompanija učesnika na biznis trkama;

broj kolega i koleginica učesnika (kao direktno zavisna promenjiva od broja kompanija učesnica).

Rast broja kompanija i učesnika posledica je i toga što smo od 2018. godine uključili Novi Sad, a od 2019. i Niš i Suboticu. Takođe, godine našeg postojanja, kao i, verujem, napor da se događaji organizuju kvalitetno, uz brigu o našim korisnicima – doprineli su tome da se broj ljudi poveća.

Ali jedan drugi podatak je interesantan, a to je prosečan broj učesnika po kompaniji. Ovaj parametar, takođe, raste: u Beogradu je za devet godina sa 11 došao do 19 učesnika. On nam može biti indikativan da sve veći broj ljudi želi da učestvuje na aktivnom timbildingu, da ima više aktivnih zaposlenih i da kompanije odvajaju više novca za ovaj vid aktivnosti.

Veroljub Zmijanac (Foto: Schneider business run)

Kompanija i njena uloga danas u promociji sporta i fizičke aktivnosti

Verovati da je dovoljno da imamo sve informacije o zdravom životu i očekivati da, zbog toga što nešto znamo, donosimo najbolje odluke za sebe – donekle je laičko razmišljanje koje prebacuje odgovornost isključivo na pojedinca. Na primer, svi znamo da su pušenje i jedenje prostih šećera štetni za nas, ali ipak mnogi od nas i puše i jedu slatkiše. Svi znamo da treba da vežbamo i koliko je to važno za naše zdravlje, pa ipak, po proceni Batuta, samo je pet odsto stanovništva aktivno.

Ono što briljantni autor Džejms Klir u svojoj knjizi „Atomske navike” otkriva jeste da je za zdrave navike mnogo važnije naše okruženje. Kada je naše okruženje dizajnirano tako da se konstruktivne navike jednostavno upražnjavaju, onda se one lakše i održavaju. Cela knjiga je bazirana na sličnim principima.

Uradite kratku samoevaluaciju

Gde se nalazi vaša kompanija u svemu ovome? Kreirali smo kratku samoevaluaciju koja može da vam pomogne u osvešćivanju kriterijuma koje vaša kompanija ispunjava u korporativnom velnes svetu. Žig „Acive Friendly Company” predstavlja „Mišlenovu zvezdicu” u kompanijskom svetu, a merilo je dobrobiti zaposlenih koje pruža kompanija.

Na sajtu serbiabusinessrun.com nalazi se link ka evaluaciji koji vas pozicionira kao „Active Freindly Company” na tržištu, a možete skenirati i QR kod na ovoj stranici.

Kriterijumi za „Active Friendly Company”

Mogućnost vežbanja na radnom mestu

• prostor za vežbanje na radnom mestu
• treninzi i časovi vežbanja na radnom mestu
• tuševi i svlačionice u objektu
• fleksibilni rasporedi i/ili aktivna pauza

Podrška kroz sportske i fitnes programe

• subvencije za članstvo u teretanama
• fitnes izazovi i grupe za sport
• organizacija aktivnog timbildinga

Dodatna podrška zaposlenima i resursi za njihovu dobrobit (employee wellbeing)

• dodatna podrška za dobrobit zaposlenih (wellbeing)
• alternativni načini transporta
• ergonomski radni prostor

Angažovanje zaposlenih i podrška rukovodstva

• povratne informacije i prilagođavanje
• nagrade i podsticaji za učešće
• uključenost svih zaposlenih
• učešće izvršnih direktora

Zašto bi trebalo ulagati u korporativni fitnes?

Ova ulica je, naravno, dvosmerna. Ako je pojedincima važno da (p)ostanu fit i ako je to socijalni trend u ovoj fazi razvoja našeg društva, nije naodmet da osvestimo da uključivanje sporta u kompanije donosi i benefite za samu kompaniju. Ističu se benefiti koji uključuju smanjivanje troškova zdravstvene zaštite, te smanjivanje bolovanja, posebno usled prevencije hroničnih bolesti, povećanje otpornosti i opšteg zdravlja zaposlenih, ali i uticaj na mentalno zdravlje i smanjenje stresa i sindroma burnout.

Investicija u korporativni fitnes može biti i dugoročna investicija koja donosi povećanje produktivnosti. Istraživanja pokazuju da fizički aktivni radnici imaju bolje kognitivne funkcije, što doprinosi boljem donošenju odluka i većoj efikasnosti na poslu. Ukoliko se ovi programi povežu sa celokupnim sistemom podrške za dobrobit zaposlenih (wellbeing), mogući efekti su i smanjenje fluktuacije zaposlenih i privlačenje talenata, što čini kompaniju atraktivnijim poslodavcem.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.