Zašto je "digitalna pismenost" sada nešto o čemu se ne može pregovarati

03/10/2022 | 12:45

Zašto je „digitalna pismenost“ sada nešto o čemu se ne može pregovarati

Digitalna pismenost, odnosno digitalne veštine su nekada značile osnovno poznavanje računara- slanja e-pošte ili kucanje u programima poput Word-a.

Sada, to znači da možete da radite prilagođavajući se i strateški svim alatima, uređajima i platformama.

To je bila veština koja se u velikoj meri zahtevala od radnika znanja – ljudi koji bi mogli da koriste određeni softver na poslu i moraju tačno da znaju kako da ga koriste u skladu sa tim.

Sada, digitalna pismenost znači posedovanje veština za napredovanje u društvu gde se komunikacija i pristup informacijama sve više obavljaju putem digitalnih tehnologija, kao što su onlajn platforme i mobilni uređaji.

Koncept obuhvata široko razumevanje niza digitalnih alata koji omogućavaju rad u kancelariji, hibridni i daljinski rad na svim vrstama radnih mesta: razmišljajte o softveru za saradnju u realnom vremenu, aplikacijama za ćaskanje uživo na radnom mestu i sofisticiranim asinhroni radnim alatima.

Način razmišljanja

Danas digitalna pismenost više nije funkcionalan predlog, to je način razmišljanja.

Na savremenom radnom mestu postoji veća očekivanja od zaposlenih da spretno usvoje bilo koju tehnologiju koja dolazi sa njihovim poslom, kao i da se prilagode alatima i pristupima koji se stalno menjaju, pišu portali.

Od radnika se takođe očekuje da strateški koriste tehnologiju: od rada na ličnim mobilnim uređajima, do korišćenja razičitih programa na poslu.

I, što je najvažnije, digitalne veštine postaju univerzalno primenljive u skoro svemu, kaže Jing Džou, direktor Centra za istraživanje budućnosti rada na Univerzitetu u Sariju, Velika Britanija.

Do 2019. godine, izveštaj vlade u Velikoj Britaniji pokazao je da su digitalne veštine potrebne za najmanje 82% onlajn oglašenih radnih mesta.

Džou kaže da radnici koji miruju i prestanu da stiču digitalnu ekspertizu rizikuju da zaostanu.

„Svaki put kada se tehnologija razvije, ona povećava zahteve radne snage za veštinama. To postaje trka između digitalnih veština i tehnologije: što brže napreduje, brže moramo da ažuriramo svoje veštine. Letvica se stalno podiže”, kaže on.

Zašto je svima potrebna digitalna pismenost?

„Digitalna pismenost je širok koncept: možete da radite sa digitalnim uređajima od jednostavnih načina do veoma složenih zadataka“, nastavlja Džou.

Može da varira od štampanja fakture u radnji, preko korišćenja programera za obradu teksta i tabela, do napredne upotrebe poput veb dizajna, analize podataka, kompjuterskog programiranja i kodiranja.

Potražnja tržišta rada za digitalnom pismenošću konstantno raste od osamdesetih godina.

„Digitalna pismenost – i potražnja poslodavaca za digitalnim veštinama – evoluirala je kako su privreda i tržište rada postali digitalizovaniji“, kaže Deni Stejsi, šef obaveštajne službe za talente u Velikoj Britaniji na platformi za zapošljavanje Indeed, sa sedištem u Londonu.

Ono što se nekada smatralo bonusom sada je kritična komponenta gotovo svake uloge.

Danas zaposleni moraju da pretpostave da će nastaviti da unapređuju digitalne veštine.

Na kraju krajeva, očekivanje kada radnik započne novu ulogu je ili da ima digitalne veštine za obavljanje posla ili će ih naučiti – brzo.

„Bez obzira na posao koji ste ranije radili, poslodavac sada očekuje da naučite sve digitalne veštine koje su potrebne u nekoj ulozi“, kaže Džou.

Jedna pozitivna vest je da čak i ako radnici ne znaju termin, verovatno su već prilično digitalno pismeni. Sveprisutnost tehnologije znači da skoro svi ionako šalju e-poštu, poruke, prevlače, snimaju i skroluju, što se često pretvara u tehnološke veštine na radnom mestu.

Ono što ljudi rade van radnog mesta takođe im može pomoći.

Za zaposlene koji zaostaju u digitalnoj pismenosti, korišćenje tehnologije kod kuće nudi mogućnosti za eksperimentisanje i učenje.

Na primer, sustizanje prijatelja putem video poziva, a ne tekstualne poruke, može pomoći da se zaposleni upozna sa aplikacijama koje će koristiti na poslu; korišćenje društvenih medija može im pomoći da se priviknu na neformalnije oblike komunikacije sa kojima se mogu susresti kroz alate za saradnju na radnom mestu.