ZABRINUTI direktor za BIZLife: Radnik u Srbiji između zahtevnog poslodavca i bahatog potrošača

31/03/2022 | 13:07

ZABRINUTI direktor za BIZLife: Radnik u Srbiji između zahtevnog poslodavca i bahatog potrošača

Objava sa Facebook-a koja govori o nedostatku radne snage u Srbiji i borbi poslodavaca da pronađu, a onda i zadrže radnike izazvala je veliku pažnju čitalaca Portala BIZLife. Otkrivamo gde se to danas nalazi radnik u Srbiji.

Kontaktirali smo Vladimira Miletića koji stoji iza ove objave i stranice „Dnevnik jednog direktora“, kako bi saznali gde leži ključ problema kada su u pitanju „obični“ poslovi u Srbiji. Da li nam fali adekvatnih poslodavaca koji nude dobre uslove, ili je pak problem u nedostatku kvalifikovanih radnika za uslužne delatnosti, poput pekara, trgovaca i vozača.

Podesetimo da je Miletić nedavno na svojoj Facebook stranici “Dnevnik jednog direktora” objavio post koji se bavi upravo ovim problemom, sa kojim kako je tvrdio do sada nije imao prilike da se suoči. „Na skoro svakom izlogu objekata koji se bave nekom vrstom uslužne ili trgovačke delatnosti postavljeni su oglasi za posao, poneki liče na vapaje“, napisao je on tada.

S toga smo odlučili da se malo detaljnije pozabavimo ovim problemom i da sa Miletićem, koji je poslovni mentor i menadžer, razgovaramo o deficitu kadrova u Srbiji, poslodavcima i sve češćem uvozu radne snage.

Na šta ste tačno želeli da ukažete kada ste podelili ove fotografije i napisali objavu o nedostatku radnika? Komentari ispod posta su najrazličitiji. Šta mislite kako su pratioci shvatili Vašu poruku?

Nije mi nikad namera da polarizujem pratioce, ali ponekad ih neki postovi odvedu u tom smeru. Mnogi zaposleni koji su pročitali ovu objavu prokomentarisali su poteškoće poslodavaca u pronalaženju radne snage sa „Tako im i treba“ aludirajući na ponašanje jednog dela vlasnika biznisa, koji su u vremenu kada je situacija na tržištu rada bila naklonjena njima, zahtevali mnogo više od svojih zaposlenih, dodajući uz svoje, ponekad neprimerene zahteve, rečenicu „Ako nećeš ti, ima ko ‘oće“. Nikad nije dobro likovati kada ste u poziciji moći, naročito kada je ta pozicija promenljiva. Kao što je verovatno da će se promeniti situacija na tržištu rada u suprotnom smeru, a verujem da smo na pragu takvog razvoja događaja, nije uputno ni da se zaposleni osećaju toliko samouvereno da se raduju teškoćama poslodavaca. Ponavljam to često. Jedni bez drugih ne mogu i ključ je uvek u saradnji. Skoro je pravilo da su u najuspešnijim firmama zadovoljni i poslodavci i zaposleni, nikada samo jedni na račun drugih.

Kojih kadrova u Srbiji najviše nedostaje i gde leži srž problema?

Nisam upoznat sa zvaničnim statistikama, informacije o promenama na tržištu rada pratim pre svega kroz veće ili manje poteškoće svojih klijenata da pronađu odgovarajuće kadrove. Pandemija je uverila mnogobrojne kompanije da ne moraju da imaju zaposlene u kancelarijama, pa čak ni da budu u istoj zemlji. Šta to znači?. Znači da za mnoge administrativne poslove koji mogu da se rade online ne morate da zapošljavate kadrove na svom tržištu, već ih možete pronaći širom zemljine kugle. Preduslov je naravno da imate znanje jezika koji je potreban i da ste stručni da radite posao. Tada možete da živite u Vlasotincu, Arilju, Svrljigu i da ste izuzetno dobro plaćeni za rad od kuće. Ali, to onda znači da niste dostupni za lokalne poslodavce kojima trebaju trgovci, konobari, pekari da bi opslužili mušterije iz svog mesta. Globalna i informatička povezanost utiču na globalnu ekonomiju, ali posredno i na lokalnu. Mnogi to još ne vide ili vide ali pogrešno tumače. Česta rečenica kojom poslodavci objašnjavaju ono što vide jeste „Neće mladi da rade“. Istina je, neće da rade, ali ne zato što su lenji, već zato što taj isti rad žele da unovče na bolje plaćenim poslovima, a koji često nisu kod ovdašnjih poslodavaca.

Mobing radnika i od strane potrošača

Da li radnici ne žele da rade u pekari ili na trafici zbog prirode samog posla, loših uslova, male plate?

Postoji jedan aspekt rada na takvim poslovima o kome niko ne priča, a to je da kao kupci i korisnici usluga, u priličnom procentu, ne poštujemo onoga ko tu uslugu daje. O tome bi mogli neki drugi stručnjaci da govore, ali imam klijenta čiji zaposleni rade čišćenje stambenih zgrada. Najčešći razlog zbog kog ljudi odlaze nije zbog plata ili napornog posla. Najčešća pritužba je da im je teško da izađu na kraj sa ljudima, korisnicima usluge koji neretko svoje lične frustracije iskaljuju na njima. Zaposleni u uslužnim delatnostima su poslednjih godina, više nego ranije, izloženi tom nazovimo ga mobingu od strane potrošača, gde jedan deo korisnika misli da uz novac koji daju za uslugu stiču moć i pravo da davaoca usluge maltretiraju, ponižavaju ili tretiraju kao manje vrednog od njih. Uskoro neće imati ko da ih radi, a onda će naravno te usluge poskupeti jer neće imati ko da ih obavlja.

Vladimir Miletić

Da li problem vidite u nedostatku obrazovanja? Nedostatku zanatskih škola?

Problem vidim u činjenici da smo siromašno tržište koje ne može da određene kadrove dovoljno plati. Frizerka moje supruge svakog meseca ode na nekoliko dana u Beč gde u iznajmljenom stanu frizira dame koje su poreklom sa naših prostora. Cena usluge je nekoliko puta veća od one koju može da naplati u svom salonu u Beogradu. Isti slučaj je i sa građevinskim radnicima, vozačima, mehaničarima, variocima, konobarima… To što smo okruženi razvijenim zemljama koje su spremne da plate više za kvalifikovane kadrove dovodi do toga da ionako nedovoljan broj stručnih kadrova odlazi privremeno i povremeno u te zemlje, što naravno dovodi do toga da nedostaju kadrovi na našem tržištu. Pre ili kasnije će to dovesti do ujednačavanja cena usluga sa tim razvijenim tržištima, ali i poteškoća da ih određene kategorija stanovništva priušte.

Kako ovakva situacija utiče na poslodavce i kako oni mogu pomoći u rešavanju ovog problema?

Na poslodavce sve to utiče da se oni nalazi između želje potrošača da i dalje plaćaju usluge jeftino, dok sa druge strane vlasnike biznisa pritiska nestašica radne snage koja povećava njihove plate, a samim tim i cenu usluge. Naći nivo cena i kvaliteta koji će zadovoljiti obe strane je veoma izazovno i time se često bavim prilikom konsultovanja preduzetnika. Rešenje za taj problem nije jednostavan, ali sam ga izneo u svojoj poslednjoj knjizi „Zašto kažeš PROFIT, a misliš na KEŠ?“, u kojoj sam prognozirao da će dolaziti sve više do partnerstava između poslodavaca i zaposlenih. Zaposleni više neće da budu samo radnici. Oni najsposobniji žele da budu i partneri, da učestvuju u ostvarenom profitu biznisa zajedno sa vlasnikom biznisa. Često savetujem poslodavcima kada pronađu izuzetno sposobnog radnika da mu ponude učešće u vlasništvu.

Pekar

Previše energije na otpor promenama

Napisali ste „i da je poslodavac najbolji to nije dovoljno“, šta im to nedostaje da bi radnici došli kod njih?

Odnos između poslodavaca i zaposlenih sve manje će biti odnos zavisnosti, a sve više odnos partnerstva. Oni koji to budu prvi shvatili, brže će svoj biznis prevesti na nova pravila koja će nametati ekonomija budućnosti. Promene se odvijaju hteli mi to ili ne, želeli mi ti o ili ne. Previše energije ljudi troše na otpor promenama, a premalo na njihovo razumevanje i sopstveno prilagođavanje. To vam je kao da ste pozvani na bitan događaj gde vam je rečeno da morate da budete u beloj odeći. I vi se pojavite na vratima namerno ne poštujući traženi dres kod i još se svađate sa obezbeđenjem koje vas ne pušta unutra, objašnjavate mu kako ranije to pravilo nije moralo da se poštuje i kako se vama te novine nimalo ne dopadaju. Velika je greška ako pomislimo da dostignuti finansijski uspeh u jednom dobu može da se zadrži tako što ćemo daljim promenama pružati snažan otpor.

U objavi ste pomenuli i da su mnogi prinuđeni da uvoze radnu snagu. U kojim to sektorima?

Koliko imam informacije najiše su u pitanju građevinski radnici, ali i konobari i osoblje za ugostiteljske objekte.

Radnici na gradilištu

Odakle oni najviše dolaze i pod kojim uslovima?

Koliko znam trenutno najviše dolaze sa Kube i Filipina (ugostiteljstvo) ili Turske, Pakistana i Indije (građevina). Očigledno su neka tržišta još manje razvijena od naših, pa smo nekima od njih i mi privlačna destinacija za rad. Ekonomija je zbog toga zanimlijva. Za svaki nesklad između ponude i tražnje, slobodno tržište uvek pronađe rešenje i vrati ga u ravnotežu. A onda se poremeti ne nekom drugom mestu i tako stalno…

Vladimir Miletić je pre svoje tridesete godine postao je rukovodilac velike inostrane kompanije i narednih 11 godina uspešno širio posao i tim. Nakon toga bio je direktor u još nekoliko velikih korporacija.

Pažnju javnosti je zavredio svojom stranicom “Dnevnik jednog direktora”, na kojoj predstavlja poslovne dogodovštine i anegdote iz perspektive koju čitaoci do tada nisu imali prilike da upoznaju ukoliko sami nisu bili rukovodioci. Stranica broji više od 25.000 pratilaca. Miletić će u ponedeljak 4. aprila održati vebinar na temu „UPRAVLJANJE BIZNISOM U PERIODU NEIZVESNOSTI I NESIGURNOSTI“, gde će govoriti upravo o uticaju političkih sukoba na polje ekonomije i tačkama biznisa koje su najosetljivije u datim okolnostima.

Izvor: BIZLife

Foto: Vladimir Miletić