Vučić obećao PLATU od 900 EUR – može li SRBIJA putem rumunskog scenarija?

Plan državnog vrha da će plate u Srbiji do 2025. godine dostići 900 evra, podelio je srpske ekonomiste.

Donosimo vam pet različitih mišljenja istaknutih ekonomista i profesora na tu temu:

STOJAN STAMENKOVIĆ, koordinator istraživačkog programa publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT)

Moguće je dostići prosečne plate 2025. godine pod određenim uslovima.

Ako se za obračun uzme prosečna plata od 500 evra, koja nije dostignuta u prošloj godini jer će na kraju decembra biti oko 495 evra, ali će na tom nivou biti u januaru ove godine, to znači da će plata u 2025. godini od 900 evra, koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biti za 80 odsto viša.

Pod pretpostavkom da bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji raste četiri odsto godišnje, za šest godina, jer u obračun ulazi i 2020. godina, biće veći za 26,5 odsto. Međutim vrednost zarada u evrima upoređuje se sa vrednošću BDP u evrima i ukoliko bi inflacija bila tri odsto godišnje to bi značilo rast BDP-a od 7,1 odsto godišnje. Pod tim uslovima vrednost BDP-a u 2025. godini bila za 51 odsto veća od vrednosti u 2019. godini, a da bi se ta razlika između rasta plata za 80 odsto i rasta BDP od 51 odsto prevazišla postoji nekoliko načina koji se mogu i kombinovati.

Jedan od načina da se smanji udeo investicija u BDP, drugi popunjavanje te razlike povećanjem uvoza i deficita spoljnotrgovinske razmene, a treći način je povećanje udela neto zarada u bruto zaradama. Četvrti način za dostizanje zarada od 900 evra da prosečni realni rast BDP godišnje iznosi sedam odsto i uz rast inflacije od tri odsto to bi nominalno godišnje iznosilo 10,2 odsto ili nešto preko 79 odsto do 2025. godine.

ALEKSANDAR STEVANOVIĆ, ekonomista

Ako bi privreda Srbije rasla 7% godišnje, na kraju 2025. godine prosečna plata bi mogla biti veća 50%, uz nepromenjenu raspodelu plate/profit/investicije. Ako bi se svake godine smanjivalo opterećenja na plate za 1,5%, neto plate bi mogle biti veće još 7,5%. Ako bi dinar nastavio da apresira usled daljeg priliva kapitala, plata u evrima bi mogla porasti još 5%. Da se sve ovo desi prosečna plata bi na kraju 2025. godine bila oko 820 evra. Usled smanjenja nezaposlenosti, nešto povećanja bi bilo pogurano tržišnim silama koje nisu rast produktivnosti, nego nedostatak radne snage. Dakle nije nemoguće dostići 900 evra 2025. godine.

DUŠAN PAVLOVIĆ, profesor Fakulteta političkih nauka

Ako plate za narednih pet godina narastu na 900 evra (prosečan rast od 13% godišnje!), a penzije na 440 evra (prosečan rast od 15% godišnje!), to znači da će značajan deo plana biti potrošni, a ne investicioni. Sa privrednim rastom od 4% u narednih pet godina (što je optimistična prognoza), ovakav plan javne potrošnje mogao bi da poništi sve pozitivne efekte fiskalne konsolidacije iz perioda 2014-2018.

Plan predviđa potrošnju od 14 milijardi evra za pet godina. Na godišnjem nivou to je prosek od 2,8 milijardi evra (preko 6% BDP-a). Danas se na javne investicije troši 2 milijarde evra (4,5%). Skok sa 2 na 2,8 mlrd. može da dođe iz privrednog rasta, ali rast mora da bude konzistentno iznad pomenutih 4 odsto godišnje. U poslednjih pet godina (2014-2019), privreda Srbija rasla je po prosečnoj stopi od 3 odsto godišnje. Za tih pet godina struktura srpske privrede nije se značajnije promenila da bi omogućila zahtevani privredni rast od preko 4%.

MILOJKO ARSIĆ, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

To bi se negativno odrazilo na privredu jer bi značilo veliko povećanje trgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, a on je već na prilično visokom nivou, od oko šest odsto BDP-a. Mi nemamo visoku štednju iz koje bismo mogli da finansiramo investicije i nemamo rezerve kao što je imala Kina pre nego što je krenula u visok privredni rast i rast plata koji je bio još veći.

Rast plata iznad rasta BDP-a i produktivnosti, a produktivnost je ključna veličina ovde, doveo bi do pada konkurentnosti naše ekonomije. Uz to, plan podrazumeva fiksni kurs, odnosno relativno jačanje dinara prema evru. Dinar već tri godine jača prema evru i relativno povećanje iznosi sedam odsto. Šta će biti sa konkurentnošću privrede ako bude jačao još šest godina? Eventualno povećanje neto plate u bruto plati, što znači veliko smanjenje poreza i doprinosa, uticalo bi na smanjenje budžetskih prihoda i posledično smanjenje kvaliteta javnih usluga. Ovoliko povećanje plata uz najavljene državne investicije od 14 milijardi evra do 2025. godine nema šanse da se desi uz umeren deficit budžeta kako je predviđeno fiskalnom strategijom, već bi zahtevalo dosta veći budžetski deficit.

Ovo je nerealno obećanje kao što je bilo nerealno i da će prosečna plata biti 500 evra do kraja 2016. godine.

DRAGOVAN MILIĆEVIĆ, ekonomista

Slučaj Rumunije koji dokazuje da je rast plata od 80 odsto za šest godina moguć, nije dobar. Rumunija je imala veoma malo učešće bruto plata u BDP-u od oko samo 19,4 odsto u 2015, 21,6 odsto u 2016. godini, do 28,3 odsto BDP-a u 2019. godini. Učešće bruto plata u Srbiji konstantno se kreće oko 41,5 odsto BDP-a. Dakle, Rumuni su imali prostora u BDP za povećanja plata i nakon prosečnog rasta zarada od preko 14 odsto godišnje prethodnih pet godina njihovo učešće plata u BDP-u je opet za trećinu manje nego u Srbiji.

Druga važna pretpostavka koja je čini se zanemarena je produktivnost. Ističe da je u Rumuniji od 2015. do 2019. godine produktivnost rasla u proseku za 8,2 odsto godišnje, pa je produktivnost u 2016. bila za 48 odsto viša nego 2014. godine. Produktivnost srpske privrede raste po stopi od svega jedan odsto godišnje (prema podacima Svetske banke iz Nove agende privrednog rasta Srbije).

Prosečna godišnja stopa rasta plata treba da bude 11,4 odsto uz stabilan kurs i cene, što na prvi pogled nije neizvodljivo. Međutim za to važe pretpostavke da bruto domaći proizvod raste po ovoj stopi i da se broj zaposlenih ne menja. Zbog odliva stanovnika broj formalno zaposlenih u narednom periodu teško da može da pređe 2,35 miliona. Za njihove plate sa prosečnih 900 evra biće potrebno 40,86 milijardi evra.

Pri ovoj proporciji raspodele, bruto domaći proizvod bi morao biti 98,1 milijardu evra. Prosečni realni godišnji rast BDP-a u narednih šest godina bi onda trebalo biti 14,16 odsto. Ni jedna zemlja ne može imati ovaj procenat rasta.

Izvor: BIZLife/Danas/FB (Dušan Pavlović)

Foto: Pixabay/BIZLife/YT/Screenshot