Vreme izazova za globalni naftni sektor

Sudeći po rezultatima poslovanja koje su najveće svetske i regionalne naftne kompanije objavile za prvo tromesečje 2016. godine taj sektor očekuje još jedna neizvesna poslovna godina u kojoj će se, pre svega, boriti da održe profitabilnost i nivo investicija potreban za dalji razvoj kompanija.

Sve kompanije koje su do sada objavile poslovne izveštaje za prvi kvartal ove godine zabeležile su ili značajan pad profita ili gubitke u poslovanju. Najpre, takav ishod je najpre posledica niskih cena sirove nafte na svetskom tržištu koja je početkom godine stigla i na najniži nivo u poslednjih 13 godina, da bi prosečna cena za barel u prva tri meseca 2016. godine bila tek nešto iznad 30 dolara. Takav šok na tržištu zaista je bilo teško predvideti, posebno polovinom 2014. godine kada se za barel nafte plaćalo skoro 110 dolara.

Međutim, od tada pa sve do marta ove godine pad cena nafte bio je konstantan, uz kratkotrajne predahe, pa je analitičarima posle objava poslovnih rezultata naftnih kompanija za prvi kvartal 2016. godine ostalo samo da konstatuju da je pad te industrije mogao biti i znatno veći u trenutnim makroekonomskim i geopolitičkim okolnostima. Jedan od razloga zašto se nije ostvario nepovoljniji scenario je i taj što su sve kompanije suočene sa krizom pokrenule obiman program štednje koji se, pre svega, odrazio na ulaganja u nova gasna i naftna polja, a potom i na redukciju radnih mesta. Prema procenama svetskih medija, od početka krize u naftno-gasnom sektoru posao je u toj industriji izgubilo najmanje oko 250.000 ljudi, a pojedine kompanije najavile su i nova otpuštanja ukoliko se cene nafte vrate na nivo s početka ove godine. Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama je gotovo 60 naftnih i gasnih kompanija otišlo u stečaj od početka krize, a prema podacima medija njih 15 je bankrotiralo samo u prva tri meseca tekuće godine.

PAD PROFITA I SMANJENJE INVESTICIJA

U trenutnim uslovima na tržištu nisu sve naftne kompanije uspele da zadrže profitabilnost u poslovanju. Među onima koji su nakon prvog kvartala svoje akcionare i javnost morali da izveste o gubicima je i naftni gigant „British Petroleum“ (BP) koji je zabeležio gubitak od 583 miliona dolara. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine BP je prijavio zaradu od 2,6 milijardi dolara.  Po visini gubitka, ispred BP-a je italijanski ENI koji je u prvom kvartalu 2016. godine poslovao sa minusom od oko 792 miliona evra, za razliku od zarade od 832 miliona evra koju je prijavio u izveštaju za prvi kvartal prošle godine. Kriza je ostavila posledice i na kompanije koje deluju na Balkanu. Među onima koji nisu uspeli da zadrže profitabilnost je i INA koja je prva tri meseca ove godine završila sa gubitkom od 66 miliona kuna. Prošle godine u ovo vreme hrvatska kompanija ostvarila je prihod od 50 miliona kuna.

I kompanije koje nemaju gubitke morale su, međutim, da se pomire sa značajnim padom profita. Tako je, na primer, „Royal Dutch Shell“ imao neto prihod od 484 miliona dolara i prijavio pad profita od 89 odsto u odnosu na prva tri meseca 2015. godine. Norveški „Statoil“ izvestio je o zaradi od 857 miliona dolara što znači da mu je prihod manji 71 odsto u odnosu na neto dobit od 2,9 milijardi dolara u prvom kvartalu 2015. godine. Tek nešto malo bolje je u krizi prošao još jedan svetski naftni gigant „ExxonMobil“, ali je i ta kompanija morala da se pomiri sa gubitkom od 63 odsto profita u odnosu na zaradu prijavljenu u prvom izveštajnom period u 2015. godini. Istovremeno, francuski „Total“ prijavio je da je u prvom kvartalu 2016. imao dobit od 1,6 milijardi dolara, odnosno 37 odsto manje od rezultata ostvarenog za prva tri meseca prošle godine.

Međutim, ono što analitičare mnogo više brine od pada profita naftno-gasnih kompanija je činjenica da su, u okviru mera štednje, morali da se odreknu brojnih investicija u nova naftna i gasna polja. Stručnjaci smatraju da bi, na duže staze, izostanak novih ulaganja značio zastoj u istraživanju i proizvodnji nafte, a samim tim i u budućim isporukama, čak i kada cene nafte dostignu viši nivo na svetskim berzama. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, velike naftne kompanije su tokom 2015. godine, usled krize, odustale od 46 značajnih projekata. Prema istom izvoru, investicije u naftna i gasna polja su prošle godine smanjene skoro za petinu u odnosu na 2014. godinu. U izveštajima o poslovanju u prvom tromesečju ove godine, naftne kompanije najavile su da je moguće dodatno smanjenje kapitalnih izdvajanja, tako da je verovatno da pad investicija bude zabeležen dve godine zaredom.

Tako je, na primer, „Exxon Mobil“ izvestio da je za kapitalne investicije od početka godine izdvojio 5,1 milijardu dolara, odnosno 33 odsto manje nego u istom periodu lane. Istovremeno, kompanija je morala da se suoči sa činjenicom da je prvi put posle 67 godina izgubila najviši (AAA) rejting kod agencije S&P. Kompanija „Royal Dutch Shell“ je u svom izveštaju, prvom od kako je ranije ove godine preuzela BG grupu za 54 milijarde dolara, navela da očekuje da će za nova ulaganja u 2016. izdvojiti 30 milijardi dolara, odnosno oko 36 odsto manje nego što su pre dve godine za nove investicije izdvojili „Shell“ i BG grupa zajedno. Pad ulaganja imao je i „Total“ koji je prijavio da je investirao 4,9 milijardi dolara, odnosno 44 odsto manje u odnosu na 8,8 milijardi dolara uloženih u prvom kvartalu 2015. godine

IZAZOVI I PERSPEKTIVE

Gotovo sve kompanije su u kvartalnim izveštajima izrazile oprezan optimizam da će se njihovi rezultati poboljšati u nastavku 2016. godine, ali uz upozorenje da to zavisi i od dešavanja na tržištu koja nije nimalo lako predvideti. Naime, većina stručnjaka sada očekuje postepeni oporavak cena nafte, uz ogradu da to neće biti brz proces, kao i da nafta neće dostići nivoe iz 2014. godine kada je koštala i više od 100 dolara za barel. Relativna stabilizacija prilika sada se očekuje na ceni nafte od oko 50 dolara za barel što se smatra novom „magičnom granicom“.

Pritom, tržište je pokazalo da reaguje na brojne faktore koji mogu da oblikuju cenu mimo očekivanja pa su cene nafte rasle ili padale nakon događaja kao što su neuspeh pregovora članica OPEK o zamrzavanju proizvodnje na trenutnom nivou, smena višegodišnjeg saudijskog ministra energetike, pojačana tražnja za energentima u Kini, požari u Kanadi, štrajk radnika u naftnom sektoru Kuvajta…Svakako da će na cene nafte uticati i najveći globalni izazovi današnjice poput stanja na Bliskom istoku, regionu koji je veliki proizvođač nafte i koji je sada zahvaćen ratom, odnosi uticajnih svetskih sila koje su i veliki proizvođači, potražnja za energentima u najvećim svetskim privredama, rast globalne ekonomije. Na sve te trendove naftne kompanije će morati da pronađu adekvatne odgovore, pa je sudeći po početku 2016. izvesno da je pred njima još jedna izazovna i nimalo laka poslovna godina.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay