Više rate za kredite, stručnjaci ipak ne očekuju drastične skokove kao sa švajcarcima

Samo dan nakon što je euribor otišao u plus, prvi put posle 2015. godine, Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu za pola posto. Da li će to doneti i više rate za kredite?

Ove promene će osetiti građani koji imaju kredite u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, ali profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić i Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“ ne očekuju drastične skokove i ponavljanje situacije kao što je bila sa kreditima u švajcarcima.

Šoškić je objasnio da rast euribora i referentne kamatne stope nije ništa neobično, već da je to normalna situacija u kojoj centralne banke menjaju kamatne stope u skladu sa očekivanjima stope inflacije.

Normalna situacija i za očekivati je

Dodaje za N1 da je normalno da kamatne stope budu pozitivne i da dosadašnja situacija sa negativnim kamatnim stopama u stvari nije bila normalna, ali je trajalo predugo pa smo pomislili da jeste.

Nije normalno ni da je Srbija sa nedovoljno jakom privredom dobijala kamatne stope od 1 ili 2 odsto za zaduživanje“, kazao je Šoškić.

On napominje da je normalno da kamatne stope budu ispod inflacije i da sada, kada je inflacija počela da raste, centralne banke reaguju očekivano i po malo podižu kamatne stope.

„Te promene su postepene, ništa se neće preko noći desiti, ali važno je da uočimo trend i da se ljudi u skladu sa njim ponašaju“, rekao je Šoškić.

Šoškić podseća da je kod kredita u švajcarcima problem bio promena deviznog kursa i da to uvek postoji kao latentni problem kada dužnik uzima kredit u jednoj valuti, a ima primanja u drugoj.

Šta će biti sa ratama za kredit?

„Kada uzimate kredit sa varijabilnom kamatnom stopom i valutnom klauzulom, vi kao dužnik preuzimate kamatni i valutni rizik. Sa ta dva rizika treba računati, ne smemo ih nipodaštavati“, upozorava Šoškić, navodeći da građani mogu da budu apsolutno sigurni samo sa dinarskim kreditima sa fiksnom stopom, ali su ti krediti nominalno najskuplji.

Veliki broj građana Srbije zadužen je takozvenim dozvljenim minusom. Govoreći o tome kako će se promena kamatne stope odraziti na njih, Šoškić kaže da bi ona teoretski trebalo da se prenosi na čitavu lepezu kamatnih stopa u bankarskom sektoru.

„Kamatne stope na dozvljeni minus su već visoke i nepovoljne, male promene ne bi trebalo da se odraze na tu kamatnu stopu“, kazao je Šoškić.

Kada su u pitanju predviđanja o daljem rastu euribora i referentnih kamatnih stopa, profesor Ekonomskog fakulteta kaže da je teško davati dugoročne promene jer se u svetu dešavaju tektonske promene.

„Da li će se euribor vratiti na 4 do 5 odsto, zavisi od toga šta će se dešavati sa inflacijom. Verujem da dolazimo do perioda gde će ekonomska aktivnost biti niska, a inflacija realtivno visoka“, rekao je Šoškić.

On objašnjava da se ta situacija naziva stagflacija i desila se sedamdesetih godina prošlog veka u SAD zbog dva naftna šoka.

Kakva je računica za kredite?

Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“, rekao je da će rast kamatne stope pogoditi korisnike kredita sa varijabilnim kamatnim stopama. Objašnjava da je matematička računica o visini rasta rate vrlo šarenolika jer zavisi od velikog broja faktora i da svako treba da izvede svoju računicu.

„Mi smo računali za stambeni kredit od 200 evra, rata bi skočila na 208 evra. Na ovim prostorima postoji bojazan zbog dešavanja sa švajcarcima, ali to se neće dogoditi sada. Potpuno je druga računica. Nije isti odnos evra i švajcarca bio, niti je danas i ne može da se ponovi taj scenario“, objašnjava Uzelac.

Dodaje da će promenu referentne kamatne stope dominantno osetiti oni građani koji danas budu uzimali kredit jer su pred njima, kako je rekao, novi cenovnici.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić  kaže da se euribor svakodnevno formira, a kako će uticati na kredite dužnika zavisi od onoga koji imate u ugovoru – tromesečni ili šestomesečni. Tromesečni euribor (3M)  je i dalje u minusu, -0,33 odsto dok je šestomesečni u plusu 0,026 dosto. To utiče na korisnike stambenih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom koju čine bankarska marža i euribor“, navodi Vasić.

Kako će izgledati korekcija kamatne stope?

Ako korisnik ima usklađivanje sa šestomesečnim euriborom, to znači da će korekcija kamatne stope biti urađena u julu mesecu. .

„Posle toga korisnik je miran do januara naredne godine“, navodi on.

Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve banke varijabile kamate vezuju za šestomesečni euribor, a ostale tri za tromesečni.

„Na primeru kredita od oko 30.000 evra prosečnog stambenog kredita, uzetog u januaru i trenutna rata je 170 ili 175 evra, a u julu će se rata povećati između sedam i devet evra, ako je kamatna stopa vezana za šestomesečni euribora“, kaže Vasić.

Prema njegovim rečima, neće biti tako skokovitog naglog rasta euribora, jer bi to usporilo tražnju, i samim tim i ekonomiju, a to ne ide u prilog nikome.

O poskupljenju naknada

Za poskupljenje naknada i provizija kaže da su one kompenzacija rasta brojnih drugih troškova – zakupa prostora, rasta plata zaposlenih, a posebno rada na najnovijim tehnološkim rešenjima, koje nude banke, jer banke su postale IT kompanije kojima su potrebni IT stručnjaci – što je takođe pritisak na troškovnu strukturu.

Izvor: N1

Foto: Printscreen