Istraživanje: Ovo su poslovi koje najviše UGROŽAVA veštačka inteligencija

Pitate se da li će veštačka inteligencija uskoro preuzeti vaš posao? Odgovor na to pitanje imaju istraživači koji su se bavili ovom temom.

Uzimajući u obzir da je veštačka inteligencija dizajnirana da modeluje ljudske sposobnosti i na taj način automatizuje ljudske zadatke, to je pošteno pitanje, kojim je grupa profesora sa Univerziteta u Njujorku, Prinstona i Univerziteta Pensilvanije možda pomogla da se baci malo svetla na to i odgovori „kako će ChatGPT uticati na zanimanja i industrije?“

Iako rad tek treba da bude recenziran, rezultati su fascinantni, ali i zloslutni – posebno, naravno, za ljude koji su najugroženiji.

„Utvrdili smo da glavna zanimanja, koja su najugorženija, uključuju telemarketere i razne profesore posle srednje škole, koji predaju engleski jezik i književnost, strani jezik i književnost i istoriju. Smatramo da su najveće industrije izložene napretku u jezičkom modeliranju pravne usluge i hartije od vrednosti, roba i investicije“, napisali su istraživači.

Dakle, da rezimiramo: profesori i finansijske službe, prema ovim istraživačima, možda će biti samo prvi koji će podleći AI, tačnije ChatGPT-u za koji bi verovatno trebalo da primetimo da je loš u obezbeđivanju činjeničnih informacija, što verovatno nije dobar za „nastavni“ deo, a takođe je veoma loš u matematici, što shodno tome ne priliči uspehu u oblasti finansija.

Veštačka inteligencija, chatGPT (Pixabay)

Ko su istraživači?

Istraživači Rob Semans iz NYU Stern, kompjuterski naučnik Ed Felten sa Prinstona i Manav Raj iz Wharton biznis škole – koristili su metodologiju koju su zapravo razvili još 2018. godine, a koja je, kako je navedeno u sažetku te studije, konstruisana „procenom koje zanimanja su se najviše promenila zbog napretka u veštačkoj inteligenciji između 2010. i 2015.

„Ključni uvid je bio mapiranje deset oblasti u kojima je veštačka inteligencija napredovala (prepoznavanje slika, prepoznavanje govora, modeliranje jezika, apstraktne strateške igre, itd.) na 52 sposobnosti koje se koriste u zanimanjima“, objavio je Semans na Tviteru, objašnjavajući da bi se takvi podaci zatim mogli uporediti sa informacijama iz Ministarstva za rad u SAD kako bi se ispitala „važnost i rasprostranjenost“ svake od tih prepoznatljivih sposobnosti u preko 800 zanimanja koje trenutno obavljaju ljudi.

„Rezultat je bio rezultat AI Profesionalne izloženosti, koji mi zovemo AIOE. I u osnovi, što je veći AIOE, veća je šansa da automatizacija preuzme vašu industriju“, objasnio je on, piše Futurism.

ChatGPT, veštačka inteligencija (Pexels)

Zanimanja koja će preuzeti veštačka inteligencija

Profesori, na primer, mogu da budu visoko rangirani zbog toga kako AI modeliranje jezika može da nastavi da menja način na koji nastavnici „pristupaju poslu“ i koriste programe za „razvijanje nastavnog materijala“. Veštačka inteligencija je trenutno veoma loša u podučavanju istorije.

I na drugim mestima, u vezi sa time zašto telemarketeri, koji su označeni kao zanimanje koje će najverovatnije biti predato mašinama, istraživači ističu posebno pomalo zastrašujuću poentu: Saradnja AI i dinamika rada će verovatno značiti da će ljudi jednostavno biti zamenjeni. Na kraju krajeva, mnogi šefovi su već počeli da zamenjuju svoje zaposlene mašinama.

„Moglo bi se zamisliti da bi telemarketeri mogli da imaju koristi od jezičkog modeliranja koji se koristi za povećanje njihovog rada. Na primer, odgovori kupaca se mogu uneti u mašinu za modeliranje jezika u realnom vremenu, a relevantna, specifična uputstva za kupca brzo se šalju telemarketeru. Ili se može zamisliti da su ljudski telemarketeri zamenjeni botovima koji omogućavaju jezičko modeliranje“, navodi se u studiji.

„Potencijal za modelovanje jezika da poveća ili zameni rad ljudi u telemarketingu“, nastavljaju istraživači, „naglašava jedan aspekt AIOE: meri „izloženosti“. Da li to izlaganje vodi povećanju ili supstituciji zavisiće od specifičnosti bilo kojeg zanimanja.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash, Pixabay, Pexels