Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za korporativne komunikacije

Dva pojma su nekako postala dominantna u razmišljanjima i pričama u poslednje vreme, pod uticajem svih događaja koji su nas zadesili dosta nespremne: obrazovanje i odgovornost.

Puno prezentacija sam održao u životu. Samo sam u dva slučaja imao tremu. Oba puta kada je trebalo da prenesem znanje nekome ko je mlađi od mene. Prvi put, predavanje sam držao klincima iz nižih razreda osnovne škole na temu „Kako gledati reklame”, u jednoj zanimljivoj školi koja se ne bavi samo gradivom i ocenama. Drugi put, predavao sam studentima o „storitelingu”, na fakultetu koji sam i sâm završio. Isti osećaj se ponovio. Do trenutka dok nisam ušao i video lica zagledana u mene – nisam imao tremu. Pripreme sam obavio dosta dobro, sve beleške sam pripremio, proverio linkove da li rade, a u drugom slučaju se malo preslišavao, jer sam ambicioznu priču o pričanju priče hteo da predstavim bez prezentacije. Došao na fakultet, prišao vratima, kad ono međutim. Trema.

U oba slučaja shvatio sam da je došao momenat da prenesem znanje i da nemam prava da ga sebično čuvam, jer za sve ovo što danas znam da uradim treba da zahvalim nekim velikim ljudima od kojih sam učio i na čije znanje sam se naslonio. Oba predavanja su prošla odlično, po mom utisku. I jedni i drugi su sa pažnjom pratili i slušali šta imam da im kažem, a nakon toga su imali pitanja koja nisu bila pojašnjenje onoga o čemu smo pričali, već su – i male i one malo veće – zanimali moji stavovi o nekim pitanjima i praktična rešenja nekih situacija. Zaista, fantastičan je osećaj preneti nekome znanje.

Već je postala fraza da se celog života uči, a mi matori smo to naučili na teži način – ako to ne uradimo, doći će neki mlađi, načitaniji i pregaziće nas, pa ćemo postati dinosaurusi očas posla. Obrazovanje je temelj za lični razvoj i postizanje punog potencijala. Kroz obrazovanje ljudi stiču znanja, veštine i kompetencije, što im omogućava da razumeju svet oko sebe, razvijaju kritičko razmišljanje, rešavaju probleme i ostvaruju svoje ciljeve. Ono pruža mogućnosti za intelektualni rast, samorefleksiju i širenje vidika. Obrazovanje ne samo da omogućava sticanje specifičnih stručnih znanja već i razvija širu paletu veština, poput komunikacije, timskog rada i liderstva, koje su ključne za uspeh u svim sferama života.

U današnjem globalizovanom svetu obrazovanje je od suštinske važnosti za konkurentnost i ekonomski razvoj. Visokokvalitetno obrazovanje stvara radnu snagu koja je sposobna da se prilagodi promenama, da inovira i da odgovori na zahteve tržišta rada. Kroz obrazovanje se razvijaju veštine potrebne za buduće poslove, kao što su digitalna pismenost, rešavanje problema, preduzetništvo i kreativnost. Obrazovani pojedinci lakše dođu do posla i imaju veće prihode. Možemo da gledamo i sa druge strane i da kažemo da ulaganje u obrazovanje predstavlja investiciju koja donosi dugoročne ekonomske koristi za društvo.

Edukacija igra ključnu ulogu u razvoju društva i njegovom napretku. Kroz obrazovanje društvo može stvoriti građane koji su informisani, svesni svojih prava i dužnosti i sposobni da doprinesu zajednici. Obrazovani ljudi su više angažovani u javnom životu, veća je verovatnoća da budu produktivni članovi društva i da donose prave odluke na osnovu kvalitetnih informacija. Edukacija, takođe, igra ključnu ulogu u smanjenju socijalnih nejednakosti, jer omogućava pristup znanju i veštinama svim delovima društva, nezavisno od njihovog porekla ili socioekonomskog statusa.

„Kad imaš znanje, imaš moć.” Dosta davno sam čuo tu narodnu izreku i negde mi je ostala kao podtekst svega što sam radio u životu. Druga bitna izreka je: „Znanje niko ne može da ti uzme.” Znanje, odnosno celoživotno obrazovanje, vrednost je koja mora da krasi sve homo sapijense koji hoće da se takmiče na bilo kom tržištu i to je ono što treba objasniti i deci. Poslednjih decenija sve institucije, pa i školu, uspešno smo srozali na najniže grane. Došao je trenutak da povučemo ručnu, napravimo polukružno i počnemo da vraćamo instituciji škole i učitelja ono svetlo i sveto mesto koje treba da ima u životu jednog deteta.

Prva stvar koju treba da uradimo u tom postupku jeste preuzimanje odgovornosti. U celom procesu degradacije škola i obrazovnog sistema svi smo zakazali i odgovornost je na svima nama. Sistem koji je bio dominantan poslednjih tridesetak godina, uz manje ili veće prekide, nije forsirao ni znanje ni odgovornost. Moramo prvo da pogledamo sebe u ogledalo i da kažemo šta mi jesmo, odnosno šta nismo uradili da budemo tu gde smo sada i da onda nastavimo dalje da vraćamo poverenje našoj deci u obrazovni sistem.

Odgovornost je ključna osobina koja se odnosi na prepoznavanje i prihvatanje posledica postupaka, odluka i ponašanja jedne osobe. Preuzimanje odgovornosti podrazumeva da osoba shvata svoju ulogu i uticaj na događaje i situacije u kojima se nalazi, te da je spremna da preuzme inicijativu i snosi posledice svojih postupaka. Ta karakteristika je od suštinskog značaja – kako u ličnom životu tako i u profesionalnom okruženju.

Preuzimanje odgovornosti se ogleda u sposobnosti da se priznaju greške i neuspesi, ali i u spremnosti da se preduzmu koraci za njihovo ispravljanje.

Osobe koje preuzimaju odgovornost pokazuju integritet i hrabrost da priznaju svoje propuste i trude se da ih poprave, umesto da ih prebacuju na druge ili da se izvlače iz situacija. Ta vrsta odgovornosti gradi poverenje i poštovanje među ljudima, jer pokazuje da smo odgovorni za svoje postupke i da smo spremni da preuzmemo inicijativu za rešavanje problema.

Odgovornost, takođe, podrazumeva da smo svesni svojih obaveza i dužnosti prema drugima. To znači da smo spremni da preuzmemo ulogu lidera, timskog igrača ili podrške drugima u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Preuzimanje odgovornosti je povezano sa samopouzdanjem i osećajem lične snage, jer nas oslobađa osećaja bespomoćnosti i pasivnosti. Kada preuzmemo odgovornost, osećamo se moćnije i sposobnije da utičemo na svoju sudbinu i postignemo uspeh.

Ukratko, odgovornost je važna karakteristika koja definiše našu sposobnost da prepoznamo i prihvatimo posledice svojih postupaka. Preuzimanje odgovornosti je ključni element razvoja ličnosti i uspeha u svim sferama života. Ono čini da imamo više integriteta, budemo hrabriji i spremniji da preduzmemo akciju kako bismo ostvarili svoje ciljeve i izgradili snažne međuljudske odnose.

Sve ovo možemo da sumiramo u jednoj rečenici. Vreme je da prestanemo da vodimo računa samo o svojoj guzici i da počnemo da vodimo računa i o drugim ljudima, da smo zahvalni, a ne da mislimo da nam nešto po pravilu pripada, da vodimo računa o tome kako nam deca rastu, da se bavimo njima i njihovim emotivnim i emocionalnim potrebama, ali da vodimo računa i o tome šta uče, na koji način uče i da li ih uče ljudi sa integritetom.

Zamislite se šta ste vi uradili da se nađemo u ovoj situaciji i probajte to da ispravite. Lako je, lakše nego što mislite. Počnite od toga što ćete manje psovati i vikati u saobraćaju, posebno ako vas neko sluša iz dečjeg sedišta. Videćete, biće vam lepši dan.