Uspešna kompanija je kao dobro usviran orkestar

Kouč je taj koji može da načini odličnim nešto što je dobro; niko ne kaže „Čelziju ne treba trener, dovoljno su dobri

„Postoji izreka da uspešna kompanija funkcioniše kao dobro usviran orkestar, a to je možda najbolji pokazatelj da umetnost i koučing mogu da idu ’ruku pod ruku“ počinje razgovor za BIZLife Monika Piker, poslovni trener i konsultant, koja ovo poređenje svakodnevno primenjuje u praksi, radeći sa gudačkim kvartetom Beogradske filharmonije.

Njena biografija je bogata i raznovrsna; diplomirala je istoriju i slavistiku a potom je živela u Rusiji, Poljskoj, Kazahstanu i Srbiji, u kojoj je trenutno „u drugom mandatu“. Život na različitim kontinentima pomogao joj je da bolje upozna različite kulture i „zgrabi“ ono najbolje od njih. Danas radi sa poslovnim ljudima, menadžerima, zaposlenima u kompanijama i – umetnicima. Na pitanje ko ima veći ego, menadžeri ili umetnici, kroz osmeh odgovara: „Nužno je imati ego da biste bili uspešni a veština je pobediti svoj ego kada vidite da vas koči na putu na uspehu. Žene, ponekad, imaju problem jer ih društvo nije naučilo ili ohrabrilo da pokažu svoj ego i često ispaštaju zbog toga. Radim sa puno mladih žena koje su uspešne ali im njihovo ’kućno vaspitanje’ ne dozvoljava da pokažu taj uspeh“. A razlika u radu sa poslovnim ljudima i onima iz umetničke branše ima, a Moniki u tome pomažu različita iskustva i bogata biografija. Kada radi sa ljudima iz sfere biznisa dragoceno joj je to što je četvrta generacija preduzetnika a kada radi sa, na primer, gudačkim kvartetom naše Filharmonije, to što potiče iz Salzburga, grada u kom je neminovno odrastati zaljubljen u muziku.

Kako kaže uloga kouča nije da „diktira“ savete već da bude dobar i iskren prijatelj, koji će govoriti kako stvari zaista stoje. „Prijatelji vas vole i ne žele uvek da vam daju realno stanje stvari, iz bojazni da vam ne povrede osećanja. Kouč je zapravo ogledalo a neminovno je da nam se ponekad ne sviđa ono što vidimo u odrazu. U Austriji radim koučing za ženski hor i za različite kompozitore i uvek je ključ u tome da im pomognem da pronađu snagu unutar sebe. Važno je pronaći šta je to što vas drži čvrsto ukorenjenim u trenutku kada je oko vas oluja. Morate otkriti razlog za svoje postojanje i motivaciju za stvari koje radite. Kada govorim o ovome, mislim isključivo u poslovnom smislu, ne zalazim u psihologiju jer ne koristim nikakve psihološke metode u koučingu. Radim sve vrlo transparentno, objašnjavam koje alate koristim, čemu služe određeni upitnici… Dakle, nije u pitanju nikakva čarolija, već biznis model koji za cilj ima da usmeri vašu motivaciju ka stvarima koje želite da postignete. Zajedno kreiramo strategiju gde želite da budete ali pravimo i ’lični profil’, šta je ono što već znate, koje veštine imate a šta biste još želeli ili morali da naučite. Na kraju dana, svi mi sebe poznajemo najbolje ali ne znamo da neke svoje osobine ili znanja možemo da upotrebimo u drugačije svrhe. S druge strane, tu je i pitanje efikasnosti; svi mi radimo mnogo i provodimo puno sati na poslu ali pitanje je koliko smo zapravo efikasni u tome što radimo. Uz pomoć kouča možete da vidite kako radite i kako vaš rad može da da bolje rezultate. Nije važan kvantitet već kvalitet rada. Postoji jedna divna rečenica Vinstona Čerčila ’Ma koliko da je strategija odlična, trebalo bi povremeno da pogledamo i rezultate’, koju sam usvojila kao svoj moto“.

Monikino dugogodišnje iskustvo kao kouča ali preduzetnika „iskristalisalo“ je jednu činjenicu: važno je da kompanija ili preduzeće imaju dušu i da imaju dobre, profesionalne odnose sa svojim zaposlenima. Prema njenim rečima, u Srbiji je je problem velika fluktuacija kadrova i zato kompanije ne mogu ni da izgrade odnos sa zaposlenima. „Sa profesionalne tačke gledišta, jako je važno da brinete o ljudima jer im na taj iskazujete poštovanje. U svemu ovome prava je umetnost održati distancu, ne mešati privatno i poslovno, što se neretko dešava u malim kolektivima. Dobar tim bilding, recimo, ne ogleda se u tome da ljudi odu zajedno na piće posle posla već da se zaista fokusiraju na posao: da odrede koji su ciljevi, u kom smeru firma želi da se razvija, šta je potrebno da se uradi da bi se to ostvarilo… Sama reč ’building’ označava da se nešto gradi ili stvara: kao kada se gradi kuća a toga nema bez truda i znoja. Važno je razumeti kako sistem funkcioniše i koji je razlog zbog kog nešto radite, kao i koje benefiti drugi mogu imati od vaše kompanije. Uloga tim bildinga je da se pronađe ’zlatni presek’ i utvrdi da li se svi kreću u istom pravcu“, glasi Monikin savet.

Jako je važno da ljudi znaju šta treba da rade, da ih se ne pusti da nagađaju koja su njihova zaduženja već da dobiju precizna uputstva šta se od njih očekuje, koji rezultati. Monika kaže da u srpskim kompanijama vidi visok nivo profesionalizma, otvorenosti za sticanje novih znanja ali i jako dobru sredinu za žene.

„Žene u Srbiji su jake i uspešne, naročito u profesijama koje imaju veze sa informacionim tehnologijama i tehničkim naukama , što je za mene zadivljujuće. Austrija je, na primer, veoma tradicionalna zemlja i ženama je teže da nađu posao u strukama koje se generalno doživljavaju kao muške.“

Ključna stvar za one koji od svog posla žele da dobiju dodatnu vrednost je da se ne plaše promena i izlaska iz zone komfora što je takođe svojevrsna umetnosti. „Prirodno je da svi strepimo od promena ali s druge strane, promene su neminovne, želeli mi to ili ne. Znam kako vas promena može učiniti boljim, ali takođe i koliko suza može da izazove. Kada jednom izađete iz svoje zone komfora, naučite toliko o sebi da sledećeg puta možete drugačije da reagujete. To je poput sviranja klavira; znate jednu lestvicu i da odsvirate nekoliko melodija a onda shvatite da klavijatura ima 88 dirki i da na njima možete da odsvirate najrazličitiju i najdivniju muziku. Dakle, kao deca smo učeni da sviramo ’od ove do ove dirke’ ali kada to prevaziđemo konačno razumemo vrednost muzike. Zato je koučing dobar, jer vas uči da posle prvobitnog straha dolazi nešto novo, pomaže vam da razumete koji je stvarni razlog vašeg straha i da, u trenutku kada to shvatite možete da kažete sebi: ’ali to je već iza mene, već je prošlo’. To je odličan osećaj“, slikovito i inspirativno zaključuje Monika.

Izvor: BIZLife magazin

Piše: Danijel Jovanović