Krećemo lagano pitanjem o položaju žena i njihovoj ulozi u sektorima koje prate. Iako se godinama bavi pričama iz sveta biznisa, Despotović priznaje da nema potpuno definisan odgovor na ovo pitanje.

Položaj žena u biznisu, ESG sektoru i IT sektoru

„Mislim da predrasude i dalje postoje, bez obzira na to da li se radi o preduzetništvu ili korporativnom biznisu. Ukoliko su poslovne žene bile okružene muškarcima koji su imali poverenja u njih i pružili im šansu, onda su uspele, ali su pritom morale da rade znatno više od muškaraca kako bi ih poslovni svet primetio i uvažio. Kod preduzetnica je to još izraženije, jer se one po prirodi stvari odmah poistovećuju sa tradicionalnim ženskim poslovima. Tu su i neki pravni problemi, poput porodiljske naknade za preduzetnice, koji su obeshrabrujući, a to nam nikako nije potrebno”, objašnjava on.

Kod Odavića dilema nema – žene „vladaju” ESG inicijativama.

„U Srbiji one rukovode ESG inicijativama i to dobar pokazatelj, jer preuzimaju taj važan segment reportinga i planiranja. Pravo je zadovoljstvo prenositi iskustva najvećih kompanija koje već godinama uspešno posluju po ESG principima i koje su u svoje aktivnosti iskreno i sveobuhvatno implementirale održivo poslovanje i najbolje svetske ESG prakse”, objašnjava on.

IT sektor svi nekako dovodimo u vezu s muškarcima. Kada pomislimo na programere, retko nam je u glavi slika žene, a Jovanović nam objašnjava da li je to samo rezultat predrasuda.

„Položaj žena u privredi i IT sektoru u Srbiji se stalno poboljšava, ali još uvek postoje izazovi. U IT sektoru se posebno primećuje povećanje broja žena, zahvaljujući inicijativama za rodnu ravnopravnost i programima za osnaživanje žena. Međutim, žene se još uvek suočavaju sa manjom zastupljenošću na višim pozicijama i izazovima kao što su rodni jaz u platama i nedovoljna zastupljenost u tehničkim i inženjerskim ulogama”, kaže on.

Stefan Jovanović, Zoran Rašić

Šta razlikuje žene i muškarce?

Kažu da muškarci i žene nikada neće do kraja razumeti jedni druge, ali ipak ih pitam koje su to osobine koje najviše razlikuju muškarce od žena. Despotović ne želi da se igra sa ovom ozbiljnom temom dajući paušalne ocene, pa svoj stav odmah potkrepljuje primerom.

„Moja bliska prijateljica, danas poznata novosadska ugostiteljka, na samim počecima morala je svoje sinove da vodi na poslovne stanke, jer nije bilo „baka servisa” dok je suprug na poslu. To je primer odlučnosti koje žene imaju u poslovanju, neće se odreći majčinstva, niti ga ugroziti, a istrpeće sve da poslovno uspeju”, kaže.

On veruje da su, zbog biološkog momenta, žene i znatno empatičnije od muškaraca, što znači da „imaju sluha” i više razumevanja za tim i pojedince u njima. Ono što je u poslu važno, a mi muškarci to uglavnom nemamo, to je osećaj za detalje. Ženama je to urođeno, a mnogo je važno u biznisu. Mislim da su to ključne prednosti”, objašnjava Despotović.

Za razliku od njega, Odavić nije siguran da postoje baš „ženske” osobine u biznisu.

„Možda je nekad biznis bio grub, aktivan, osvajački, što su neke „muške” osobine, ali sada se sve više cene i vrednuju empatija, intuicija, liderstvo, sve one „soft skills”. Pozicija žena se ubrzano menja u poslovima širom Srbije, one osvajaju i neke tradicionalne „muške” poslove i čini mi se da to svet čini boljim mestom”, objašnjava on.

Jovanović ističe da žene često donose različite perspektive i pristupe u rešavanje problema što, kaže, može biti rezultat kombinacije društvenih, kulturalnih i ličnih iskustava.

„Osobine kao što su empatija, multitasking i visok nivo emocionalne inteligencije mogu doprineti stvaranju inkluzivnijeg i produktivnijeg radnog okruženja. Ove veštine mogu biti posebno korisne u timskom radu, upravljanju projektima i u razvoju proizvoda usmerenih na korisnike. Mišljenja sam da timovi koji u svom sastavu imaju žene i muškarce postižu najbolje rezultate, jer osobine koje žene poseduju najbolje dopunjuju takve timove”, kaže on.

Stefan Jovanović, Zoran Rašić

Problemi sa kojima se žene susreću

Iako iz mojih kolega zrači optimizam, činjenica je da biti žena u biznisu nije uvek bajno i sjajno.

„Jedna sagovornica mi je svojevremeno ispričala kako je, u jednom trenutku, bila jedina žena u Upravnom odboru asocijacije iz njene branše. Muške kolege su je prvo gledale kao „ženski objekat”, pa kad su videli da je ozbiljan znalac i da joj tu zaista jeste mesto, onda su počeli da je poštuju, da bi je potom potpuno prihvatili kao sebi ravnu. Međutim, tada je nastao najveći paradoks. Na kraju su počeli da je shvataju kao „ženskog burazera” pred kojom se „muškim rečnikom” može pričati sve i svašta na račun žena. Dakle, potpuno su zaboravili da je i ona žena, ne razmišljajući da joj to verovatno smeta i da je možda time vređaju”, navodi Despotović samo jedan od primera.

Odavić objašnjava da je Srbija mizogina sredina, i u društvenom kontekstu, i u politici i u biznisu.

„Promene na tom polju su stalne, ali nedovoljne. Osnaživanje žena je proces koji kod nas još nije završen i potrebne su saradnja i dobra volja svih društvenih činilaca da se to i ostvari”, kaže.

Sa njim se slaže i Jovanović koji ističe da su najveće poteškoće sa kojima se žene nosioci biznisa suočavaju često povezane sa predrasudama i stereotipima o ženskom liderstvu, kao i izazovima u balansiranju profesionalnih i privatnih obaveza.

„Dodatno, pristup finansiranju može biti teži za žene preduzetnice zbog postojećih predrasuda među investitorima. Međutim, uprkos ovim izazovima, mnoge žene demonstriraju izuzetnu otpornost i inovativnost, ostvarujući značajne uspehe u svojim oblastima”, završava u optimističnom tonu Jovanović.

Stefan Jovanović, Zoran Rašić

A njhovo iskustvo…?

Zanimljivo je da njihova priča nije samo teorijska, nije samo plod višegodišnjeg novinarskog i rada u marketingu, već imaju i lične uvide, jer svakodnevno rade okruženi ženama. Zato o tome kako to izgleda ne pitam urednike Despotovića, Jovanovića i Odavića, nego kolege – Borka, Lazu i Đoleta.

„Tim koji nije heterogen, nije tim. U svakom smislu, naročito u pogledu rodne raznolikosti. Dokle god razgovaramo i sukobljavamo mišljenja, ponekad i oštrije ali argumentovano, dokle god se smejemo i šalimo dok radimo, dotle ćemo biti dobri. Ja sam inače „grljivac”, što već svi znaju i uglavnom se šale na moj račun zbog toga. Međutim, baš zato što sam taj neposredan, druželjubiv i nasmejan tip osobe, meni je mnogo važno da nikad ne pređem granicu pristojnosti, kulture i ugrožavanja nečijeg „ličnog prostora”, kaže Borko.

Đole objašnjava da su mu ceo radni vek šefice žene.

„ I najveći broj „kolega” na poslu su žene. Praktično sam radio stalno u „ženskim” kolektivima i nosim samo pozitivna iskustva. Prijateljstvo, podrška, saveti, mentorstvo, sve sam to dobio od mojih koleginica”, kaže on.

I Laza tvrdi da je rad sa ženama u profesionalnom okruženju izuzetno obogaćujuće iskustvo.

„Diverzitet u timu donosi širok spektar ideja, perspektiva i rešenja. Komunikacija je često otvorena i konstruktivna, sa fokusom na kolektivni uspeh. Iz ličnog iskustva, rad sa talentovanim ženama ne samo da unapređuje poslovne procese, već i pruža dragocenu lekciju o važnosti raznolikosti u stvaranju inovativnih i uspešnih organizacija”, zaključuje on. ■