Piše: Stevan Masal, senior biznis analitičar, Egzakta Advisory

Piši, briši, dodaj, oduzmi, zameni, izmisli, promeni. Bilo koja kreacija (poslovna, umetnička, preduzetnička, sportska), da bi nastala i razvijala se, zahteva vreme, trud i rad na njoj. Danas nam veštačka inteligencija (AI) omogućava da veliki broj zadataka obavimo znatno brže, jednostavnije, možda čak i bolje. AI, naročito oni segmenti koji funkcionišu na principima mašinskog učenja, zasnovani su na učenju iz podataka. Ovo znači da AI konstantno uči, razvija se i biva sve bolji i bolji, zapravo, pametniji. Odlično! Sistemu koji konstantno uči i unapređuje se mogu samo da se divim.

Kada slušam o prednostima AI, kao da slušam učiteljicu koja neprekidno hvali najbolju učenicu iz razreda: efikasna, produktivna, brzo odlučuje, analizira, upoređuje i još mnogo toga (doduše, AI, uz sve ove prednosti, dozvoljava da od njega i prepisuješ). Prednosti, koristi i mogućnosti AI definitivno su nesagledive. Kada razmišljam o AI, zamišljam ne jednu, nego sto novih planeta sa dubokim morima i ogromnim šumama, koje tek treba otkriti i prigrliti njihove mogućnosti. Međutim, ovaj tekst se nije bavio mogućnostima i prednostima, već manama ‒ tačnije, jednom specifičnom manom AI.

Paradoksalno ili, možda, ipak logično, ta mana se ne odnosi direktno na AI, već na čoveka. U pitanju je indirektan uticaj koji AI ima na čoveka. Reč je o lenjosti. Boljka kojoj su ljudi prilično skloni i kojoj se ponekad, možda čak i često, vrlo teško odupiru. Pojavom AI, naročito nekih njenih predstavnika, kreiralo se plodno tlo za uzgajanje lenjosti. Kultura koja ima izrazitu predispoziciju da se eksponencijalno širi, brže čak i od najbržih korova. Posledično, direktan rezultat lenjosti je pad ili nedostatak znanja (opštih i/ili specifičnih). Radi demistifikacije teme, objasniću na koji način vidim vezu između AI, lenjosti i deficita znanja.

Osnovni principi AI postavljeni su na temeljima konstantnog učenja. Svakako, ne slučajno, s obzirom na to da je jedan od bitnijih uslova bilo kog napretka – učenje. S druge strane, da bi se čovek razvijao, takođe je neizostavno potrebno učenje, upijanje i korišćenje novih znanja. Danas, pojavom AI, čovek se susreće sa ogromnim izazovom koji laska njegovoj sklonosti ka lenjosti. Veliki broj aktivnosti danas je moguće uraditi uz pomoć AI. Do krajnjeg rešenja moguće je doći znatno brže uz manje vremena i napora, ali gde je tu čovek? Na koji način će čovek svoj moždani razvoj staviti na prvo mesto i odoleti upotrebi AI preko granica ličnog dostojanstva? Moje pitanje nije da li treba koristiti AI ili ne treba – to pitanje se i ne postavlja, jer je to neophodnost, neminovnost i, pre svega, prednost ovog vremena. Moje pitanje je da li će čovek nastaviti da se razvija, ili će mu AI biti dovoljan za sve. Da li će mu npr. biti dovoljno da od AI zatraži: Koje ključne pouke se mogu izvući iz romana x, pisca y? Dovoljno – garantujem da neće, ali da li će čovek ići ka tome? Pored ove dileme, imam još jednu koja se odnosi na pametniju upotrebu AI. Ukoliko korisnik ne zna na koji način pametno da koristi AI, da li se gubi njegova maksimalna upotrebna vrednost? Rešenje za obe dileme leži u čovekovoj odluci da, i pored neverovatnog naučnog napretka kojim svedočimo, nastavi da razvija svoje biće kako bi i sebi i veštačkoj inteligenciji pomogao da budu bolji.

Poznati srpski reditelj Miloš Miša Radivojević jednom prilikom je istakao da čovek ne može da se razvije i sazri ako se ne suoči sa dosadom. Na prvo čitanje, hipoteza zvuči čudno, ali je, zapravo, tačna, barem iz mog ugla. Da bismo napredovali, potrebno je vreme, neophodni su sati i sati rada na usavršavanju nekog modela. Brz dolazak do krajnjeg rešenja, iako je danas popularan, definitivno ne garantuje krajnji kvalitet „proizvoda”. Da bismo nešto zaista razumeli i naučili, potrebno je da uđemo u dubinu problema, da ga analiziramo iz svih mogućih uglova i shvatimo način na koji funkcioniše. AI nam može pomoći da do rešenja brzo dođemo, ali nam, verovatno, neće omogućiti lični napredak. Potrebno je suočavanje sa dosadom, koja, sigurno, nije brza. Pod sporom dosadom se, pre svega, misli na sate i sate provedene u čitanju. Čitanju materijala u vezi s poslom, ali i čitanje radi ličnog, privatnog napretka i informisanosti. Potrebni su sati i dani da bi se pročitala i razumela dela Stendala, Dostojevskog, Kamija, Hemingveja, Šekspira, Pavića, Pekića i mnogih drugih. U prethodnoj rečenici sam se ograničio samo na književnike, ali svako u svom poslu ima materijale i materijale koje je potrebno pročitati, proučiti i analizirati kako bi postao bolji u onome čime se bavi. Za sve to potreban je, ipak, određen vremenski interval, možda čak i čitanje po tri-četiri puta kako bi se zaista dubinski razumela suština načina na koji nešto funkcioniše. Potrebno je, dakle, vreme. Pojavom AI teži se ka brzini realizacije, većoj produktivnosti i efikasnosti. Međutim, pitanje je da li je to rešenje najkvalitetnije i da li se čovek dovoljno unapređuje u tako postavljenom sistemu funkcionisanja društva.

Pored dosade, bitan je i napor. Svakako da je svačiji krajnji cilj, pa i moj, da bilo koji zadatak koji ima ispred sebe (lični ili profesionalni) uradi bez napora. Tome i treba težiti, to i jeste umetnost i pravo znanje – raditi pametno, a ne naporno. Međutim, da bi se došlo u to stanje, da bi se sistem podigao na tu konstantnost, iza toga postoji određeni napor. Posmatrajući istorijske pečate bilo koje uspešne kompanije, domete umetničkih opusa, rezultate vrhunskih sportista ili kreacija „ludih” naučnika, ne možemo zaobići činjenicu da je uložen napor da bi se do tog rezultata i stiglo. Tek nakon što postaneš dovoljno dobar da nešto radiš dovoljno dobro – tada nestaje napor.

Nastankom AI i njegovim uključivanjem u gotovo sve industrije i sfere života omogućilo se ili će se omogućiti nestajanje ponavljajućih radnji iz poslova koje ljudi obavljaju. To je odlična vest! Možda će upravo ovo naterati ljude da počnu više svog vremena da koriste za unapređenje onoga što AI ne može da zameni. Možda će upravo ovo omogućiti da se ljudi okrenu temeljnom proučavanju drugih stvari. Velike su prednosti pojave AI, ali su velika i iskušenja. Bitno je biti svestan da se do budućeg razvoja, kao i ličnog napretka, ne može doći prečicom.