UN: Polovini čovečanstva kamate skuplje od obrazovanja ili zdravstva

Otprilike 3,3 milijarde ljudi – gotovo polovina čovečanstva – sada živi u zemljama koje troše više novca plaćajući kamate na svoje dugove nego na finansiranje obrazovanja ili zdravstva, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je novinarima, predstavljajući izveštaj, da se, budući da je koncentrisana uglavnom na siromašne zemlje u razvoju, ova „razorna dužnička kriza ne smatra sistemskim rizikom po globalni finansijski sistem“.

„To je iluzija“, upozorio je prvi čovek svetske organizacije. „3,3 milijarde ljudi je više od sistemskog rizika. To je sistemski neuspeh“.

Gutereš je rekao da se možda čini da finansijska tržišta još ne osećaju štetne posledice – ali ih milijarde ljudi osećaju, a razmere javnog duga su „neverovatne, i rastu“.

„U 2022. globalni javni dug dosegao je rekordnih 92 triliona dolara, a zemlje u razvoju snose nerazmeran deo tog iznosa“, kazao je on.

Afričke kamate četiri puta veće od američkih

Kako se u izveštaju navodi, broj zemalja sa visokim javnim dugom naglo je porastao za samo jednu deceniju. U tom problemu su 2011. godine bile 22 zemlje. Prošle godine bilo ih je 59.

Gutereš je rekao da sve veći poverilački udeo u tim dugovima imaju privatni kreditori, koji zemljama u razvoju zaračunavaju astronomske kamate.

Kao primer je naveo afričke zemlje koje na zajam plaćaju četiri puta veću kamatu nego SAD i osam puta više od najbogatijih zemalja Evropske unije.

Dužnička kriza ostavlja vlade bez novca za ulaganje u razvojne ciljeve koje su UN postavile do 2030. godine.

Ciljevi su, između ostalih, da se iskoreni ekstremno siromaštvo, da se svakom detetu obezbedi kvalitetno osnovno i srednjoškolsko obrazovanje i da se ulaže u prelazak na obnovljive izvore energije, rekao je Gutereš.

Dugovi kolosalnih razmera

U izveštaju se navodi da je javni dug dosegao „kolosalne razmere“ uglavnom iz dva razloga.

Prvi se sastoji u tome što su finansijske potrebe zemalja naglo porasle dok su pokušavale da se odbrane od uticaja kaskadnih kriza uključujući pandemiju COVID-19, sve većih troškova života i klimatskih promena.

Drugi se sastoji u globalnoj finansijskoj arhitekturi koja „pristup finansiranju čini neadekvatnim za zemlje u razvoju“.

Međunarodni monetarni fond kaže da je 36 zemalja u „takozvanom dužničkom redu – ili je u dužničkoj krizi ili je u visokom riziku od zapadanja u dužničku krizu“, rekao je Gutereš novinarima.

„Još 16 zemalja plaća neodržive kamate privatnim poveriocima, a ukupno 52 zemlje – gotovo 40 odsto sveta u razvoju – u ozbiljnom je problemima s dugovima.“

Izvor: Beta

Foto: Pixabay