U Srbiji još rano da se ranije ide s posla
Skraćivanje radne nedelje sa 40 na 35 sati je budućnost, ali za Srbiju prilično daleka, ocenjuju stručnjaci.
Zagovornici ideje o skraćivanju punog radnog vremena navode da bi se, između ostalog, tako smanjila mogućnost za greške u radu, procenat obolelih i samoubistava, kao i da bi radnici imali više vremena za porodicu.
Međutim, manje vremena na poslu, manje novca u novčaniku, poručuju poslodavci. Ističu da mi i sada imamo radnu nedelju kraću od 40 sati.
„Kod nas se u tih osam sati računa i pola sata pauze za ishranu, koja se inače ne računa nigde u Evropi, tako da mi praktično i nemamo radnu nedelju od 40 nego 37,5 sati. Dalje skraćivanje bi bilo neprimereno, imajući u vidu mogućnosti naše privrede“, objašnjava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Pitanje skraćivanja radne nedelje, za neke sindikate je samo lepa ideja. Nedostaju, kažu, jaki argumenti koji bi državu i poslodavce ubedili da u tom slučaju ne smanjuju zaradu.
Pojedini ekonomisti ocenjuju da bi skraćivanje radnog vremena dovelo do većeg zapošljavanja, čime bi se smanjila ponuda na tržištu rada.
„Kapitalu to ne odgovara zato što ako imate veliku ponudu možete jeftinije da plaćate rad i samim tim da ostvarujete konkurentske prednosti. Mislim da je to vrlo teško sprovesti“, ističe Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije.
Radno vreme u Srbiji u skladu je sa standardima Evropske unije, ističu u resornom ministarstvu. Promene, kažu, ne dolaze u obzir bez ekspertske analize o posledicama.
„Ukoliko postoje takve inicijative ministarstvo će da pronađe način da uradi jednu sveobuhvatnu analizu, možda i sa pilot projektom nekog preduzeća da probaju da eventualno izmere sve ove parametre koji bi pokazali da li je to dobra ideja“, ukazuje pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić.
Francuska je 2000. godine skratila radnu nedelju sa 40 časova na 35. Međutim, zbog velikih otpora privatnog biznisa pravila su morala da se opuste, ali je za javne službe 35-časovna radna nedelja ostala.
Izvor: RTS
