U kom smeru se kreće sektor osiguranja?

Piše: Rastko Filipović direktor Sektora za reviziju i računovodstveno savetovanje, Deloitte Srbija

U susret 2024. godini, u svim sferama društva, pa i u osiguranju, analiziramo stanje, ključne događaje i već mislimo šta je to što nas čeka u narednoj i koliko će ona biti drugačija od prethodne godine.

Ova godina se može, možda, i sumirati u odnosu na prethodnu kao neutralna. Ali ta neutralnost se svodi, pre svega, na rezultat poslovanja, gde se mnogobrojni faktori uticaja međusobno potiru, što je dovelo do pogrešne slike da se ove godine nije nešto ozbiljno promenilo. U ovoj godini smo još jednom bili svedoci učestalosti ozbiljnih globalnih rizika – makroekonomskih, klimatskih i tehnoloških promena – što treba da pojača fokus na kapacitete i spremnost industrije osiguranja da reaguje kao mreža finansijske sigurnosti društva.

Osvrt na ovu godinu se, pre svega, ogleda u razumevanju rezultata na globalnom nivou, ali taj osvrt ne treba da bude fokus naših aktivnosti, već sektor treba da gleda napred, u budućnost, i da uzme u obzir faktore koji nailaze i da se adekvatno pripremi i transformiše.

Kako je godina protekla?

Sektor ostaje stabilan, mada su određene i suprotnosti u rezultatu životnog i neživotnog osiguranja, što, donekle, i ne iznenađuje, jer su eksterni faktori koji utiču na njihovo poslovanje dosta različiti. U sektoru neživotnog osiguranja beleži se rast premija sa povećanjem cena višim od proseka u skoro svim linijama poslovanja. Ipak, osetni su bili i rastući troškovi šteta, koji su mnoga društva, pa i industriju u celini, činili manje profitabilnim.

Na globalnoj osnovi, neživotne premije su neznatno porasle (0,5‒1,5 odsto) u realnom smislu u odnosu na prethodnu godinu, daleko ispod desetogodišnjeg proseka od 3,6 odsto. Međutim, predviđa se da će se premije poboljšati u 2024. godini za 1,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, respektivno, uglavnom zbog povećanja stope u ličnim i nekim komercijalnim linijama. Očekuje se da će se profitabilnost neživotnih osiguravača poboljšati do 2024. godine, kako više kamatne stope jačaju prinose na ulaganja, nastavlja se jačanje premijskih stopa i očekivanja, jer usporavanje inflacije smanjuje ozbiljnost potraživanja.

Zbog dugoročnog ulaganja, izloženost makroekonomskim efektima je u ovom sektoru nešto izraženija, zbog čega i monetarna politika i te kako utiče na prodaju proizvoda životnog osiguranja. Stoga su i neke vrste dostigle rekordne nivoe prodaje, ali se, pre svega, svode na one koje su u tankoj liniji različitosti od investicionih, dok su tradicionalni proizvodi životnog osiguranja u nekoj vrsti stagnacije.

Ovo se prevashodno odrazilo i na proizvode anuiteta, kao višeinvesticionog izvora stabilnih prihoda, koji su u Srbiji još u nekoj vrsti razvoja. Na globalnom nivou dominiraju anuiteti sa fiksnom stopom i fiksno indeksirani anuiteti, koji su npr. u Americi porasli za 47 odsto, odnosno 42 odsto, prvenstveno zbog viših kamatnih stopa.

U kom smeru se sektor kreće?

Osiguravači teže da se transformišu kako bi postigli orijentisanost na korisnika i podigli svrhu. Stabilnost na koju su se osiguravači dugo oslanjali za predvidljive cene rizika i konzistentan rast – nestaje, a okarakterisana „stabilna” godina za osiguravajući sektor možda je i neka puka slučajnost.

Do sada je u ovom veku bilo niza kratkoročnih kriza. Samo u protekle tri godine svet je doživeo pandemiju, ponekad nasilne političke nemire, ozbiljne poremećaje u lancu snabdevanja, globalni sukob, visoku inflaciju i višestruke istorijski ekstremne vremenske prilike. Pre samo 20 godina nisu se ni mogli zamisliti ovakvi događaji, a da se svi oni dogode istovremeno – bilo je nezamislivo.

Da bi bolje odgovorila na poslovnu nestabilnost, često izazvanu ekonomskim, ekološkim i društvenim tranzicijama, mnoga društva se proaktivno repozicioniraju za održiviji i predvidljiviji rast. Zaista, 2024. je spremna da bude prekretnica za sektor, jer svet postaje sve više digitalizovan, a očekivanja kupaca i agenata za relevantniju i holističniju ponudu proizvoda i lakoću poslovanja nastavljaju da eskaliraju.

Promena se ubrzava svuda oko nas, verovatno bržim tempom nego u bilo kom periodu u istoriji. Klimatske promene, kao i one u okviru tehnologije, radne snage i očekivanja kupaca/društva, u kombinaciji sa makroekonomskom i geopolitičkom nestabilnošću – primoravaju društva širom sveta da transformišu svoju tehnološku infrastrukturu, proizvode i usluge, poslovne modele i organizacionu kulturu, kako bi se prilagodila, i to ne samo da bi podstakla profitabilnost već i da bi opstala kao relevantni učesnici. Industrija osiguranja nije izuzetak. U stvari, ove sile, koje se sudaraju, potencijalno bi mogle biti katalizator koji izaziva ponovnu invenciju kako u načinu na koji industrija vodi svoje poslovanje tako i u njenoj opštoj svrsi i ulozi u društvu.

Transformacija je ključ, ali u kom pravcu?

Proces transformacije je dugoročan i kompleksan, ali neki se koraci mogu napraviti odmah kako bi došlo do određenih pozitivnih pomaka. Svakako, teme koje su od važnosti jesu one koje su aktuelne i u drugim industrijskim granama, a tiču se tehnologije, upravljanja ljudima i održivosti.

Tehnološka transformacija: AI otvara nove puteve za poboljšanje i personalizaciju korisničkog iskustva

Trebalo bi da razvojno radno okruženje izvrši još veći pritisak na osiguravače u svim sektorima da povećaju upotrebu automatizacije, veštačke inteligencije, napredne analitike i izvrše osnovne transformacije u narednoj godini. Ove sposobnosti mogu biti osnova za osiguravače da se prilagode složenosti okruženja koje se brzo menja i da podignu svoju svrhu.

Mogućnosti napredne tehnologije mogu pomoći u postizanju operativnih ciljeva, kao što su poboljšano osiguranje za preciznije određivanje cena i odabir rizika, jačanje upravljanja štetama, kako bi se ograničili troškovi gubitaka, i poboljšanje efikasnosti pojednostavljivanjem operacija. Oni bi, takođe, mogli da unaprede dugoročne ciljeve, kao što je proaktivno pomaganje klijentima da ublaže ili eliminišu rizike pre nego što se oni uopšte pojave, promovisanje personalizovane pokrivenosti i usluga za jačanje odnosa sa klijentima i efikasnije i delotvornije dopremanje do nedovoljno uslužnih segmenata.

Transformacija radne snage: modernizacija tehnologije i kulture

Prepoznajući uticaj na radnu snagu koji može proizaći iz dugoročnih strategija rasta, mnogi osiguravači podižu ulogu glavnog direktora za strategiju da radi u saradnji sa glavnim službenikom za ljudske resurse i drugim liderima za talente. Ovo bi moglo pomoći da se osiguraju promene u dugoročnoj strateškoj viziji, koje mogu biti ugrađene u poruke upravljanja promenama i u skladu sa predlozima vrednosti zaposlenih. U okviru kulture i transformacije, možemo podrazumevati i društvenu jednakost.

Ubuduće, važno je da osiguravači prevaziđu tretiranje Diversity and Inclusiveness (D&I) kao inicijative i preduzmu korake za razvoj inkluzivnog ekosistema koji pruža osećaj pripadnosti. Poboljšanje njihove interne raznolikosti i uključivanje u menadžment, izvršno rukovodstvo i odbor mogu povećati mogućnosti rasta za različite grupe. Dokazi sugerišu da je za svaku ženu koja je dodata u najviši tim rukovodstva postojao pozitivan merljivi uticaj na broj žena na višim nivoima rukovodstva. Neki koraci koji se mogu preduzeti mogu uključivati uspostavljanje mrežnih grupa i sprovođenje učenja i razvoja programa o nesvesnoj pristrasnosti, savezništvu i inkluzivnom liderstvu.

U okviru ljudskih resursa, postoji određena svesnost da bi trebalo da razvoj i angažovanje talenata budu zasnovani na funkcionalnoj efikasnosti, pa je, samim tim, i transformacija pogleda na talente, takođe, nužna. To se, pre svega, odnosi na mogućnost da se iskoriste tehnološki razvoj i napredak tako da zaposleni budu ti koji će biti inicijatori promena u okviru tehnologije i biti u mogućnosti da i iskoriste njene brojne prednosti. Uz napredak tehnoloških kapaciteta, to zahteva i proširenje tehnoloških veština u radnoj snazi.

Održivost i klimatske promene

Društva za osiguravanja mogu biti u dobroj poziciji da budu inicijatori promena i da njihov uticaj kroz odluke rukovodstva i razvijanje njihove strategije u svim industrijama doprinesu stvaranju boljeg radnog mesta, tržišta i društvenog uticaja.

Bez obzira na to da li kompanije odluče da se udruže sa industrijskim grupama ili da nastave individualno, njihove namere i aktivnosti u vezi sa klimatskim obećanjima, inicijativama socijalne jednakosti i izveštavanjem treba da budu transparentne. Zaista, relevantne strane, uključujući regulatore, investitore, zaposlene, kupce i parničare, pomno prate ove aktivnosti, gde bi neke kompanije mogle da pribegnu selektivnom otkrivanju i filtriranom fokusu.

Kako regulatori i druge zainteresovane strane traže više informacija, očekuje se da će se obim prikupljanja podataka, merenja i izveštavanja značajno povećati. Očekuje se da većina osiguravača rekonstruiše sveobuhvatnu strategiju upravljanja ovih tema kako bi se olakšale efikasnije kontrole, poboljšalo upravljanje zainteresovanim stranama i postigla veća održivost u svim funkcijama i linijama poslovanja.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Deloitte