Tim u pobedi i porazu
Piše: Uroš Nedeljković, biznis konsultant u Deus Ex Consaltingu
Period je aktivnog planiranja biznisa za narednu, 2024. godinu. Trudimo se da ispunimo poslovne planove do kraja 2023, malo vodimo računa da ne preteramo, zatim ćemo slaviti sve praznike od Svetog Nikole do Božića i onda kreće ispunjenje planova za narednu godinu. „Ukrug, ukrug, igramo valcer ja i drug.”
Treba li i kako planirati u nestabilnom makroekonomskom okruženju? Delovati ad hoc ili se striktno držati dugoročnih planova? Nekako sam uvek za dobar plan, bilo da je reč o putovanju, odlasku na kvalitetan koncert ili večeru, ali i kada govorimo o poslovnom planiranju. Pod biznis planom uvek se smatra definisanje prodajnih ciljeva, marketinških planova, ispunjenje KPI-jeva proizvodnje, optimizovanje nabavke i odbrana EBIDA. Motivacija ljudi, izgradnja kvalitetnih timova, razmišljanje o problemima naših zaposlenih ostanu nekako kao sporedne stavke ili već imamo neki model od prethodnih godina za „copy/paste”. Suočavamo se sa nedostatkom kvalitetnog kadra, ne razumemo kako da motivišemo generaciju Z. Svi bi da budu programeri ili bar da provire u IT sektor. Dok mi vodimo računa u crvenim i zelenim brojevima, brinemo se o padu tržišnog udela na jugu Srbije za 0,25 procentnih poena i stiskamo dobavljače za kraće rokove i niže cene, istraživanja pokazuju da preko 50 odsto zaposlenih razmišlja o novom poslu ili ga već aktivno traži.
Menadžeri i profesionalni treneri u ekipnim sportovima mogu nam biti odličan pokazatelj na koji način treba ili ne treba voditi jedan profesionalni tim. Ponekad mi je zanimljivije da slušam konferencije za štampu pred utakmice i nakon njih nego da gledam sâm meč. Načini na koje motivišu igrače, „hendluju” novinare, poštuju protivnike i uvažavaju nadređene dovedeni su do savršenstva. Čest primer koji volim da spominjem jeste fudbalski tim Real Madrida iz 2003. godine, tim čuvenih „galaktikosa” sa najvećim zvezdama svetskog fudbala – Ronaldom (onim starim), Zidanom, Figom, Bekamom i ostalima. Rezultatski gledano, potpuno su podbacili, eliminisani su u četvrtfinalu Lige šampiona od Monaka, završili na četvrtom mestu španske La Lige, potpuni debakl. Sa druge strane, gledajući iz poslovne perspektive i s marketinškog stanovišta, napravili su pravi „bum” na tržištu. Kampanje za Pepsi i Adidas bile su pravi hit, podigle prodajne rezultate sponzora kluba i donele neverovatne prihode svim stranama. Od prodaje dresova isplatili su plate igrača i obeštećenja. Turneje i prijateljski mečevi na teritoriji Azije i Severne Amerike otvorili su neka nova tržišta kako za Real Madrid tako i za popularizaciju fudbala na ovim kontinentima. Neki od tadašnjih igrača sada su vlasnici klubova u Americi sa izvorom neverovatne zarade. Tim izvanrednih individualaca nije dao željene sportske rezultate, ali je doneo ogromnu zaradu za više stejkholdera.
Odavno su zastareli principi „Ja sam šef i ja znam najbolje”, danas smo svi jedan tim
Na jednom od razvojnih treninga imali smo zadatak da kao grupa dođemo do konsenzusa u vezi s odgovorom na postavljeni zadatak. Sve grupe imale su isti zadatak – da se stave u ulogu fudbalskog trenera koji dolazi u klub sa lošim rezultatima u poslednjem periodu. Logično, jer ne bi menjali trenera da su rezultati dobri. Moj tim su činili najambiciozniji članovi iz kolektiva, a na kraju smo kao grupa imali najlošiji rezultat. Odgovor je jednostavan – nismo mogli da se dogovorimo i usaglasimo. Svi smo smatrali da je naš odgovor najtačniji. Jedno od pitanja na koje naša grupa nije mogla da se složi bilo je ovo:
Kakav biste cilj postavili igračima do kraja sezone?
- Pobedićemo u svim utakmicama do kraja sezone;
- Pobedićemo u 50% mečeva do kraja sezone;
- Pobedićemo u narednoj utakmici.
Naši članovi tima nisu mogli da se slože da li odabrati prvu ili drugu opciju. Međutim, tačan odgovor bio je pod c. Ne možemo motivisati tim koji stalno gubi time što ćemo im dati cilj da pobede u svim utakmicama ili polovini narednih utakmica, već ćemo se najbolje pripremiti za narednog protivnika i dati sve od sebe da pobedimo u toj utakmici.
Zastupljeno je mišljenje da o ljudima i timovima u kompaniji vodi računa HR sektor; međutim, smatram da svaki menadžer koji ima tim ljudi mora adekvatno da razvija svoje ljude. Pod tim ne mislim na slanje ljudi na različite treninge i seminare, već da svakoj osobi pronađe pravu ulogu u timu u kojoj može najviše da doprinese, u kojoj će se i on osećati najprijatnije, da razume potrebe i motivaciju tih ljudi, da se postavi kao lider koji će zajedno sa njima isporučiti najbolje rezultate kompaniji, ne ugrožavajući njihov integritet i slobodu razmišljanja. Odavno su zastareli principi „Ja sam šef i ja znam najbolje”, danas smo svi jedan tim koji se oseća dobro u svojoj ulozi i koji je zadovoljan sobom.
Direktor jedne velike nemačke banke u razgovoru mi je spomenuo da zapošljava samo pametnije i vrednije od sebe, jer će mu na taj način pomoći da ostvari dobar rezultat. Najbolje ideje ne dolaze u kancelariji, dok smo zatrpani imejlovima i operativnim zadacima, već dok smo opušteni i vreme provodimo sa porodicom i prijateljima. Postoji legenda i priča se po gradu da još uvek postoje kompanije koje vrednuju zaposlene po vremenu provedenom na radnom mestu, te onaj koga nađu u kancelariji nakon 18 č. dobije nagradu. Balašević nas je još 90-ih upozoravao da „bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze”. Izgubićemo ljude i urušiti tim.
Analize pokazuju da SAD izgubi godišnje preko 900 milijardi dolara usled neadekvatnog rukovođenja kadrovima. Zato mislite o ljudima, ne samo kroz novčane benefite, već razmišljajte o tome da li su, možda, danas tužni jer ih je devojka ostavila, da li žure po decu u vrtić i zbog toga moraju da izađu ranije sa posla, da li im odgovara to što trenutno rade ili bi, možda, bili produktivniji u nekoj drugoj ulozi u timu…
„Uspeh nije u pobedama i porazima, već u tome da pomognemo ljudima da budu najbolja verzija sebe na terenu i van njega”, rekao je Ted Laso, u istoimenoj seriji, koja vraća veru u ljude i način poslovanja.
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: Andrea Ranković