Studija otkrila: Šta se dešava vašem mozgu kad idete sa sastanka na sastanak?

Ako ste se ikada osećali kao da uzastopni sastanci crpe vašu životnu energiju, niste sami. Mnogi se plaše prebukiranog radnog kalendara. Jedna studija govori u prilog tome da celodnevno sastančenje ne utiče dobro na produktivnost zaposlenih.

Gubljenje previše vremena na sastancima je ometanje koje sprečava 67 odsto profesionalaca da ostvare veći uticaj, prema istraživanju organizacionog konsultanta Korn Ferry iz 2019. na skoro 2.000 ljudi.

Ne samo da veliki broj sastanaka može da izazove osećaj anksioznosti, već postoje istraživanja koja pokazuju kako previše sastančenja i retko uzimanje pauza može da dovede do toga da naš mozak radi drugačije.

Mozak, studija (Pixabay)

Studija otkriva da nivo stresa raste

Istraživači iz Majkrosoft-ove laboratorije za ljudske faktore su 2021. godine zatražili od 14 ljudi da učestvuju u video pozivima dok nose opremu za elektroencefalogram, koja prati električnu aktivnost u njihovim mozgovima.

Jednog ponedeljka, nekim učesnicima su organizovana četiri polučasovna sastanka bez pauze, dok su drugi imali četiri polučasovna sastanka sa pauzom od 10 minuta između svakog za meditaciju, zatim, sledećeg ponedeljka, dve grupe su se zamenile.

Među onima koji nisu imali pauze, aktivnost beta talasa se povećavala u mozgu sa svakim uzastopnim sastankom, što ukazuje na povećan nivo stresa. U stvari, samo iščekivanje sledećeg poziva izazvalo je porast beta aktivnosti tokom prelaznog perioda između sastanaka, otkrili su istraživači.

Mozak, studija (Pixabay)

Nivoi mentalnog angažovanja

U međuvremenu, istraživači su takođe izmerili razliku u aktivnosti desnog i levog alfa talasa u frontalnim regionima mozga – poznatim kao frontalna alfa asimetrija – što može da ukaže na nivoe mentalnog angažovanja.

Učesnici koji su pravili pauze pokazali su pozitivnu frontalnu alfa asimetriju, što ukazuje na veću angažovanost tokom sastanaka, dok su oni bez pauze imali negativnu asimetriju, što ukazuje da su mentalno više povučeni.

„Nisam iznenađena što su se ljudi koji su pravili pauze između sastanaka osećali bolje. Ljudi koji prave pauze generalno se osećaju bolje. Svi mi pravimo pauze na ovaj ili onaj način, mnogo puta i nesvesno. Odabirom kada i kako da napravite pauzu, primetićete da se pauza dešava i ubiraćete plodove toga“, rekla je Laura Vanderkam, stručnjak za upravljanje vremenom i autorka knjige „Tranquility by Tuesday: 9 Ways to Calm the Haos and Make Time for What Matters“.

Posao, studija (Pexels)

Manje sastanaka, veća produktivnost

Jedno veliko upozorenje za Microsoft-ove nalaze, naravno, jeste da je veličina uzorka učesnika bila mala. Ali studija je u skladu sa velikim brojem drugih istraživanja koja sugerišu da preopterećenost sastancima stvara neproduktivne, nesrećne zaposlene koji osećaju da dnevni raspored upravlja njihovim životom.

U nedavnom istraživanju 76 kompanija, na primer, istraživači menadžmenta su otkrili da se produktivnost zaposlenih više nego udvostručila kada su sastanci smanjeni za 40 odsto.

„To je uglavnom zato što su se zaposleni osećali osnaženijim i autonomnijim. Umesto da raspored bude šef, oni su posedovali svoje liste obaveza i sebe smatrali odgovornim, što je posledično povećalo njihovo zadovoljstvo za 52 odsto“, napisali su istraživači u martu za Harvard Business Review.

Posao (Pixabay)

Maksimalno iskoristite pauze

Ako tražite načine da svoje pauze učinite efektnijima, pokušajte da se oduprete skrolovanju na društvenim mrežama ili čitanju e-pošte, naveli su stručnjaci.

„Mnogi ljudi proveravaju e-poštu između sastanaka i to im predstavlja pauzu, i ja to shvatam. Ali je još bolje da šaljete e-poštu u nekom trenutku u toku dana, ili to radite samo posle svakog drugog sastanka, i iskoristite te male delove vremena za nešto drugo što će vašem životu da da radost i smisao, na primer 10 – minuta hoda napolju“, rekla je Vanderkam.

Holistički zdravstveni trener i profesorka Rosi Akosta preporučili su tehniku opuštanja koja podrazumeva da udišete tri sekunde i izdišete šest, ponavljajući po potrebi.

„Treba da uradite samo tri do pet ciklusa pre nego što vaše telo počne da reaguje i oslobađa napetost. Većina nas mnogo sedi za kompjuterima. Dakle, ako sedite, možda iskoristite ovo vreme da stojite i istegnete se. Najbolji način za resetovanje je da isključite ometanja“, rekla je ona.

Posao, studija (Unsplash)

Kako da pauze funkcionišu?

Ako ste menadžer, pokušajte da svoje timove podesite za uspeh izbegavajući dane maratonskih sastanaka.

„Da bi pauze od 10 minuta funkcionisale, za organizacije je korisno da uspostave kulturu da sastanci počinju u, recimo, sat i završavaju 10-15 minuta ranije“, kazala je Vanderkam.

Čak i nekoliko minuta može da napravi veliku razliku u našim nivoima stresa i sposobnosti da se fokusiramo, piše Huff Post.

„Kada smo fokusirani na zadatak, skloni smo stvaranju napetosti u našem telu, prestajemo da dišemo i ostajemo u toj napetosti tokom dana. Ako smo u mogućnosti da napravimo kratke pauze da bismo malo disali ili čak samo opustili ramena, to vašem telu daje prostor koji mu je potreban da se oseća opušteno“, zaključila je Akosta.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash, Pexels, Pixabay