Štrajk radnika u BiH: Skuplja struja za privredu će GASITI fabrike i radna mesta
Desetine hiljada radnika u više stotina privrednih društava širom Federacije Bosne i Hercegovine obustavili su u petak rad na pola sata, u okviru štrajka upozorenja koji je organizovalo Udruženje poslodavaca FBIH.
Štrajk je organizovan povodom ugovora o snabdevanju električnom energijom koje su preduzeća dobila od elektroprivreda u FBiH, a prema kojima se cena struje za privredu povećava za 150 procenata, a za neke kompanije i do 350 odsto.
„Štrajk upozorenja je opomena i apel Vladi FBIH da hitno preduzme mere i donese odluku kojom se povećanje cena električne energije za privredu ograničava na maksimalno 20 posto“, izjavio je Adnan Smailbegović, predsednik Udruženja poslodavaca FBiH.
Takvu odluku, dodao je, može da donese samo Vlada FBiH. „Mi smo već pozvali naše članice da ne potpisuju ugovore o nabavci električne energije koje su dobili od elektroprivreda, tako da se lako može desiti da elektroprivrede dočekaju novu godinu bez potpisanih ugovora“, rekao je on.
Kompanija Arselor Mital Zenica je dobila ponudu od Elektroprivrede BiH za cenu struje u 2022. godini koja je za 125 posto viša u odnosu na trenutnu.
Nikhil Mehta, direktor Arselor Mitala, navodi da je ta kompanija najveći potrošač električne energije u BiH, sa potrošnjom od 520.000 MW na godišnjem nivou, te da bi ovo povećanje proizvelo dodatni trošak u poslovanju od 70 miliona KM (35,8 miliona evra), zbog čega poslovanje jednostavno ne bi bilo održivo.
„To bi dovelo do zaustavljanja rada fabrike na duži vremenski period, što bi imalo dugoročne posledice za 2.300 radnih mesta u Arselor Mitalu Zenica, kao i za najmanje 10.000 radnih mesta u drugim firmama koje svoje poslovanje u velikoj meri zasnivaju na saradnji sa Arselorom“, upozorio je on.
Direktori drugih velikih preduzeća u BiH koja su učestvovale u štrajku upozorenja, poput Željezare Ilijaš, Pobjede iz Tešnja, fabrike 5G TMT iz Travnika, takođe su poručili da su protesti poslednji signal odgovornima da shvate trenutnu situaciju u kojoj se nalaze kompanije koje državi donose dobit.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
