Šta vrsta muzike koju volimo govori o našoj ličnosti?
Veza između vrsta muzike koju volimo i ličnosti još nije dovoljno istražena, ali postoje neka istraživanja koja pokazuju da oni ipak jesu povezani u nekoj meri.
Naime, jedno istraživanje obuhvatilo je više od 36.000 ispitanika širom sveta koji su dobili zadatak da ocene 104 muzička stila, a takođe su popunjavali i pitanja u vezi sa velikih pet crta ličnosti i svojom omiljenom muzikom.
Rezultati su pokazali da su ličnosti i muzički ukusi povezani, ali da tu postoje i drugi faktori.
Ovo su neki od zaključaka istraživanja:
Pop muziku vole ekstrovertni, iskreni i konvencionalni ljudi. Iako su oni vredni i imaju visoko samopouzdanje, pokazalo se da nisu toliko kreativni i opušteni kao ljubitelji drugih žanrova, prenose detalje ove analize strani portali.
Rep i hip hop muziku slušaju ljudi koji takođe imaju visoko samopouzdanje, a koji su prilično otvoreni, uprkos stereotipu da su ljubitelji ove muzike agresivni, takva veza nije pronađena.
Ljudi koji slušaju kantri muziku uglavnom su vredni, druželjubivi i konzervativni. Iako su teme često povezane sa slomljenim srcem, ljudi koji slušaju kantri su uglavnom emotivno stabilni.
Iako rok i hevi metal muzika imaju veze sa besom i agresijom, fanovi ovih žanrova su nežni, kreativni i introvertni, pokazalo je istraživanje. Takođe imaju nisko samopouzdanje.
Fanovi indi žanra su introvertni, pametni i kreativni, ali manje vredni i nežniji od fanova drugih žanrova. Karakterišu ih i pasivnost, anksioznost i nisko samopouzdanje.
Dens muziku vole oni koji su uglavnom druželjubivi, asertivni i otvoreni za nova iskustva, ali i manje nežni od ostalih.
Ljubitelji klasične muzike pokazali su se kao donekle introvertni, ali zadovoljni sami sobom. Pokazalo se da u sebi imaju kreativnosti i puno samopouzdanja.
Džez, bluz i soul muziku slušaju ekstrovertni ljudi, kojima ne manjka samopouzdanja, a oni su takođe i veoma kreativni, inteligentni i zadovoljni svojim životom.
Šta još muzika koju volimo govori o nama?
Muzika u kojoj uživamo, kako stručnjaci kažu, može biti povezan sa načinom na koji naš mozak obrađuje informacije. Istraživači sugerišu da ljudi imaju dva načina da reaguju na svet: na osnovu društvenih znakova (empatija) i na osnovu unapred postavljenih koncepcija o tome kako ljudi misle da treba da reaguju (sistemizacija).
Oni koji saosećaju verovatno će uživati u blagoj, ali emocionalno bogatoj savremenoj muzici koja se kreće od indi roka preko kantri i folka.
Mnogi imaju karijere u umetnosti ili pomoćnim profesijama, a više su voleli tihu muziku koja izaziva snažne emocionalne reakcije.
Muzika je važan način izražavanja identiteta. Jedna studija dalje sugeriše druge ključne psihološke funkcije:
- Poboljšanje performansi
- Podsticanje radoznalosti i mašte
- Pojačavanje određenih raspoloženja ili emocija
Studija je pokazala da pol, starost, društvena klasa i kulturno poreklo takođe igraju važnu ulogu u muzičkom ukusu.
Sledeći put kada budete sastavljali listu pesama za putovanje na posao ili vežbanje, razmislite o tome kako bi se vaša ličnost mogla odraziti na vaše izbore pesama.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
