Srbiji sve više potrebni radnici: Zašto se firme odlučuju da uvoze radnu snagu
Uvoz radne snage je sve češća pojava u Srbiji. Poslodavci se suočavaju sa nedostatkom zaposlenih, a kada su im potrebni radnici okreću se agencijama koje sve više ulaze u proces zapošljavanja stranaca u našoj zemlji.
Na gradilištima Srbije, u fabrikama, ali i na našim vratima sve češće ćemo sresti radnika iz neke azijske ili zemlje iz okruženja. Bilo da su majstori, tesari ili dostavljači hrane, stranci u našu zemlju dolaze zbog bolje plate i uslova rada.
Poslodavci se najčešće odlučuju za zapošljavanje radnika iz inostranstva zbog plate koju im isplaćuju i kako naši sagovornici tvrde „pouzdanosti“.
Radnici iz Nepala, Šri Lanke, Kirgistana
Iz agencije „Novotek“ koja se bavi povezivanjem ponude i tražnje, kako na domaćem tako i na stranom tržištu, kažu da se uvozom radne snage bave već neko vreme.
Njen direktor Bojan Tanasković za BIZLife portal navodi da radnike najčešće dovode iz Indije, Nepala, Bangladeša. Te da su tu radnici i iz postsovjetskih država Uzbekistana, Kazahstana, Kirgistana i drugih.
„Oni najčešće dolaze kako bi obavljali neke manualne i fizičke poslove, dakle u fabrikama i na gradilištima. Dosta se traže i majstori, tesari. Dolaze i visoko kvalifikovani radnici, za IT“, kaže Tanasković.
Prema njegovim rečima i domaće, ali i strane kompanije koje posluju u Srbiji se odlučuju za uvoz radne snage. Dodaje da pored stranih radnika iz dalekih zemalja dolaze i radnici iz okruženja, Severne Makedonije, Bugarske i Albanije.
Pored Beograda, gde ih ima najviše, strani radnici odlaze i u manja mesta u Srbiji, gde god su kompanijama potrebni. „Ima dosta sezonskih radnika na Zlatiboru, koji rade u ugostiteljstvu i građevinarstvu“.
Strani radnici pouzdaniji od domaćih?
Tanasković nastavlja i o razlozima zbog kojih se poslodavci u Srbiji odlučuju baš za strane radnike, navodeći da su oni pouzdaniji od domaćih.
„Kada su firmi potrebni radnici iz inostranstva, to je najčešće jer su oni ‘sigurna radna snaga’, u smislu da će na određenom projektu ostati dok se posao ne završi. Naš čovek će poći trbuhom za kruhom. Otići će tamo gde su bolji uslovi, često i u inostranstvo“, objašnjava on.
Tanasković napominje da su domaći radnici ipak kvalitetnji u obavljanju posla. „Ima i onih iz inostranstva koji su dobri u određenim oblastima. Tačno se zna iz koje zemlje dolaze najbolji tesari ili građevinarci, tu nema neke velike dileme“.
Tanasković dodaje da firma koja ih zapošljava, radnicima obezbeđuje smeštaj, hranu i ono što im je potrebno.
Jeftina radna snaga
Kako zbog toga što su sigurni da će ostati dok se „posao ne završi“, poslodavci se sve češće odlučuju za uvoz radne snage i zbog cene koju za to plaćaju.
Iz beogradske agencije za zapošljavanje MG Group koja je u procesu dobijanja dozvola za dovođenje radnika u Srbiju, navode da su se na taj korak odlučili zbog sve veće tražnje iz Srbije.
„Radnici iz Indije ili neke druge azijske zemlje tamo imaju male plate, ovde rade za mnogostruko veće. Poslodavcima je dobro, jer našeg čoveka moraju da plate mnogo više. Naročito ukoliko se rade o dobrim majstorima“, ističu iz MG Group.
Potrebni radnici za obične zanatske poslove
Upravo nedostatak kadrova jedan je od faktora koji utiče loše na razvoj firmi. Dolazak stranih kompanija i opstanak domaćih malih i srednjih preduzeća, rekao je za BIZLife portal Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
On ukazuje da su u mnogim sektorima naročito u građevinarstvu prinuđeni da uvoze radnu snagu. Na ovakve probleme sa kadrovima kako objašnjava posebno utiče negativan prirodni priraštaj. Takođe i to što je u zemljama zapadne Evrope povećana potreba za uvozom kadrova za gotovo sve moguće pozicije.
“U zemljama EU takođe postoji potreba za radnom snagom ali su sada restrktivniji i počeli su da uvoze radnu snagu sa Balkana, a manje iz azijskih zemalja jer se ljudi sa ovih naših prostora bolje uklapaju i prilagođavaju, kulturološke razlike su manje. Azijati sada dolaze na Balkan” naveo je Rajić.
Privrednici iz Aranđelovca nedavno su najavili da bi zbog nedostatka radne snage mogli da dovode radnike iz Nepala, Šri Lanke i Indije. Sve zbog nedovoljnog broja radnika koji zadovoljavaju potrebe poslodavaca. Te nepovoljne strukture onih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
“Ne možemo da budemo isključivi i ne možemo da budemo zatvoreni. Postoje neke stvari koje će biti malo diskutabilne, a to je da će biti mnogo radne snage koja će se uvoziti iz raznih zemalja. Nije dobro da imamo na birou negde oko 3.500 nezaposlenih. Ali struktura je takva da mladih starosti do 30 godina starosti imamo samo 100, 200 muškaraca i negde oko 200, 300 žena, što je jako mali broj”, istakao je nedavno Bojan Radović predsednik opštine Aranđelovac, a preneli su mediji.
Često nehumani uslovi rada
Tokom prthodnog perioda oči javnosti bile su često uprte u kompanije koje u nehumanim uslovima izrabnjuju radnike iz inostranstva.
Za godinu i po dana u Srbiji nizali su se protesti nezadovoljnih radnika – iz Indije u Kraljevu, Kine u Boru, Vijetnama u Zrenjaninu, Turske u Beogradu na vodi. Indijci ostavljeni bez zarada štrajkovali su nekoliko puta prošle godine. Kinezi u Ziđinu, koji je kupio bivši RTB Bor, digli su glas zbog loših uslova i to „protiv svojih“.
Najdramatičniji primer su vijetnamski radnici, njih nekoliko stotina koji su u nehumanim uslovima mesecima gradili kinesku fabriku guma Linglong u Zrenjaninu.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/AP/Pixabay
