Sigurni glasači

Piše: Milenko Vasović

NAPOMENA: Tekst je objavljen 15.12.1999. u dnevnom listu „Danas“, a koliko je aktuelan i u današnje vreme zaključite sami 

Tamo nekakvom Čileancu nisu dozvolili da izađe na izbore. Zato što je umro. Nisam pojma im’o da u Čileu mrtvi ne glasaju. To direktno ugrožava njihova prava. Nema boljih birača od mrtvih birača, njihov glas je pouzdan. Niko od njih bolje ne zna kako je u zemlji. Njima je najviše do zemlje i stalo.

Groblja su legla patriota. Među mrtvima nema izdajnika, živi su nepouzdani. I sumnjivi. Živi hoće da im vlast polaže račune. Mrtvi znaju da je materijalno dobro prolazno. Oni se ne izjašnjavaju za vlast i opoziciju, nego za „ovo“ ili „ono“. I uvek glasaju za „ovo“. „Ovo“ ih je do smrti i dovelo.

Zato se živi birači pred izbore umrtvljuju, da ne bi pogrešno zaokružili. Mrtvi lako dokažu svoj identitet, živima je to teško: svedoci, dokumenta, otisci prstiju. Upokojenom biraču samo ne smeš obećati da će ponovo oživeti, ta pomisao ga užasava. Lenčuge, boje se kakavog posla, redova i nestašica.

Što je vlast demokratičnija i plemenitija to je više mrtvih na biralištima. Tako se izborne liste ažuriraju, skineš dva-tri živa ubaciš pet-šest mrtvih i eto pobede. Predlažem da se mrtvima ubuduće omogući i da budu birani. To bi zaustavilo odlazak najboljih kadrova. Izborni slogani bili bi jednostavni i svima razumljivi: „Naš kandidat je mnogima pomogao da umru“, „S nama je laka zemlja“, „Vaš kandidat još nije ni umro, a vidi našeg“… Ovde moram da stanem. Ako nastavim moglo bi da me stave na listu.

Izvor: BIZLife