SDF2024: Održiva proizvodnja i potrošnja – ključ ka zelenoj tranziciji
Na nedavno održanoj Konferenciji o održivom razvoju u Beogradu, stručnjaci iz različitih oblasti okupili su se kako bi razgovarali o ključnim strategijama za unapređenje održivosti u proizvodnji i potrošnji.
Ova tema postaje sve relevantnija u kontekstu ubrzanih klimatskih promena, rastuće populacije i potrebe za smanjenjem negativnog uticaja na životnu sredinu.
Ključna tema: Cirkularna ekonomija i regenerativna poljoprivreda
Panelisti su se složili da su cirkularna ekonomija i regenerativna poljoprivreda dve ključne strategije koje mogu doprineti globalnom odgovoru na klimatske izazove. Fokus diskusije na panelu kojim je moderirala Tamara Bullock, direktorka za koorporativne poslove za Evropu i Ameriku kompanije Tetra Pak, bio je na tome kako ove prakse mogu omogućiti održivu budućnost.
Jorge Laguna Celis, direktor mreže One Planet Network (UNEP), istakao je važnost primene cirkularnog pristupa u svim fazama lanca vrednosti, od proizvodnje do potrošnje. „Na globalnom nivou, trećina proizvedene hrane završava kao otpad. Da bismo ovo promenili, potrebna nam je transformacija čitavog sistema,” rekao je Celis, dodajući da je nužno raditi na podizanju svesti potrošača i unapređenju infrastrukture.
Tijana Koprivica i Ivanka Stojnić
Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga, podelila je konkretne primere kako Delta Holding primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. „Na našim poljima primenjujemo setvene rotacije, pokrovne useve i druge metode koje čuvaju plodnost zemljišta i smanjuju potrebu za veštačkim đubrivima,“ naglasila je ona.
Ivanka Stojnić, menadžerka održivosti za jugoistočnu Evropu u kompaniji Nestlé, istakla je ulogu regenerativne poljoprivrede u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. „Poljoprivreda čini čak 24% globalnih emisija. Naša rešenja, poput upotrebe preciznih tehnologija kao što su dronovi, omogućavaju značajnu uštedu resursa i smanjenje emisija,“ rekla je Stojnićeva.
Izazovi i mogućnosti
Jedan od glavnih izazova je prevazilaženje finansijskih i regulatornih prepreka. Paul Lohmann, istraživač sa Univerziteta u Kembridžu, osvrnuo se na neophodnost političkih podsticaja koji bi olakšali implementaciju održivih praksi. „Potrebni su nam stimulansi za preduzeća i potrošače kako bismo postigli zajedničke ciljeve održivosti,“ naglasio je on.
S druge strane, panelisti su se složili da zelena tranzicija zahteva značajne investicije, ali da su dugoročne koristi daleko veće. „Trošak neulaganja u održivost sada je mnogo veći nego investiranje u održive prakse,“ upozorila je Stojnićeva.
Konkretni primeri iz Srbije
U Srbiji su ostvareni značajni pomaci ka održivosti. Nestlé je pokrenuo program regenerativne poljoprivrede na 6.000 hektara sa lokalnim proizvođačima, dok Delta Holding koristi solarne panele i reciklira otpad za proizvodnju biogasa. „Ovi primeri pokazuju kako lokalne inicijative mogu doprineti globalnim ciljevima,“ rekla je Koprivica.
Nestlé je uložio gotovo milion evra u ove programe u Srbiji, a rezultati su impresivni: emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjene su za 60% po hektaru kod suncokreta, zahvaljujući primeni tehnologija poput dronova. Ove tehnologije omogućavaju precizno doziranje pesticida i đubriva, čime se smanjuje njihov negativan uticaj na životnu sredinu.
Slične napore ulaže i Delta Holding, koji je implementirao preciznu poljoprivredu i obnovljive izvore energije u svoje procese. Na primer, Delta koristi solarne panele za proizvodnju 30% energije potrebne za njihove operacije, dok se kišnica koristi kao tehnička voda za čišćenje i navodnjavanje.
Tamara Bullock i Paul Lohmann
Uloga tehnologije u održivosti
Panelisti su naglasili ključnu ulogu inovacija i tehnologije u postizanju ciljeva održivosti. Precizna poljoprivreda, dronovi i digitalne platforme omogućavaju efikasniju upotrebu resursa. „Pametni traktori i senzori omogućavaju navodnjavanje biljaka samo kada je to potrebno, što značajno smanjuje potrošnju vode,“ istakla je Koprivica.
Inovativna rešenja nisu ograničena samo na poljoprivredu. Mladi preduzetnici u Srbiji razvijaju proizvode koji promovišu cirkularnu ekonomiju, poput ekoloških panela za izolaciju napravljenih od otpadne ambalaže. Jedan od ovih primera je korišćenje Nestlé-ove ambalaže za pravljenje izolacionih panela, koji su postali popularni zbog svoje efikasnosti.
Potreba za promenom politika
Učesnici panela istakli su da regulatorni okvir često ne podstiče održive prakse. U Srbiji, kompanije koje recikliraju otpad i dalje plaćaju visoke naknade za odlaganje otpada, što demotiviše male i srednje preduzetnike. „Promene u politici i regulativi su ključne za podsticanje održivosti,“ naglasila je Stojnićeva.
Primeri iz drugih zemalja, poput Francuske, gde zakoni podstiču redistribuciju hrane pred istekom roka trajanja, mogu poslužiti kao model. U Južnoj Koreji, zakon koji obavezuje domaćinstva da plaćaju prema količini bačenog organskog otpada pokazao se kao uspešan u smanjenju rasipanja hrane.
Jorge Laguna Celis
Hitnost akcije
Panel je završen apelom na hitnu akciju. Jorge Laguna Celis istakao je da, iako još uvek postoji prozor mogućnosti za sprečavanje najgorih posledica klimatskih promena, vreme ističe. „Moramo promeniti način na koji razmišljamo i delujemo, od lokalnih zajednica do globalnih politika,“ rekao je on.
Svi učesnici panela su se složili da promene počinju od pojedinca. „Sve počinje u našim frižiderima. Smanjenje rasipanja hrane je prvi korak ka održivijoj budućnosti,“ zaključio je Celis.
