Saradnja sa privredom – šansa za studente Ekonomskog fakulteta

Koordinator u Centru za saradnju sa privredom i doktorand na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Nenad Stajić intezivno radi na mnogim projektima koje su značajni za uvezivanje privrede i studenata.

• Ekonomski fakultet u Beogradu godinama unazad radi na inovativnom pristupu, u saradnji sa privredom. Koje elemente saradnje primenjujete i na kojim projektima intenzivno radite?

Ekonomski fakultet je obrazovna institucija koja, pored liderske pozicije u visokom obrazovanju mladih iz oblasti ekonomije, poslovnog upravljanja i statistike, svoj fokus dodatno stavlja na bliske i diferencirane pristupe u saradnji sa privredom. Iskorak ka većem stepenu inteziviranja saradnje proširio se 2016. godine kad je osnovan Centar za saradnju sa privredom kao jedinica koja je na inovativan i posvećen način gajila dugoročno kvalitetne odnose sa privrednim subjektima u Srbiji, ali i van zemlje.

Naša baza saradnje sa privredom ogleda se u međusobno korisnim relacijama u pogledu obezbeđivanja kvalitetnih pozicija za praksu i poslove, kao i u obezbeđivanju redovnih i projektnih aktivnosti koje utiču na pripremu i razvoj profesionalnih veština naših studenata. Strateški gledano, razvili smo interne kapacitete koji primarno rade na uspostavljanju i održavanju saradnje sa kompanijama, na sprovođenju ugovorenih operativnih aktivnosti i projekata sa privredom, na pružanju dobrih marketing praksi i održavanju odnosa sa našim diplomiranim studentima.

• Kako iz godine u godinu razvijate model povezivanja privrede i fakulteta, na koji način pratite novine u poslovanju i kako ih usklađujete?

Naša komunikacija, koja često broji i više od 50 jedinstvenih kontakata sa partnerima iz privrede na mesečnom nivou, omogućava nam da budemo na izvoru svih informacija u pogledu trendova koji sa sobom nose privredni tokovi sa jedne strane i generacijskih promena u stavovima studenata sa druge strane. Na taj način, već kvartalnim ili polugodišnjim analizama koje sprovodimo, razvijamo i unapređujemo „model saradnje“ sa privredom. Pored opštih analiza koje sprovodimo sa relevantnim stejkholderima, poput anketiranja poslodavaca, komunikacije sa organizacijama koje se bave razvojem profesionalnih veština mladih, razmene informacija sa obrazovnim, vladinim i nevladinim sektorom, ipak najbolji model praćenja promena u domenu kojim se bavimo jeste svakako primarno istraživanje kroz tet-a-tet razgovore sa najrelevantnijim pojedincima iz privrede i sektora obrazovanja. Na ovaj način „iz prve ruke“ saznajemo za trendove, zahteve i potrebe koje treba implementirati na fakultetu kako bi naši studenti bili još pripremljeniji na tržištu rada.

• Da li studenti mogu da isprate inovativni model koji primenjujete pri povezivanju sa privredom?

Da, naravno. Pohvalio bih posebno studente Z generacije (rođeni od 1998. godine i mlađi), koji su s pravom, ili bez prava, proglašeni kao generacija koja nije suviše proaktivna i koja se razlikuje od „milenijalaca“ ili „boomera“ u pogledu kreiranih očekivanja ka ponudi i karakteristikama ulaznih pozicija u privredi. Naš model podrazumeva brzu komunikaciju sa privredom, održavanje velikog broja redovnih aktivnosti tokom zimskih i letnjih semestara (gostujuća predavanja, zoom webinari, karijerno – profesionalne radionice, fokus grupe, razvijanje mekih veština kroz različite radionice) i projekata koji su osmišljeni da razviju poslovne veštine kod studenata (Case study club, Ekof business lab, Startup Centar itd). Mogu  pouzdano da kažem da se koleginice i kolege rado odazovu na sve inicijative u okviru navedenih aktivnosti. Iskoristio bih priliku i da istaknem program ,“Prvi i pravi posao“, gde sa novoupisanim studentima Dekan fakulteta potpisuje Ugovor kojim se garantuje da će im Centar za saradnju sa privredom obezbediti ponudu za praksu/posao iz oblasti interesovanja, ili završenog smera studija ukoliko ostvare uslov da diplomiraju sa određenim prosekom u precizno definisanom i redovnom roku studiranja. To je inicijativa koja nailazi na veliku pohvalu, a mi možemo reći da svake godine, na taj način, oko 100 studenata dobija priliku za svoje prvo radno iskustvo.

• Da li studenti završnih godina ispunjavanju uslove i potrebe privrede?

Fakultet napreduje iz godine u godinu u pogledu osavremenjivanja nastavnog plana i programa, kao i u pogledu inteziteta saradnje sa privredom. Novi smerovi koje smo uveli na osnovnim i master studijama (Poslovna analiza i konsalting, Ekonomija i finansije ili Taxation koji sprovodimo u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu) koji su prožeti multidisciplinarnim predmetima predstavljaju primer našeg zalaganja da bolje formiramo studente u pogledu zahteva sa tržišta sa jedne strane i formalnog obrazovanja sa druge strane. Takođe, fakultet je uveo i obavezne kurseve Microsoft Excel programa. Studenti na pojedinim modulima mogu da nauče i o SPSS-u, SQL-u, SAP-u, čak i o Python-u, a ove godine su partneri i profesori fakulteta sproveli i program letnje škole za CRM platformu – Salesforce.

Kroz programe „mekih veština“ koje sprovodi Centar, aktivno radimo i na prezentacionim veštinama, pregovaranju, razvoju socijalne inteligencije, upravljanju vremenom, upravljanju stresom, poslovnoj korespodenciji i slično. Ovo su sve primeri rada sa studentima na kreiranju njihove profesionalne ličnosti. Sa sigurnošću tvrdim da koleginice i kolege završnih godina, koji redovno uče i usvajaju znanja, ali i posvete vreme u razvoju ovih veština ispunjavaju sve uslove i potrebe privrede.

• Šta je trenutno najveći zahtev od strane privrede prema svršenim studentima koji treba da se zaposle, ali i na praksi koju imaju tokom studiranja?

Zaključak koji smo izveli u ovom pogledu, tokom godina rada Centra za saradnju sa privredom, jeste da poslodavci uvek traže motivisanost, posvećenost i definisan stepen znanja.

Ovo nabrajanje bih gledao i hijerarihijski, jer je upravo ponder zahteva prema studentu koji želi prvo radno iskustvo izražen ovim redosledom. Motivisanost za poziciju koju apliciraju i za kompaniju kod koje apliciraju je ključno. Bez toga, menadžeri ljudskih resursa neće dati priliku za dublju selekciju. Posvećenost zadacima tokom selekcije i kasnije ukoliko se dobije prilika za rad je drugi važan faktor. Treći faktor, koji je u početnoj fazi (faza apliciranja za posao i nekoliko prvih radnih nedelja) manje zastupljen, ali koji je suštinski potreban i na njega se naslanja dalji razvoj i napredovanje kroz kompaniju, je stepen nivoa znanja. Mogućnost, nivo i obim apsorpcije znanja, kao i nivo razvoja socijalne inteligencije predstavljaju današnji fundament za razvoj profesionalne ličnosti.

• Možete li nam ukratko predstavite Centar za saradnju sa privredom i njegove zadatke?

Centar za saradnju sa privredom, kao organizaciona jedinica Ekonomskog fakulteta, ima za cilj uspostavljanje i razvijanje saradnje sa najuspešnijim privrednim subjektima i institucijama koje posluju u Republici Srbiji. Osnovni zadatak Centra je da našim studentima omogući što više prilika za praktični rad tokom studija i poveća šansu za nalaženje željenog posla. Pored toga, Centar za saradnju sa privredom bavi se marketingom i odnosima s javnošću, kao i karijernim vođenjem i savetovanjem studenata. Na čelu Centra je prodekan za nastavu i saradnju sa privredom, prof. dr Dragan Lončar, a tim Centra se sastoji od tri tima Tim za odnose sa kompanijama, Tim za karijerno vođenje i savetovanje i projekte i Tim za marketing i odnose sa javnošću koji ima svoje koordinatore (tim lidere), saradnike i studente volontere. Naš sveobuhvatni cilj je da praktično znanje i iskustvo transferišemo iz privrede ka daljem profesionalnom razvoju naših studenata, a istovremeno da u zajedničkom interesu za Fakultet i za kompanije stvorimo uspešne mlade ljude, koji razumeju poslovne probleme i poseduju potrebne veštine i znanje za njihovo rešavanje. Upravo zbog toga, fokus saradnje sa privredom je povezivanje studenata i stručnjaka iz različitih oblasti tokom celokupnog studiranja.

• Na koje  rezultate Centra ste najponosniji?

Iako smatram da je nezahvalno da se vodimo floskulom „hvalite me moja usta“ napomenuću nekoliko rezultata koje svakako treba istaći. Od osnivanja Centra za saradnju sa privredom izvojio bih potpisan Memorandum o saradnji sa više od 570 kompanija, potpisan Memorandum o saradnji sa 6 gradskih uprava u Repbulici Srbiji, obezbeđeno više od 3.500 praksi formalno potpisanih sa kompanijama, realizacija dva ciklusa projekta „Prvi i pravi“, realizovano više od 140 gostujućih predavanja na fakultetu, sprovedeno više od 60 terenskih poseta kompanijama, više od 60 panel diskusija i radionica, pokrenuti projekti Startup Centar (preduzetnički inkubator za studente koji je prošlo više od 30 studentskih timova), Ekof business lab, inkorporiran ERASMUS projekat ,,Kreativni Centar”, pokrenut podcast Ekof&SAM u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera, pokroviteljstvo Centra nad osnivanjem Ekof održivog kluba, sprovedene 3 velike CSR aktivnosti sa kompanijama u pogledu opremanja fakulteta i podizanja studentskog standarda, godišnje sprovođenje Upisne kampanje, redovna saradnja sa srednjim školama, donacija knjiga i računara i još mnogo značajnih aktivnosti za studente koje smo organizovali od ppočetka rada. Suštinski ponos predstavlja prepoznavanje Centra za saradnju sa privredom i od strane studenata i od strane privrede kao pouzdane jedinice koja svoju ulogu obavlja na visoko profesionalan način.

• Pošto imate višegodišnju saradnju sa mnogim kompanima, koje bi tradicionalne aktivnosti sa privredom izvojili?

Ukoliko posmatramo operativne aktivnosti koje kompanije sprovode na fakultetima, svakako bih izdvojio panele i radionice koje studenti i dalje smatraju interesantnim i značajnim. Paneli privlače pažnju, jer se na jednom mestu okupi 4-8 eksperata iz različitih kompanija koji govore na zajedničku temu i razmenjuju mišljenja. Za razliku od gostujućih predavanja (ex catedra) koja će u narednom periodu biti u potpunosti digitalizovana kako bi se ipak održao neki format i tih predavanja, paneli drže nivo zainteresovanosti kod studenata. Radionice su drugi segment tradicionalnih aktivnosti koje uvek preporučujemo, jer tokom sprovođenja radionica studenti iz prve ruke dobijaju konkretna znanja i rešavajući zadatke na kraju radionice dobijaju izlazni rezultat odnosno opipljiv koji ih motiviše za dalji rad.

• Koliki je značaj saradnje privrede i fakulteta u oblasti employer brandinga?

Employer branding je oblast koja je proteklih nekoliko godina dobila značajan zamah u privredi. Kompanije koje u svom HR odeljenju imaju formiranu osobu ili jedinicu za Employer branding su kompanije koje privlače najbolje talente, to mogu da tvrdim iz višegodišnjeg iskustva koje imam u saradnji sa privredom.

Pojedini privredni subjekti i dalje smatraju da je dovoljno da pošalju oglas, traže preporuku i slično, ali to su sve ad hoc aktivnosti koje studenti prepoznaju i s obzirom na takvu postavku, formiraju mišljenje o kompaniji.

Kompanije koje razvijaju programe praksi ili talent programe su proaktivne kompanije koje upravo kroz te programe privlače i dobijaju najbolje talente. Primetili smo i značajan broj kompanija koje angažuju agencije ili autsors kompanije koje sprovode aktivnosti employer brandinga u njihovo ime i tu inicijativu takođe pozdravljam. Uloga fakulteta je da obezbedi svakoj kompaniji mogućnost da sprovede svoju employer branding strategiju i da proaktivno pomogne pri promovisanju programa koji proizilaze iz tih strategija. Dvostrani benefiti takve saradnje su uvek prisutni.

• Na fakultetu imate Savet poslodavaca. Koja je njihova uloga?

Savet poslodavaca je savetodavno telo koje Fakultetu na sistemski način pruža informacije o savremenim trendovima i potrebama na tržištu rada i pomaže u kontinuiranom unapređenju nastavnih i vannastavnih sadržaja, u cilju usklađivanja kompetencija naših diplomaca sa zahtevima modernog tržišta. To telo je sastavljeno od 9 članova koji predstavljaju zaista renomirana imena iz sveta privrede poput g. Zorana Petrovića iz Raiffeisen banke, g.Branka Milutinovića iz Nordeusa, g. Nene Stojiljković iz IFC-a, g. Zorane Mihajlović (našeg alumniste) iz Vlade Srbije, g. Igora Lončarevića iz KPMG-a itd. Snaga ovog tela je zaista izuzetna, jer podrška koju dobijamo u pogledu kreiranja ,,baze znanja” koja je strukturana na njihovim poslovnim iskustvima je od nemerljivog značaja.

• Poznato je da gradite vrlo kvalitetne odnose u saradnji sa privredom u okviru projekata: Ekof business lab, Startup Centar, Case study club, Alumni klub, Custom made CSR aktivnosti sa kompanijama, Ekof Sustainable club. Koliko su se ove aktivnosti pokazale kao delotvorne za studente, ali iza kompanije?

Sve navedene aktivnosti su proizašle iz inoviranja procesa saradnje sa privredom, sem Alumni kluba koji je već prisutan kao tekovina fakulteta, ali je u saradnji sa profesorom Goranom Petkovićem ponovo ,,oživljen” i sprovodi redovne aktivnosti. Kreiranjem ovih projekata i uključivanjem partnera iz privrede kao ko-domaćina na projektu ostvario se sinergetski efekat u pogledu kvaliteta projekta i predviđenih ishoda. Kompanije su prepoznale značaj ovakvih projekata kroz suštinski doprinos studentima u pogledu jednostranog transfera znanja sa jedne strane, ali i aktivnostima vezanim za employer branding i privlačenje talenata sa druge strane. Ovim putem se zahvaljujem kompanijama Coca Cola, EY, JTI, MVP Workshop, Nestle i svim ostalim kompanijama koje strateški učestvuju u razvoju ovakvih projekata. Studenti su prihvatili ove inicijative zaista odlično.

Do sada je više od 150 studenata prošlo program Stratup Centra, više od 60 studenata je prošlo program Ekof business lab-a, više od 300 studenata je učestvovalo na zajedničkim CSR aktivnostima, a studenti Case study kluba iz dana u dan ostvaruju značajne rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Ovi programi se razlikuju od tradicionalnih programa saradnje sa privredom, jer su kreirani po principu „custom made“ koncepta koji je baziran na potrebama i zahtevima sa tržišta. Zamolio bih svaku kompaniju koja želi da sazna više o ovim projektima da poseti sajt fakulteta i vidi koje su mogućnosti za saradnju, jer smatram da jedan pasus nije dovoljan da predstavimo sve benefite ovih projekata.

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva/ Ekonomski fakultet u Beogradu