Rodni jaz u platama: Samo jedna evropska zemlja plaća žene više nego muškarce
Rodni jaz u platama je mnogo više od jednake plate za jednak rad. Žene u Evropi suočavaju se sa velikim nejednakostima u pristupu radu, napredovanju i nagradama.
Rodni jaz u platama i dalje je veoma prisutan u Evropi. Nekoliko pokazatelja ukazuje na nejednakost između žena i muškaraca u mnogim oblastima, ali ekonomski život je jedna od ključnih oblasti koja najviše pogađa žene.
Uprkos određenim poboljšanjima u Evropi, žene i dalje trpe zbog rodnih razlika kada su u pitanju plate, učešće u radnoj snazi, zapošljavanje i hijerarhijske pozicije na radnom mestu.
Koliko manje žene zarađuju u odnosu na muškarce?
O rodnoj nejednakost u platama se sve više diskutuje poslednjih godina. Neprilagođeni rodni jaz u platama je značajan pokazatelj koji prikazuje razliku između prosečnih bruto satnica muškaraca i žena, izraženu kao procenat prosečne bruto satnice muškaraca.
Novac (Freepik)
Ovaj pokazatelj ne uzima u obzir obrazovanje, godine, radne sate ili tip posla. U suštini, on otkriva koliko manje žene zarađuju u odnosu na muškarce. U 2022. godini, rodni jaz u platama iznosio je 12,7 odsto u EU. Drugim rečima, žene su zarađivale u proseku 12,7 odsto manje po satu u odnosu na muškarce.
To pokazuje da žene u proseku zarađuju 87,3 evra za svakih 100 evra koje zarade muškarci. Ukratko, ženama bi bilo potrebno dodatnih 1,5 meseci rada da nadoknade ovu razliku.
Rodni jaz u platama značajno je varirao u zemljama EU i u bloku Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA). U 2022. godini, u nekoliko zemalja bio je veći od 17 odsto.
Estonija je imala najveći rodni jaz u platama, koji je iznosio 21,3 odsto, a zatim su sledile Austrija (18,4 odsto), Švajcarska i Češka (obe sa 17,9 odsto). Luksemburg (-0,7 odsto) bio je jedina zemlja sa negativnim pokazateljem, što znači da su žene zarađivale malo više od muškaraca.
Novac, plata, muškarci, žene (Freepik)
Osim Luksemburga, Italija, Rumunija i Belgija imale su najniži rodni jaz u platama, manji od pet odsto. Među „Velikom četvorkom“ EU, Nemačka (17,7 odsto) i Francuska (13,9 odsto) imale su veći jaz od proseka EU.
Da li rodni jaz u platama opada u Evropi?
Jedan od ciljeva Evropske komisije je smanjenje rodnog jaza u platama u bloku. Da li je došlo do poboljšanja u tom pravcu? Napredak je stabilan, ali spor.
Između 2012. i 2022. godine, rodni jaz u platama smanjen je za 3,7 procentnih poena (pp) u EU, sa 16,4 odsto na 12,7 odsto.
U šest zemalja, tačnije u Sloveniji, Letoniji, Poljskoj, Malti, Švajcarskoj i Litvaniji, rodni jaz u platama se povećao, krećući se u rasponu od 0,1 pp do 3,7 pp.
Španija je zabeležila najveće poboljšanje u rodnom jazu u platama sa padom od 10 pp u ovom periodu, a zatim slede Estonija (8,6 pp), Island (8,4 pp) i Luksemburg (7,6 pp). Nemačka i Velika Britanija takođe su zabeležile značajan pad od 5 pp i 4,7 pp, redom.
Plate (Freepik)
U 2022. godini, rodni jaz bio je veći u privatnom sektoru nego u javnom sektoru u 21 od 24 evropske zemlje.
Prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat, to bi moglo biti zbog činjenice da su plate u javnom sektoru uglavnom određene transparentnim platnim razredima koji se podjednako primenjuju na muškarce i žene u EU.
Rodni jaz u platama bio je veći u javnom sektoru samo u Portugalu, Sloveniji i Finskoj. Kipar je zabeležio negativan jaz (-0,2 odsto) u javnom sektoru, što znači da su žene bile bolje plaćene od muškaraca.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
