PUTOPIS BOCVANA (II DEO): Zemlja srdačnih ljudi, dijamanata i malih poreza
Igor Barandovski koji se iz Srbije u Afriku preselio pre osam godina, nastavlja svoju priču o očaravajućoj Bocvani – o jednostavnijem načinu života, prirodi, fascinantnim Bušmanima i dijamantima.
Afrika nije za svakoga. Postoje dve kategorije ljudi. Oni koji dođu na odmor da vide zemlju, životinje, uživaju malo u egzotici, ali ne bi mogli da žive ovde. Vole svoju dnevnu rutinu u gradu, gužvu, dešavanja… Ja spadam u drugu kategoriju ljudi, koji kada dođu da posete Afriku, odmah instinktivno znaju da je ovo mesto za njih i zauvek ostanu. Osetiš prostor, vuče te avantura, želiš više da znaš o ljudima oko sebe, zaljubiš se u prirodu, kampovanje u divljini, navikneš se na jednostavniji način života…
Bušmani, Central Kalahari, 2012.
Zajedno sa našim prijateljima i komšijama iz bivše Jugoslavije, ima nas oko 300 u Bocvani. Srpska zajednica u Bocvani je osnovana pre nekoliko godina, i sve više je aktivna. Imamo prostorije koje smo zajednički opremili, okupljamo se za razna dešavanja, praznike, rođendane. U prostorijama zajednice održavamo srpsku školu za decu, svake subote. Moja supruga je Bocvanka, i engleski nam je osnovni jezik u kući. Međutim, ne bih voleo da izgube osećaj da pripadaju i jednoj i drugoj zemlji. Možda im Srbija bude zanimljivija za život nego Bocvana, tako da je bitno da kroz zajednicu održavaju taj kontakt sa sprskom stranom svog porekla.
Kada su Srbiju pogodile poplave, vrlo brzo smo se organizovali i kroz humanitarni koncert i ’family fun day’ prikupili oko 30.000 evra. Tim novcem kupljena je bela tehnika, koju smo donirali Obrenovcu.
Bocvana je jako aktivna na suzbijanju krivolova. Trenutno važi za najbezbedniju zemlju za sve manju populaciju nosoroga, koje u susednoj Južnoj Africi gubimo tempom od 400 životinja godišnje. To je strašna statistika. Vrsta koje je ostalo svega nekoliko hiljada na svetu, gubi 400 životinja godišnje. U Bocvani ih imamo prilično, a vojska ih čuva. Često idem u rezervat Khama Rhino Sanctuary gde provedem po nekoliko dana, uglavnom posmatrajući nosoroge. Od malih nogu vodim sa sobom na ture i svoju decu, želim da odrastu uz životinje, u prirodi, da poštuju i čuvaju planetu. Ništa ne može da opiše iskustvo susreta sa prelepom životinjom u njenom prirodnom okruženju, i to ne smemo da uskratimo budućim generacijama.
Meni su vrlo fascinantna bušmanska sela, a pre svega Bušmani kao originalni stanovnici ovog područja. Govore drugačijim jezikom od svih afričkih jezičkih grupa. I prema teorijama raznih genetičara i istraživača, vrlo je moguće da su upravo oni originalni preci svih nas, jer Afrika je kolevka čovečanstva, a oni su njeni originalni stanovnici. Hiljadama godina su živeli u pustinji, u skladu sa prirodom u okolini pustinje Kalahari. Danas su nažalost izmešteni iz Centralnog Kalaharija u naselja/sela gde im je vlada izgradila škole, klinike, i osnovne uslove za život, ali se oni nisu prilagodili. Žele da se vrate u Centralni Kalahari i žive svojim tradicionalnim načinom života. Bocvanska vlada je izgubila slučaj pred sudovima i naloženo im je da se omogući povratak Bušmana na njihovu originalnu zemlju, ali to ide teško. Možda je i prekasno da se oni vrate svom načinu života sada kad su na pola integrisani u društvo.
Bušmani, New Xade, Central Kalahari, 2012.
Žive u pletenim kolibama, i sela su neverovatno jednostavna. Nemaju struju, vodu, uglavnom ne rade. I dalje drže nešto domaćih zivotinja i skupljaju razne divlje biljke i bobice koje suše i kasnije koriste u spremanju hrane. Volim da prošetam kroz njihova sela, malo zavirim u njihova dvorišta, i shvatim koliko su ogromne razlike između našeg načina života i njihovog.
Fasciniraju me i njihovi crteži. U brdima na severu Bocvane (Tsodilo Hills) koja se smatraju za njihovo sveto mesto, postoje hiljadama godina stari crteži pingvina i kitova. Najbliži okean je udaljen preko 2.000 kilometara. Odakle su ti Bušmani znali da nacrtaju te morske životinje? Jesu li se preselili sa obala Cape Towna ili Namibije nekada davno, ili su uz pomoć usmenog predanja to nacrtali njihovi potomci?
Ovde se jede uglavnom govedina. Bocvana ima preko dva miliona grla i veliki je izvoznik govedine, do skoro je pokrivala dobar deo zapadno-evropskog tržišta. Zbog neiskvarene prirode, čistog vazduha, velikog prostranstva pašnjaka, govedina je izuzetnog kvaliteta. Omiljeno jelo mi je gulaš od kravljeg repa (Ox tail). Volim i njihove kaše na bazi kukuruznog brašna (Bogobe, Pap), i od bundeve.
Sirovi dijamanti, Gaboron, 2015.
Dijamanti su glavni izvor prihoda Bocvane. Skoro je pronađen drugi najveći dijamant u istoriji, od 1008 karata. To je kamen veličine ženske stegnute pesnice. Najveći dijamant koji sam držao u rukama bio je od 438 karata, pre nekoliko godina kada sam ga fotografisao za firmu koja ga je iskopala. Radim dosta sa dijamantskom industrijom, kako sa rudnicima gde snimamo procese, mašine, fabrike za odvajanje dijamanata iz rude kimberlita, tako i sa prodajom sirovih dijamanata, pa i fabrikama za preradu.
Bio sam u gotovo svim rudnicima dijamanata u zemlji, i fotografski sam ispratio ceo proces – od istraživanja, preko rudarstva, prerade, do nakita. Definitivno ću jednog dana zaokružiti to u jednu monografiju, ali više komercijalnog karaktera, samo da nađem priliku i pravog sponzora.
Izvor: BIZLife
Foto: Igor Barandovski
Piše: Igor Barandovski
