Ako nemate ideju kuda za 1. maj – ovo su 4 IDEALNE lokacije u prirodi

Prvi maj, koji se širom sveta proslavlja kao međunarodnik praznik rada, tradicionalno se već duže vreme obeležava ,,neradno“ i u prirodi.

Sve je počelo 1886. godine, kada je stotine hiljada američkih radnika izašlo na ulice Čikaga, gde su tražili uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Nekoliko godina kasnije, 1889. na Prvom kongresu 2. Internacionale ustanovljeno da je „Prvi maj zajednički praznik svih zemalja u kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Od tada se 1. maja obeležava praznik radnika i njihovih prava.

U Srbiji je praznik prvi put obležen obeležen 1. maja 1893. godine, kada su bili veliki protesti u Beogradu. Kasnije, taj dan u godini postao je neredan i uglavnom ga ljudi provode van grada, u zelenilu, gde roštiljaju i odmaraju.

Ukoliko još uvek nemate ideju gde da odete za prvi maj, imamo nekoliko predloga za vas. U slučaju da vremenske prilike dozvole, možete da uživate napolju, u prirodi.

Priroda, Prvi maj (Pexels)

Košutnjak – gradsko izletište

Košutnjak je uvek dobar izbor ukoliko želite da pobegnete u prirodu, ali da ostanete u prestonici. U gradskim opštinama Čukarica i Rakovica nalazi se park-šuma i gradsko izletište Košutnjak. Kada je reč o imenu parka, pretpostavlja se da je dobio ime po košutama, kojih je ranije bilo mnogo na tom mestu. Gradsko izletište poznato je po jednom istorijskom događaju. Na tom mestu odigralo se ubistvo kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine.

Do 1903. godine, šuma je bila namenjena za lov u zatvorenim uslovima, a kasnije se otvorila za posetioce. Košutnjak je trenutno jedno od najpopularnijih izletišta u okviru kog se nalaze park i šuma. Prirodnim rezervatom upravlja Šumsko gazdinstvo Beograda.

Košutnjak ima bogatu ponudu kada su u pitanju sadržaji:

Ljubitelji sporta i rekreativci mogu uživati u Pionirskom parku, sportsko-rekreativnom centru. Na raspolaganju su im tereni za fudbal, odbojku, košarku, rukomet, atletska takmičenja i bazeni. Košutnjak nudi i mogućnost boravka u kampu, ali i posetu hotelu i restoranima.

Osim toga, posetioci imaju priliku da vide i Filmski grad sa kompleskom ateljea i drugih objekata za proizvodnju filmova. Košutnjak je mesto bogato istorijom. U podnožju brda, gde je nekada bilo lovište porodice Obrenović, je izvor Hajdučka česma. Na severozapadnom delu Košutnjaka nalazi se Spomenik srpskim ratnicima poginulim u odbrani Beograda 1915. godine. Njega je podigao neprijatelj, koji je tako iskazao poštovanje prema protivniku.

Priroda (Pexels)

Botanička bašta u Beogradu – oaza mira i zelenila

Botanička bašta ,,Jevremovac“ nalazi se u centru prestonice i idealno je mesto za beg od gradske vreve i buke. Zelenilo, mir i raj za oči su reči koje opisuju ovo čarobno mesto. Današnja Botanička bašta postoji zahvaljujući našem naučniku Josifu Pančiću, profesoru u Velikoj školi, a osnovana je 1889. godine. Od njega je potekla ideja, kao i od kralja Milana Obrenovića. Kralj je poklonio parcelu za izgradnju bašte Velikoj školi u okviru koje je trebalo da bude napravljena. Kralj Milan je imao samo jedan uslov. Tražio je Botanička bašta dobije ime po njegovom dedi Jevremu od koga je nasledio to imanje. U Botaničkoj bašti sada se nalazi skoro 1000 vrstu biljaka, koje se protežu na 5.000 hektara zemlje. Nekada je na tom mestu bila šuma u kojoj su rasle bukva, jasen, cer i lužnjak. Šumu su raskrčili, ali su neka stabla sačuvali.

Pored raznih vrsta biljaka, posetioci mogu videti i obići prostorije Instituta za botaniku. U okviru njih su upravna zgrada i herbarijum koji je osnovan 1860.

Takođe, tu je i kolekcija Josifa Pančića, Herbarium Pancicarum. Okupatori Beograda su delove zbirke slali van zemlje, u Beč, Budimpeštu, Zagreb i Sarajevo. Međutim, oni nikada nisu vraćeni, što je pokazatelj njihove velike vrednosti.

U bašti je i Staklena bašta u viktorijanskom stilu. Na sredini objekta se nalazi kupola, a podignut je 1892. godine. Nakon završetka radova, Staklena bašta smatrala se najlepšom na Balkanu, a i šire.

Jedan od najlepših delova Botanička bašta u Beogradu dobila je 18. maja 2004. godine. Tada je otvoren Japanski vrt, na inicijativu profesora Šumarskog fakulteta, Vere Grbić i Mihajla Grbića. Japan je podržao ideju, tako što je obezbedio finansijska sredstva za pravljenje.

Bašta, cveće, Prvi maj (Pixabay)

Avala

Planina Avala se nalazi u Šumadiji, oko 16,5 kilometara od Beograda. Avalu zovu i Kula stražarnica zbog svoje visine po kojoj se izdvaja. Najviši vrh Avale je Žrnov, koji je 511 metara nadmorske visine.

Kada je reč o istoriji planine, ona je još u srednjem veku bila poznata po kvalitetnim rudama. U pitanju su srebro, gvožđe, olovo, cinobarit, živa, kao i nekoliko plemenitih metala.

Postoji i jedan mit u vezi sa Avalom. Argonauti su krenuli na ovu planinu kako bi pronašli zlatnu runu. Oni su se lađom prevezli do Deliblatske peščare i odatle krenuli na planinu. Verovali su da je zlatno runo sakriveno na vrhu Avale.

Inače, mineral avalit je dobio ime po Avali, jer je pronađen na njoj. Planina je u jednom trenutku proglašena zaštićenim životnim prostorom, i tada je povećano intreresovanje ljudi za posetu Avali. Izgrađena je i železnica i na taj način je postala pristupačnija.

Pruga (Pixabay)

U današnje vreme Avala je veoma atraktivna destinacija za odmor. Na planini se mogu videti brojne znamenitosti poput spomenika Neznanom junaku, izgrađenom u formi grčkog hrama. Kompleks je delo vajara Ivana Meštorovića i otvren je 28. juna 1938. U podzemnoj prostoriji su posmrtni ostaci nepoznatog vojnika. Spomenik su 1922. podigli meštani okolnih sela u čast nepoznatog ratnika koji je poginuo u Prvom svetskom ratu.

Na Avali se nalazi i spomenik sovjetskim ratnim veteranima, koji je podignut 1965. godine. Izgrađen je u čast članovima sovjetske vojne delegacije koja je poginula kada je avion udario u vrh planine 19. oktobra 1964. godine. Spomenik je u obliku slomljenog avionskog krila.

Nezaobilazno mesto na planini je svakako i Avalski Toranj. On je najviša građevinu tog tipa na Balkanu od 204,8 metara. Otvoren je 21. aprila 2010. godine. Sa njega se pruža pogled na prelepe predele Srbije. U blizini tornja je hram posvećen despotu Stefanu Lazareviću.

Inače, prvi Avalski Toranj bio je na malo višoj poziciji od sadašnjeg. Nažalost, srušen je 1999. godine tokom NATO agresije. Današnji je izgrađen po uzoru na prvi, ali je viši za metar.

Osim znamenitosti, na Avali posetioci mogu da uživaju u šumi u kojoj postoji skoro 600 različitih biljnih vrsta. Takođe, tu su i zaštićene životinjske vrste kao što su: zec, srna, veverica, jazavac, sivi puh, kuna zlatica, kuna belica, jerebica…

Veverica u prirodi (Pexels)

Kosmaj

Planina Kosmaj se nalazi u okolini Mladenovca. Druga je najniža planina u Srbiji sa 626 metara nadmorske visine posle Avale.

Naziv Kosmaj potiče od keltske reči „cos“ što znači šuma i stare indoevropske reči „maj“, planina. Kosmaj ima tri vrha: Mali, Goli i Rutavi vrh. Takođe na planini postoji čak 95 izvora zdrave vode.

Kosmaj je često bio poprište ratova. Poslednji put je bio mesto sukoba tokom Drugog svetskog rata. Ranije je Kosmaj bio povezan sa Avalom. Zajedno su činili poluostrvo u Panonskom moru. Danas je Kosmaj veoma popularno izletište, koje je prepoznatljivo po raskošnoj prirodi, ali i vikendicama i znamenitostima u okolini.

Na vrhu Mali Vis nalazi se spomenik borcima Kosmajskog odreda. Spomenik je delo vajara Vojina Stojića i arhitekte Gradimira Medakovića. Podignut je 1971. u čast palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Na Kosmaju se nalazi i spomen kosturnica na Belom Kamenu. On je podignut u čast ratnika Timočke divizije koji su pali u borbama za odbranu Beograda 1914. godine, za vreme Prvog svetskog rata.

Posetioci imaju priliku da obiđu i dva manastira. Prvi je manastir Tresije, posvećen Saboru svetih Arhangela. Navodno je izgrađen 1309. godine tokom vladavine kralja Dragutina. Drugi je manastir Pavlovac. Ime je dobio po potoku koji se nalazi u njegovoj blizini, u selu Koraćica. Izgradio ga je despot Stefan Lazarević u 15. veku. Manastir i svi njegovi objekti su porušeni, a bratstvo ubijeno u vreme Osmanlija.

Rušen je i obnavljan više puta. Prvi put je obnovljen 1709. godine, ali je u istom veku je i srušen. Nakon Drugog svetskog rata bratstvo je počelo sa obnavljanjem manastira.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Pexels