Promene su u redu

Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za korporativne komunikacije

Često ljudi kažu sebi, a posle ubeđuju i druge oko sebe: „Takav sam, ma šta ima da menjam, navikao sam ovako, ne mogu ja to, nemam vremena, a ovako je dobro” ili „Super sam i baš najbolji, najpametniji, najbolje znam, šta imaju ovi da mi sole pamet!” To su razni izgovori za ostajanje na lošem poslu, u lošem braku, netraženje pomoći kada je mentalno zdravlje u pitanju, bežanje od promena navika u ishrani, prihvatanje života bez fizičke aktivnosti… Ovde može da posluži ona vežba iz udžbenika za osnovnu školu da se završi započeta rečenica. Bukvalno možete dodati bilo šta.

Vedran Ivankovic

Slušamo u poslednje vreme dosta onih koji kažu da je to zona komfora ili zona poznatosti. Tu nam je lepo, ušuškani smo i vozimo po šinama. Kada hoćemo da naučimo nešto novo, promenimo bilo šta u svom životu, moramo da izađemo iz te zone i tu potražimo sreću. Da bi se promena dogodila, moramo to da želimo ili osvestimo, potrudimo se da promenimo navike, a onda kada, na kraju, uz muke krenemo da radimo nešto drugačije, vreme pokaže da je proces dao rezultate. To je sve priča o našim uverenjima, navikama, njihovim prednostima i manama.

Oni koji prave dobra opravdanja kažu teško je promeniti navike. Narod ima poslovicu: „Navika je jedna muka, a odvika dve muke.” Nije nužno. Ništa nije zakucano u kamenu. I prvo što treba da uradimo jeste da se zapitamo šta je od svega toga za nas korisno, a šta nije.

Dešava se da je nekome lekar zapretio rekavši da, ako ne prestane da se goji, živeće još godinu dana, jer su ga napali šećer, pritisak, srce, otežano se kreće, zglobovi zarđali… Pod tim pritiskom i sa tako crnim mislima taj isti mučenik je krenuo da „pase livadu”, ide na vežbe i svaki dan ustaje i leže sa mukom u glavi. Kaže sebi: „Šta mi je ovo trebalo!” Možda da postavi sebi priču na drugoj osnovi i kaže: „Ja hoću da budem zdrav, da doživim unuke, da nemam fizičkih problema i da pritom uživam u kvalitetnom životu.” Onda, kad ustane, svako jutro dan, umesto kafom i cigaretom, počne doručkom. Umesto prevozom, do posla ode peške, a na poslu, umesto gurmanske pljeskavice, pojede salatu ili neku zdraviju varijantu obroka. Onda dođe kući i, umesto da gleda serije, ode sa porodicom da prošeta i legne malo ranije. To su sve male stvari i nisu ne znam kako komplikovane. Rezultati su neverovatni, a nema pritiska u glavi da se radi nešto užasno. A zadovoljstvo koje oseća – veliko je. Živ je i zdrav, a podigao je i kvalitet života.

Druga situacija sa kojom se srećemo svaki dan jeste odgovor: „To radimo tako godinama. Što sad da menjamo bilo šta?” Hajde da probamo da uradimo taj isti zadatak samo na drugačiji način. Možda rezultat bude isti, a sigurno će biti bolji. Čuveni general Paton, vojskovođa iz II svetskog rata, rekao je jednom da ga ne zanima kako će njegovi ljudi da urade nešto dokle god se postiže željeni cilj. Čovek je jedan od zaslužnih za dobijanje rata, verovatno da zna šta govori.

Dajte sebi oduška i budite kreativni pri osmišljavanju mogućih rešenja za problem. Probajte, grešite i pokušajte da nešto uradite drugačije i time iznenadite sve, pa i sebe.

Dobićete, ako ništa drugo, zabavniji put kojim idete svaki dan. Samim tim, rešenje mora da bude bolje. Dakle, promene su dobre. Čak i u organizacijama koje su rigidne i čije korporativne kulture ne trpe promene, ako krenete na mala vrata da uvodite promene u procesu ili sistemu, lako može da se desi da će neki šef reći: „Samo radi, bitno je da je rezultat željeni!” Vredi isprobati.

Jedna od stvari koja se najteže menja, odnosno gde je stres najveći, jeste promena stana, a druga je, kažu stručnjaci, promena posla. Najbolji profesionalci u svom poslu često upadnu u zamku: „Što da menjam? Svuda je isto. Što sad ja da menjam i da se dokazujem u nekoj novoj firmi kada mi je ovde dobro?” To što radi 18 sati dnevno, a ima sitnu decu i krupne probleme, bolesne roditelje i mašinu za veš koja se stalno kvari – nema nikakve veze. To što može da nađe kompaniju koja poštuje svoje zaposlene na svim nivoima, kao i vreme koje oni ne provode u kancelariji, i to ne samo na rečima već i u praksi, to je „tamo negde” i neizvesno je, pa bolje, možda, i da ne pokušava.

Dugo nismo imali neku priču iz sporta ili, još bolje, iz fudbala. Vreme je da to promenimo. Zlatan Ibrahimović, proslavljeni fudbaler, u svojoj autobiografiji „Adrenalin” rekao je da mnogo više ceni Karla Ančelotija, sadašnjeg trenera Real Madrida, nego Masimilijana Alegrija, trofejnog trenera Juventusa. Oba trenera su dokazani i vrhunski, kaže popularni Ibra, ali je Alegri ostao u Italiji, gde zna jezik, poznaje kulturu i običaje, zna navijače, i njega mnogo manje ceni od Ančelotija, koji je osvajao titule u Španiji, Engleskoj, Nemačkoj, postao šampion sa brojnim klubovima van svog govornog područja, radio sa različitim vlasnicima klubova i dokazivao se pred raznim navijačima. Moram se složiti sa Ibrahimovićem. Nikad mi nije bila fora da budem prvi u svom selu, ali to je, valjda, individualno.

Kažu da tekst, da bi bio uverljiv, mora da bude potkrepljen brojevima. Pitanje koje sam postavio jeste da li su ljudi spremni na promene poslova i ko je to istraživao. Tako sam došao do istraživanja koje je sproveo Robert Half u Kanadi 2020. godine, a koje je pokazalo da 54 odsto zaposlenih razmatra promenu posla zbog nezadovoljstva trenutnim poslom, a 43 odsto zbog potrebe za većom platom. Prema izveštaju „Global Talent Trends” kompanije Linkedin za 2020. godinu, 70 odsto zaposlenih u svetu razmatra promenu posla, dok je 52 odsto njih izjavilo da je otvoreno za nove mogućnosti. Istraživanje koje je sproveo Deloitte 2020. godine pokazuje da samo 37 odsto lidera organizacija u svetu smatra da su njihovi zaposleni spremni na promene, dok 87 odsto njih smatra da su lideri organizacija spremni na promene.

Pošto ljudi u anketama kažu da su spremni za promene, to treba i iskoristiti. Nije nužno da to budu velike stvari koje se menjaju, ali posmatrajući sva iskustva, samo ako smo dovoljno uporni, tim kamičkom možemo da pokrenemo lavinu.

Najgore je stajati u mestu i čekati. Onda neko drugi menja stvari za vas, a to nije dobro. Ovako, taman i pogrešili, vi diktirate tempo i menjate stvari. A o greškama – neki drugi put.

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin