Promašaj politike „jeftinijeg“ novca
Iako su centralne banke smatrale da će snižavanjem kamatnih stopa obeshrabriti štednju i podstaći potrošnju, a time i inflaciju i ekonomski rast, dogodilo se upravo suprotno – štednja je rekordno visoka.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), štednja u Švajcarskoj, Švedskoj i Danskoj, tri države izvan evrozone čije su centralne banke uvele negativne kamatne stope, najviša je od 1995. godine kada je OECD počeo da prikuplja te podatke, piše Wall Street Journal.
Štednja je vrlo visoka i u Nemačkoj. U najvećoj evropskoj ekonomiji udeo štednje u raspoloživom dohotku domaćinstva lane je dostigao 9,7 posto, najviše od 2010. godine.
OECD ocenjuje da će udeo štednje ove godine porasti na 10,4 posto. Ovaj fenomen deo ekonomista tumači tezom da upumpavanje novca od centralnih banaka signalizira da ekonomska situacija i nije baš najbolja.
„Građani se zadužuju i troše kada imaju poverenja u budućnost. Ali s negativnim kamatnim stopama monetarna politika zapravo potkopava poverenje“, ističe Andrew Sheets, analitičar američke banke Morgan Stanley.
Osim građana, gotovinom su krcate i kompanije. Krajem prošle godine kompanije iz Evrope, Bliskog istoka i Afrike na računima su držale 921 milijardu evra, pokazuju podaci Moody’sa, pet posto više nego godinu ranije.
„Politika negativnih kamatnih stopa nije nas motivirala da više investiramo. Upravo suprotno, to je signal da se ekonomska situacija ne poboljšava“, kaže za američki list Hans-Gerd Wienands, finansijski direktor u nemačkoj kompaniji Messer.
Izvor: Poslovni dnevnik
